Повратак руских малишана из терористичких кампова у Сирији

Када се специјални авион руског Министарства одбране у недељу увече спустио на војни аеродром „Чкаловски” недалеко од Москве, из њега је изашла дружина од 23 детета. Није чак необично што су стигла војним авионом – могла су деца да иду у неки летњи камп, али је невероватно одакле су дошла. Авион је стигао из Сирије, а деца су боравила у избегличким камповима, упориштима терориста, затворима и сиротиштима. Њихове мајке су руске држављанке и држава већ пет година ради на томе да се сви који то желе врате у домовину.

Начини на које су деца доспела у Сирију и Ирак су различити, али им је свима заједничко да су у борбама углавном остала без очева, да су мајке заробљене или су се придружиле терористичкој организацији Исламска држава. Нека деца су и рођена на тим местима, а најмлађе, које је стигло у Москву у недељу, има само годину дана. Ова деца имају родбину у Русији, која је уз помоћ државних институција, министарстава спољних послова, одбране и здравства, трагала за њима. Такође, нека деца су у координацији с владом у Дамаску преузета из сиротишта и затвора, где су била заједно с мајкама.

Одмах са аеродрома нека од њих су одвезена колима хитне помоћи, али је повереница за заштиту деце Ана Кузњецова рекла да ниједно од деце није у нарочито тешком физичком стању. У Сирији температура достиже готово 50 степени Целзијуса, па је одлучено да деца која су имала температуру одмах иду у болницу. И сва остала проћи ће лекарске прегледе и обавезни карантин, а онда ће бити предата ближњима. С њима ће радити психолози, јер су сва деца живела у ванредним околностима, а нека од њих су била и у одредима смрти и присуствовала егзекуцијама. Ако дете има породицу, биће јој враћено и радиће се на његовој рехабилитацији и интеграцији. Уколико је нема, биће смештено у рехабилитационе центре. Државне институције, без обзира на то где се дете налази, водиће рачуна да не буде изложено утицају терористичких организација.

Ово је 14. специјални лет којим су довезени мали руски грађани из Сирије и Ирака. Нека од деце преузета су са територије која није под контролом владе у Дамаску, из кампа „Рож”, једног од три које су формирале снаге сиријског Курдистана да би у њима држале жене (обично супруге милитаната Исламске државе, али и других група) и њихову децу.

Сада су руске институције усредсређене на спасавање деце и њихових мајки који се налазе на територији кампа „Ел Хол”, у североисточном делу Сирије под контролом Курда. Припремљена је документација за 108 малишана који чекају транспорт у Русију, а укључује ДНК налазе, изјаве сродника и документе с подацима о рођењу деце држављана Руске Федерације ван Русије.

Канцеларија УН за хуманитарна питања наводи да је овај камп предвиђен за смештај 11.000 људи, а у њему се тренутно налази око 60.000 особа, од којих су 95 одсто жене и деца. Како је о овом проблему писало украјинско издање „Комсомолске правде”, позивајући се на податке УН, од 60.000 становника кампа око 10.000 нису Сиријци, него грађани постсовјетских држава: Русије, Украјине и Туркменистана. Деца која су пријављена за одлазак у Русију потичу из исламских породица које су се тамо одселиле углавном са северног Кавказа, пре свега из Чеченије и Дагестана. Чеченија одвојено ради на њиховом ослобађању и превозу у домовину. И Украјина је за Нову годину успела да врати две жене (Алиме и Зарифу), по националности Татарке, и њихово седморо деце. Радило се на повратку 12 жена и њихових 37 деце из два кампа, али није саопштено зашто нису се сви вратили. На страни џихадиста деловале су чеченске, дагестанске, узбекистанске групе, и немогуће је утврдити њихов тачан број, а помиње се да је било од 30.000 до 60.000 бораца.

Од 2017. године, кад је Владимир Путин потписао указ о враћању руских држављана, нарочито деце, у Русију, војни одсек и служба дечјег омбудсмана систематски раде на лоцирању и враћању деце и адолесцената који се налазе у Сирији и Ираку. Од тада је из ових земаља у домовину враћено 341 дете. Војни авион је и у априлу довезао 44 мала грађанина Русије. Нека од те деце имала су старе ране од гелера и респираторне болести. По повратку кући привикаваће се на миран и уређен живот, ићи ће у вртиће, школе, стећи пријатеље. Њихове невидљиве ране лечиће се годинама.