Недеља, 19.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
НОВИ ЛАПИДОВ ФИЛМ

Кад министар културе мрзи уметност

Израелски редитељ у остварењу „Ахедино колено” говори о цензури и губљењу слободе говора и стваралаштва у Израелу
Из Трировог остварења „Најгора особа на свету” (Фотографије 74. Кански фестивал)

74. КАН

Кан ‒ Са великим интересовањем сачекан је нови филм израелског редитеља Надава Лапида, добитника берлинског „Златног медведа” за филм „Синоними” и признања која је својевремено са својим кратким филмовима стицао у Кану. Са „Ахединим коленом” Лапид је сада отворио „врата пакла” званичних израелских институција и отворено и гласно проговорио о цензури, о ускраћивању слобода говора и стваралаштва и о свему ономе што се с обзиром на то да је филм снимљен током прошле године, може подвести под „легат” Нетанијахуове владавине.

Кроз причу о филмском редитељу који путује у једно забачено пустињско израелско село на промоцију свог последњег филма, Лапид суочавајући свог главног јунака са двоструком битком – једном против смрти слободе, а другом против смрти болесне мајке – гради и вербалну и визуелну провокацију. Упућену не само својим сународницима и фестивалским гледаоцима већ и човечанству 21. века које све опасније скреће надесно. Редитељ у филму није као јунак много симпатичан, носи у себи и око себе нешто демонско, све до тренутка док се током суочавања са заменицом за библиотекарство унутар Министарства за културу, не разголити сва његова унутрашња траума. С једне стране изазвана сопственим (обавезним) учешћем у једном од многих израелских ратова новијег доба, а са друге стране спознајом да живи у земљи у којој министар културе мрзи и презире уметност и у којој сваки уметник пред јавни наступ мора да потпише сагласност да ће се држати само, од стране министарства, одобрених тема (јудаизам, холокауст, љубав, дијаспора). Или? Шта ће се у супротном десити? Одбијањем потписа или непридржавањем ограничења уметник постаје нека врста издајника, непожељна и од друштва одбачена особа... Надав Лапид нуди филм моћне приче, али повремено артифицијелне режије (са тим се суочавамо и гледајући његове „Синониме”), но сасвим је сигурно да ће се о „Ахедином колену” причати и међу биоскопским гледаоцима у Србији. „Мегаком филм” га је откупио и за нас.

Моћна прича филма „Ахедино колено” Надава Лапида

Још један Француз у главном такмичарском програму – Франсоа Озон, са својим филмом обележио је ове тек прве такмичарске дане. Адаптирајући за велики екран роман Емануел Бернхајм „Све је добро прошло” и под истоветним насловом Озон је на велико платно донео топао филм о односу ћерке и оболелог оца који широм отвара тему еутаназије и права на достојанствену смрт. Филм тече фино, једноставно и у многим погледима блиско телевизијском изразу. Озон се ослања на своје глумце – изврсну Софи Марсо (кћерка), чији је ово велики повратак на филмско платно и на француску глумачку легенду Андреа Дисолијеа (отац). Кроз психолошки деликатан однос између њихових ликова, изазван очевим захтевом да му помогне да умре (претрпео је тежак шлог), Франсоа Озон се креће по свом сигурном терену. У филму улогу мајке има Озонова миљеница Шарлота Ремплинг...

Софи Марсо у Озоновом филму „Све је добро прошло”

Међу главним канским такмичарима је и норвешки аутор Јоахим Трир са својом „Најгором особом на свету” (откупљен за Србију). Занимљиво, али ово је већ трећи норвешки филм који сам током протеклог периода гледала а да се тематски везује за неспремност младих Норвежанки за материнство, брак и дубоку и одговорну везу. Триров филм је управо из те „фиоке”. Вредан је пажње као стилски дотеран и конзистентан филм, као љубавна прича испричана у 12 занимљивих поглавља, са изврсном главном глумицом Ренате Рејсве и са редитељским отварањем многих питања о теми шта заиста мислимо када кажемо – љубав...

„Лингуи, свете везе”, мали бисер из далеког Чада

Мали филмски бисер из далеког Чада – филм „Лингуи, свете везе” Махамата Салеха Харуна, стигао је међу такмичарске вукове овогодишњег 74. Канског фестивала. Драгоцен филм о положају самохраних мајки у земљи у којој религија (ислам), а ни закон, не дозвољава абортус, испричан из визуре жене чија је малолетна ћерка остала трудна после силовања... И овај филм је откупљен за приказивање у Србији тако да ће биоскопска јесен и зима пролазити у знаку канских филмова...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.