Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Драгицу Гашић хоће да отерају из Ђаковице одузимањем стана

Није ми свеједно, али Ђаковица је мој дом, каже једина српска повратница у овај град, која не жели да одустане од намере да се врати у свој стан
Са једног од ранијих протеста у Ђаковици против доласка Срба (Фото „Фејсбук”)

Косовска Митровица – Прва српска повратница у Ђаковицу Драгица Гашић (59), која се 9. јуна после 22 године вратила у свој град, и даље је на удару општинске бирократије која њен останак на кућном прагу чини немогућим. Да ће покушај да јој се одузме стан завршити на суду, она је потврдила за „Политику”, казавши нам у телефонском разговору да је све папире које поседује и који потврђују да је она власник стана предала адвокату који ће је заступати. „Пре него што сам дошла код сестре у Велико Крушево, долазио је адвокат у Ђаковицу и рекао да ме општина тужи јер, наводно, стан у којем сам није мој. Намерили су се да ме отерају из града, из стана који сам добила 1993. као радник МУП-а Србије, у којем сам живела с двоје деце јер ми је муж умро. Имам све потребне папире, не само од пре рата него и Косовске агенције за упоређивање и верификацију, где стоји да је стан моја имовина. Како би ме другачије вратили да сам у туђем стану”, бритко говори Драгица, која је од 30. јуна код сестре.

Драгица Гашић (Фото Бета)

Како каже, њени најближи су јако забринути због одлуке да се врати у Ђаковицу јер су за мање од месец дана, колико је провела у стану, односно у граду у којем је живела 20 година, албански екстремисти разбијали прозоре, ломили каменицама ролетне, лупали ноћу на врата, али и цртали јој мету на челу лепљењем слика по граду. Последњи атак на ову Српкињу у граду који је закатанчен за српске повратнике био је пре недељу дана, када су јој по наређењу општинског руководства одузели блиндирана врата с металним решеткама, која је требало да постави.

„Не могу да се вратим јер су моја дрвена врата као обичан папир. Прошле недеље ми је Канцеларија за Косово и Метохију обезбедила новац за блиндирана врата, а мајстор Албанац који их је донео требало је да их постави, сада још мора да плати некакву казну. Како ми је речено, морала сам да тражим дозволу од општине да бих обична трула врата заменила новим блиндираним. Ишла сам у општину”, каже Драгица, која очекује да ће мајстор данас поставити врата, након чега ће се она вратити у Ђаковицу.

Ова отресита Српкиња, некадашња радница фабрике „Емин Дураку”, а онда радница МУП-а у Ђаковици, у којем је, како каже, стекла радни стаж од 26 година, наводи да је још при самом повратку имала проблема с Албанцем који је у њеном стану живео скоро 22 године, а који је тек по налогу полиције престао да је малтретира. „Истог дана када сам после 22 године прешла мој праг почели су проблеми. Албанац који је живео у њему један дан је долазио по прибор за бријање, сутрадан је тражио да му дам термо-пећ која је моја, а коју сам зарад мира и безбедности морала да му предам. Тек по доласку полиције коју сам звала однео је белу технику из ходника. Био му је циљ да ме уплаши јер је и рекао да му дам шта тражи како не бих имала с њим проблема”, сведочи Драгица, која има дијабетес и сама себи четири пута дневно даје инсулин, а има и проблема с кичмом, коју је оперисала.

На наше питање да ли одлази у Цркву Успење Пресвете Богородице, где су остале три монахиње, након што је недавно једна преминула, Драгица Гашић каже да иде и да тамо проналази мир и потпуну сигурност. „До цркве има неких пола сата од мене, а како сам оперисала кичму, спорије се крећем. Претходно се јавим полицији, да знају где сам и да ме имају у виду уколико се нешто непредвиђено деси. Морам да похвалим полицајце који ме дневно и по пет-шест пута обилазе, а ноћу патролирају око моје зграде. Некада и дођу до врата да ме питају да ли је све у реду”, говори Драгица.

