Понедељак, 20.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хоће ли Словенија подићи бугарску рампу за Северну Македонију

Борут Пахор: у преговарачкој мисији у Бугарској (Фото EPA-EFE/Olivier Hoslet)

Специјално за „Политику”

Скопље – До коначног циља да се западни Балкан прикључи породици ЕУ потребно је јако политичко стрпљење и велики ангажман, сматра немачка канцеларка Ангела Меркел. Ова изјава може се сматрати суштином свих закључака виртуелног самита Берлинског процеса, одржаног 5. јула. Пет дана раније, у Охриду, одржан је Преспа форум, а којег су шефови држава и влада поручили да је проширење земаља западног Балкана стратешки циљ ЕУ.

Политичка порука представника администрације Џозефа Бајдена да је Америка разочарана у одлуке ЕУ, која није дозволила приступне преговоре Северној Македонији и Албанији, одјекнула је са Охрида.

„Преговори ЕУ са Северном Македонијом и Албанијом морају да почну одмах, без одлагања”, поручио је Рикер готово императивним тоном.

Нико од званичника Бугарске није се одазвао позиву Министарства иностраних послова Републике Северне Македоније и министра Бујара Османија за учешће на Преспа форуму, којем је иначе присуствовало око 300 дипломата са Балкана, из ЕУ, САД и УН.

За аналитичаре у Скопљу нема дилеме да Бугари још дуго неће подићи политичку рампу за улазак РСМ у ЕУ. Удар на македонски идентитет и језик, те копање по историјској прошлости – могли би подстаћи и друге земље региона да уђу у билатералне сукобе, те да се отворе и међудржавне Пандорине кутије.

„Мислим да билатерално питање интерпретирано у виду порекла неког језика или историје није билатерално питање које треба да се односи на ЕУ. Због тога мислим да је то лош преседан који је учињен и надам се да у будућности нећемо имати прилике да слушамо такве преседане. Но, плашим се да је то могуће и да је отворена Пандорина кутија. Ипак, ако тако продуже европске интеграције, то је у супротности са свим европским вредностима. Морамо се потрудити да пронађемо заједничке послове, да гледамо у будућност. Овде не гледамо у прошлост – већ у давну прошлост, која је притом предмет наших индивидуалних интерпретација”, изјавила је премијерка Србије Ана Брнабић.

Сви сукоби на билатералном нивоу могли би да се прелију и на мултилатерални ниво. Зато је Кнут Флекенштајн, немачки политичар и бивши члан Европског парламента, с овог форума поручио да ЕУ мора да размисли о томе да убудуће промени начин гласања како би се избегао консензус. Док се не промени методологија гласања, Словенија ће имати веома тежак задатак да убеди Бугарску да својим ставовима не кочи евроинтегративне процесе, који штете свима. Словеначки председник Борут Пахор је данас у Софији, где ће разговарати с представницима бугарске власти у вези с македонским питањем, а подсетимо да се у овом тренутку Бугарска налази пред изборима, који ће бити одржани 11. јула.

Филип Рикер је подсетио на најаву да ће САД ускоро обелоданити списак лица непожељних за Вашингтон којима ће бити замрзнута имовина, што ће се посебно односити на оне који оштећују свој народ. Овакав став САД биће усмерен према лицима која не поштују имплементацију Преспанског договора и која су се уплела у корупцијске дилове на Балкану.

Подсетимо, Република Македонија, након Лисабонске декларације, Преспанским договором постала је Република Северна Македонија, чиме је решен спор с Грчком. Данас јој на путу стоји Бугарска, која „на сламчицу” пије македонско стрпљење, удара на македонски идентитет и језик, који су потврђени на темељима Народноослободилачке борбе (НОБ). Званична Бугарска сматра да су авнојевски принципи с Титом на челу фалсификат, те да је то бугарски језик и заједничка култура.

Највећа парламентарна опозициона партија ВМРО-ДПМНЕ тврди да ће успети у парламенту да добије подршку владајуће странке Социјалдемократског савеза Македоније како би се изгласала резолуција од општег државног интереса којом ће се поставити црвене линије одбране идентитета и језика – које ниједна влада неће смети да прекорачи.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Ante Ban, Vi ocevidno ne znate razliku izmedju komisije i evropskog saveta. U savetu svaki clan ima pravo veta prema svakom kandidatu. Na tom pravu se zasnivaju ucene Grcke i Bugarske prema Makedoniji. Isto vazi za hrvatske uslove Srbiji. Neuki pripisuju Nemackoj i Francuskoj vise ''moci'' nego oni imaju. ''Moc '' im je u parlamentu gde imaju vecinu glasova. Ali ''relevantnost'' parlamenta za kandidate nije jasna.
n ercegovac
Podignuće ako stigne narđenje iz Berlina - Slovenci su pouzdani izvršioci.
Povremeno nezenzurisan
Spor oko proširenja je na relaciji Pariz - Berlin. Berlin je da se pogura širenja i bez potpunog ispunjenja uslova Paris koči. Slovenija je nemački igrač i Srbija mora da pokuša to iskoristiti. Posle predsedava FR što znači zaustavljanje procesa širenja. Vreme je da se Srbija vodi razumom a ne emocijama.
Trpe
Spor sa grckom nije resen posto Grcka i dalje ne priznaje Makedonce kao manjina u Grckoj i pored raseljavanja po ostrovima i unistavanja i zaplenjivanja njihovih imanja u cemu su im omogli Amerikanci koji su 1947 god bacali napalm bombe oni idalje opstaju pa je marioneta zaev potisao da se odrice od njih ali to nije resenje vec produbljavanje problema ali Amerika voli probleme u uvek kad joj se pruzi prilika ih pravi da lakse vladala svetom !
nikola andric
Slovenija je svojevremeno ''podigla rampu'' Hrvatskoj za EZ sa nadom da ce Hrvatska postovati ugovoreno resenje za granicne probleme pomocu medjunarodne arbitraze. Iz tog primera su druge clanice zakljucile sta da rade pre nego ''podignu rampu''. Grcka i Bugarska su primeri. Sto Srbi, izgleda, ne kopcaju je da im ''rampa'' ne zavisi od Nemacke nego od Hrvatske. Za Albaniju , Makedoniju i Kosovo je vec poznato da su Francuska i Holandija protiv Albanaca u EZ. Evropska komisija nije nadlezna.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.