Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Исповест жена о мушкарцима

Представа „Мој муж” ЈДП-а код споменика „Победнику” (Фото М. Спасојевић)

Комшинице, мајке, ћерке, другарице... исповедају се једна другој о мушкарцима, онима са којима деле живот. Он је у патријархалном друштву увек на пиједесталу, а оне у сенци остварују своје циљеве, не угрожавајући мушку позицију моћи. О томе говори представа „Мој муж” Југословенског драмског позоришта.

Мушкарац овде није на сцени, али је у средишту пажње, као главни актер. Како то изгледа, публици су верно пренеле глумице Јована Беловић и Сања Марковић у оквиру Белефовог програма на платоу код споменика „Победнику” на Калемегдану.

Режију је урадила Јована Томић према збирци прича коју је написала Румена Бужаровска. Ова македонска списатељица креира портрете различитих жена, а тачка њиховог спајања је околност да су мужеви у фокусу њиховог живота. Драматизација је подразумевала одабир и адаптацију пет прича – „Прељубник”, „Отац”, „Лиле”, „Осми март” и „Супа”. Жене у форми исповести проблематизују свој однос са партнерима, али траже и подршку, солидарност, помоћ и ослонац у другим женама. Међу њима постоји разлика у годинама и пореклу. Долазе из различитих културних и социјалних миљеа, али их повезују исти проблеми.

У петој, последњој причи, како је раније током рада на овом комаду појаснила редитељка, јунакиње тежиште пребацују са мушкарца и мужа на себе и другу жену поред себе. Драматургију је урадио Димитрије Коканов, за костимографију била је задужена Маја Мирковић, а за сценски говор Љиљана Мркић Поповић. Музику је компоновао Лука Мејџор, текст је превела Ирена Шантевска, инспицијент је био Марко Ајваз, а организатор Милица Мацура.

Представа је премијерно изведена 18. априла у ЈДП-у, а судећи према интересовању публике имаће свој успешан позоришни живот.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

"Керенпух"
Чудан неки српски језик се одскора промовише по Београду. Онај ко пише поезију или прозу је књижевник а ОНА која то исто ради назива се, одскора, "СПИСАТЕЉИЦА"!? Ово мирише на кроаштину, а Хрвати су, по Евростату, читалачки неписмени а ови наши поклоници хрватског новоријека су вљда мазохисти !?
Коста
Нетачно. У предвуковској Србији писац је био списатељ, а жена писац логично -- списатељица. Такође се користио израз посланство (амбасада), свеучилиште (универизетет), Вук је писао о слАвенском писму, итд. Нису то били никакви кроатизми. Али данас се прави кроатизми увозе безочно и нико ништа не каже, зато што Срби најмање познају свој језик...Иначе наш велики Вук узбацује реч "ваздух" и сличне "славенизме" као "русизам" (Речник 1818)! Али турцизми остају. Српска посла.
Александар С.
Па, ви више немате милости.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.