Наводи да нема проблема са самим комшијама у згради, мада се све своди на „добар дан”. „Јавимо се једни другима и то је све. Некада је у овој згради, у којој су била четири улаза, живело око 300 Срба, а само две албанске породице. Никада Албанци нису имали проблема. Ја сада страхујем од екстремних Албанаца, али мене овде сви познају и добро знају да сам сваком излазила у сусрет, било да се ради о Албанцима, Бошњацима или било коме ко ми се обратио за помоћ”, говори ова Српкиња, која је 14. јуна 1999. године с двоје деце, али и са Србима и Црногорцима из Ђаковице, напустила град када су се повукли и последњи српски војници и полицајци.

„У стану сам спавала на душеку који ми је сестра купила, а од ствари имам само још јастук и два ћебета, као и малу плинску боцу на којој кувам супу”, каже нам Драгица Гашић. Наводи да се на Видовдан састала с директором Канцеларије за Косово и Метохију Петром Петковићем, који је најавио да ће канцеларија да јој обезбеди све што је потребно за једно домаћинство. Истиче да је не плаше најаве албанских невладиних организација које су писале петицију да је „општина исели из стана и отера из Ђаковице”. „Није ми свеједно, али Ђаковица је мој дом. Писали су петицију да ме иселе и отерају. Нека протестују. У свом су граду, као и ја, па нека раде како мисле да треба”, говори Драгица, којој повратак оспорава 11 албанских организација чије су активисткиње планирале да одрже протест испред њених прозора, до којег ипак из непознатих разлога није дошло.

После свега, добила је обећање да ће јој ради сигурности бити замењени и прозори. Нада се и кревету, с обзиром на операцију и здравствене проблеме који су кренули пошто је из града, у којем је до рата 1999. живело више од 8.000 Срба и Црногораца, са синовима као и остали расељени морала да потражи кров над главом у централној Србији.

Коментари28
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan Pik-lon
Ako ostavimo ovu zenu da se sama bori sa vetrenjacama(kosovarskim nevladinim organizacijama)i albanskim kriminalcima mi kao Narod nismo zasluzili da postojimo.
Повратак Срба
Подршка и захвалност Драгици Гашић! Захвалност за пример неустрашивости! Где смо ми остали да следимо овај пример?
Filip Cosopt
@Vlado "Ova otresita Srpkinja, nekadašnja radnica fabrike „Emin Duraku”, a onda radnica MUP-a u Đakovici, u kojem je, kako kaže, stekla radni staž od 26 godina,..." Odgovor na vaše pitanje. Hvala.
Vuk
Gde je tu odgovor? Sto je Srpkinja? Ili sto je otresita? Radila u MUP-u? Ili u Emin Duraku? Sta je tu razlog za mrznju? Bice sto je Srpkinja!
schlyamm&co.
Dzaba, ne mozete vi Hrvati da pobegnete od svoje prirode ma koliko glumatali a to pokazuje i ova podrska albanskim fasistima i sovinistima na Kosovu. Pa sta ako je radila 26 godina u MUP-u, da li je optuzena za nesto, da li je odgovorna za nesto? Srpkinja pa jos radila u MUP-u, eto izgovora za fasiste...
SR71
Ne mogu da stanem u obranu ove gospoje,a isto tako ne mogu biti ni na strani opstine Djakovica!Procitao sam da ona nije vlasnik stana,nego da ga je dobila samo na koristenje od 'MUP'!Ako je to istina,onda je opstina u pravu.Ovakvih sporova imate i u Srbiji!No,ako je tu zivela 20g. a sada je povratnik u svom gradu,sama opstina trebala joj je izaci u susret i dati joj neki stan na koristenje kao gest dobre volje i dozvoliti svima da se vrate u svoj grad,ako nisu okrvavili ruke!!!
iz glave
већини Срба ни данас није јасно да се Србија, самим тим и КиМ бранила у Книну, а доказ је и Реп Српска ... сваки народ је моћан онолико колико је способан и вољан да се бори и заштити било ког свог припадника где год да је у свету... коментари квислинга, грађанера, еурофила и аутошовиниста указују да једини проблем је међу нама

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.