Недеља, 26.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ГЛАС ПАЦИЈЕНАТА

Операција анеуризме на мозгу спасава живот

Сада свим људима саветујем да не чекају ако имају било какве тегобе јер болест не сме да узме маха
Unsplash

У Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње” званично је почео с радом Центар за васкуларна обољења мозга, а ја сам била први пацијент којем је рађена посебна интервенција у тој установи. Урађена ми је ендоваскуларна интервенција на мозгу због анеуризме. Трајало је сат времена, колико се сећам. Добила сам локалну анестезију у препони због реза. Интервенција је била мало непријатна, у почетку се осети бол када се улази у крвни суд. Након тога нема бола. Током интервенције комуницирала сам с лекарима. Објашњавали су ми све време шта раде и да не почнем да паничим ако осетим неку промену. Одлично су уигран тим и лепо су све урадили. После два дана сам могла да изађем из болнице. Лекари су ми напоменули да могу да се вратим свакодневним активностима и почнем да радим. Ускоро ћу ићи на прву контролу. Захвална сам богу што сам добро и што сам радно способна, а свакако ћу морати да водим рачуна о здравом животу.

Оперисао ме је професор др Слободан Ћулафић, наш врхунски интервентни неурорадиолог. Доктора Ћулафића сам упознала 17. маја, када сам била на прегледу, а други пут сам га видела када сам била смештена у болницу. Имала сам осећај да га познајем читав живот. Он је невероватан човек и стручњак. Морам да похвалим читаво особље Института „Дедиње”, почевши од др Ћулафића и осталих лекара до медицинских сестара и техничара, који раде без грешке. Осећала сам се као да лежим у некој престижној клиници у Швајцарској. То ми је доста значило и психички. У једном тренутку ми је пао шећер, а онда ми је доктор донео чоколаду. Памтићу их све док сам жива, и то по лепом. Зато свима говорим да се не плаше.

Невенка Боровац (50), Нова Пазова (Фото: лична архива)

Иначе, нисам ни знала да имам тај проблем. Код лекара сам отишла пре шест месеци када су ме забринуле изненадне вртоглавице. Била сам забринута. Упућена сам код неуролога, а затим су ми урађени колор доплер крвних судова и магнетна резонанца мозга. Снимци су показали да имам анеуризму (абнормално проширење крвног суда у мозгу). Лекари су ми рекли да ми је то урoђено и да мора да се санира како не би дошло до њеног пуцања. Незгодно је било што се то открило у јеку већег таласа ковида 19, па сам прво била у Клиничком центру Војводине, где због епидемијске ситуације нису рађене интервенције, па сам упућена за Београд. Имала сам срећу да сам брзо успела да решим проблем. Требало је бити стрпљив. Човек мора да буде упоран када је његово здравље у питању. Нема тих пара који могу да врате здравље. Неколико дана пре операције морала сам да узимам одређене лекове. Морала сам да водим рачуна о високом крвном притиску који је могао да буде погубан за мене. Била сам дисциплинована и поштовала све савете лекара. Надам се да више не постоји могућност да добијем излив крви на мозак или нешто слично.

Најтеже ми је пала смрт супруга, чија је сахрана била одржана на дан моје операције. Нисам могла да одем да га сахраним. Сазнали смо месец дана раније да има канцер, који је брзо напредовао и, једноставно, није било шансе за борбу. До тада је савршено функционисао и радио, није имао проблеме. Болест је доста узела маха. Све бих дала да могу да вратим…

Сада свим људима саветујем да не чекају ако имају било какве тегобе. Болест не сме да узме маха.

Треба ићи код лекара и одмах решити проблем ако постоји. Није добра теза људи да неће да иду код доктора да им нешто не би пронашли. То ме подсећа на размишљање мог покојног супруга. Инсистирала сам да иде да провери у чему је проблем јер се жалио да га нешто „жига”. Можда би се нешто открило на време. Али, он ми је говорио како бих ја само ишла по лекарима и да ће ми нешто наћи. Сећам се да сам му рекла да ће лекари наћи ако нешто постоји и да се треба препустити стручњацима. Можда некада људи немају здравствену културу, па чим добију повишену температуру, посежу за антибиотицима, који уопште то не решавају. Исто тако мислим да ништа о здравственом проблему не треба читати на интернету јер ту има свега. То никад нисам радила. А знам људе који су после тога били уплашени или обесхрабрени, али и да су били наведени да дијагноза није ништа страшно. Ко зна колико је људи умрло, а да нису ни знали да су имали анеуризму. Моја тетка је имала тај проблем, али је на време оперисана, али је њен син због тога преминуо с нешто више од 40 година јер није знао за проблем, иако је патио од високог крвног притиска. Неке ствари су повезане с генетиком. Зато сам почела да размишљам зрелије о томе.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

gordana
Hvala na sjajnom tekstu, i puno zdravlja zelim!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.