Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Зоран Миливојевић за „Политику”: Подношење неизвесности

У животу постоје ствари на које можемо утицати и од којих се можемо склонити, али и оне које су изван наше моћи, па их треба прихватити и помирити се с непромењивим и неизбежним
(Срђан Печеничић)

Једна од особина по којој се људи разликују од животиња јесте што људи могу да појме будућност. Више животиње могу да предвиде шта ће се десити у ситуацији коју опажају, али немају способност да замишљају будућност изван дате ситуације. Само је људски мозак толико развијен да људи не само да могу да себи представљају будуће ситуације, него и да разумеју апстрактни појам будућности. Такав развој људског мозга омогућио је људима да имају осећања које су последица људске способности замишљања будућности.

Добро је познато да људи имају потребу за сигурношћу. То поготову важи за децу јер је управо доживљај сигурности оно што је деци потребно за правилан развој. Управо због тога родитељи се труде да деци омогуће доживљај сигурности, штитећи их од сазнања о разним негативним догађајима и ризицима који постоје у свету одраслих. Али када особа одрасте, постане самостална и одговорна за себе, тада мора да се суочи с чињеницом да су сигурност и будућност појмови који се некада искључују.

Позитивни и негативни сценарио

Управо због потребе за сигурношћу људи одвајкада желе да „виде” шта ће се десити у будућности: да ли ће се десити нешто за њих негативно и да ли ће успети да остваре своје најважније жеље. Нажалост, још нико није успео да заиста зна шта доноси будућност. Оно што можемо јесте да претпостављамо шта ће бити: да замишљамо позитивне и негативне сценарије будућности и да процењујемо њихове вероватноће. То значи да је будућност увек неизвесна и да људима преостаје само да подносе ту неизвесност.

Оптимизам и песимизам су две крајности људског одношења према неизвесности. Оптимиста се нада најбољем, а песимиста ишчекује најгоре. Оба приступа имају своје слабости. Када ствари крену лоше, оптимиста је затечен и неприпремљен. Када ствари крену добро, песимиста одбија да се осећа добро кварећи квалитет свог живота. Како је будућност неизвесна, најбоље је имати оба приступа. Када замишљамо позитивне будуће исходе, то нам даје енергију да идемо ка циљевима. Када замишљамо негативне могуће сценарије, то нам помаже или да их спречимо или да се за њих припремимо.

Како је неизвесност саставни део живота, одрасли људи је морају толерисати како би могли добро функционисати у својим животима. Они који имају смањену способност подношења неизвесности живота, преокупирани су могућим негативним аспектима будућности. Због тога су код њих превлађујућа непријатна осећања повезана с будућношћу, а то су првенствено забринутост и тескоба, то јест анксиозност.

Забринутост је веома корисно осећање које има своју сврху. Људи који су забринути да би неки негативни сценарио могао да се догоди питају себе: Да ли могу нешто да урадим да то спречим? Уколико је одговор негативан, онда се питају: Како онда да се припремим за тај могући негативан развој? Међутим, они који не подносе неизвесност непрестано су забринути да би нешто што им је важно могло да се негативно одвије. У већини случајева то је засновано на магијском покушају контроле судбине: стална забринутост је заправо „молитва” вишој сили која „суди” да се сажали и да забринутог „верника” поштеди негативних догађаја.

Стална стрепња (тескоба, анксиозност) је осећање које настаје као резултат процене особе да није способна да се носи са животном ситуацијом у којој се налази. Некада је она резултат тога што особа отписује неке своје способности и квалитете, а некада је проблем у самој животној ситуацији. Што је особа више уверена да се њена животна ситуација ближи некој катастрофи, то је њена анксиозност снажнија.

Пут у емотивне поремећаје

На подлози израженог неподношења неизвесности настаје читав низ емотивних поремећаја: разна анксиозна стања, депресије, компулзије, булимије.

Како да они који не подносе неизвесност повећају степен подношења? На првом месту је прихватање чињенице да у животу постоје ствари на које можемо утицати и оне на које не можемо утицати – које су изван наше моћи. На оно на шта можемо утицати, утичемо. Оно на шта не можемо утицати се дели на оно од чега се можемо склонити и на оно што од чега не можемо. У првом случају се склањамо, у другом морамо прихватити и помирити се с непромењивим и неизбежним. Разум нам је потребан да ове три ситуације разликујемо, а храброст и љубав да у складу с тим поступамо.

Коментари21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran stokic
Animističke etike (religija, scijentizma, prirodno prvo, korisnost, pragmatizam) sve su napravile "savez" čoveka i prirode te tako dale osećaj sigurnosti ljudima, uklanjajući njihov strah od nepoznatog; međutim covid i klima pokazuju da je to jedna iluzija. Naučnu etiku - je etika koja je u stanju da se nosi sa fenomenom "život"; 1970. u knjizi "Slučanost i nužnost" to je pokazao Nobelovac Žak Mono;razmatra posledice nauke od 1687., naročito biologije (genetika i evolucija) na religiju i etiku.
Upravnik
Ceo život neizvesnost i uzaludan rad. Najjači određuju pravila.
Petar V. Terzic
Inspirativan clanak. Kako tumaciti covekovu slobodnu volju? Jedni kazu da je covek apsolutni "kovac svoje srece", dok drugi pribegavaju fanaticnoj krajnosti i smatraju da covek nikako ne utice na svoju sudbinu. Drevna mudrost uci nas da je istina na sredini izmedju dve krajnosti. Ivo Andric kaze:"Tok dogadjaja u zivotu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo,ali nacin na koji cemo te dogadjaje podneti, u dobroj meri zavisi od nas". -Teza mi je neizvesnost nego najcrnja istina", kaze Dostojevski.
Alex vrnjački
U nekim analizama i ispitivanjima, stručnjaci su došli do zaključka šta najviše ubija ljudsku psihu...a to su neizvesnost i uzaludan rad. Na Golom otoku su, "stručnjaci" druge vrste, to raubovali do krajnjih granica. Danas kada je ugašen taj kazamat, srećemo se sa varijantama...neizvesnost zaposlenja i napredovanja, rad za platu koja ne pokriva troškove života. Šta sad? Ako tome pridružim i one 90-te, dobijem trajanje jedne mladosti. Strašno...ali mora se dalje. U novu neizvesnost.
Нада Латиновић
Проф. З. Миливојевић је анализом успео да проблем превазилажења неизвесности приближи читаоцу. Али, код анксиозних особа је случај тежи. Оне не би требало да буду саме код куће /дуготрајни страх од вируса Ковид-19, болест члана породице инфаркт и сл./, Такве ситуације, и поред таблета, изазивају страх и панику и тада је једино делотворна ињекција за смирење.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.