Недеља, 26.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бетовен ставио у сонату љубавну тугованку из Чачка

Светомир Настасијевић описао је како је славни Немац у своју композицију на шест места уврстио и мелодију „Сву ноћ идох”, коју су на игранкама певали момци из Љубића, Трбушана, Прељине и Брђана
Почетак Бетовеновог скерца, Српска народна мелодија „Сву ноћ идох”, коју је Настасијевић слушао у Прељини и Брђанима (Фото: Зборник НМ Чачак), Лудвиг ван Бетовен (Фото: Википедија)

Чачак – Једна тема у сонати за клавир соло бр. 18, опус 31, Но. 3 славног Лудвига ван Бетовена потпуно се подудара са српском народном мелодијом из неких села блиских граду Чачку на Западној Морави. Ове већ остареле, изузетно занимљиве редове и нотне записе, из пера Светомира Настасијевића, налазимо благодарећи тек у објављеној Библиографији Зборника радова Народног музеја у Чачку (1969–2020).

Нижу се у Настасијевићевом запису названом „Српска народна мелодија у сонати Бетовена”, коју је речени Зборник штампао још 1972, у доба кад интернета није било ни на видику, а питање је да ли су им радио или чак грамофон били на услузи.

Оба поменута композитора имала су своје место у свету озбиљне музике, свако примерено њиховом појединачном времену и слави. Непоновљиви немачки композитор (1770, Бон – 1827 Беч), упамћен је као највећи композитор планете, док је Светомир, потекавши из уметничке братске заједнице у Горњем Милановцу поред Деспотовице (1902, Милановац – 1980 Београд) и ступајући трагом уметничког дара, као архитекта, приспео до звања једног од највећих српских композитора, будући једно време и директор Београдске опере.

Светомир Настасијевић ( Википедија)

Наш композитор даје нотни запис Бетовеновог скерца, затим и српске народне мелодије коју је, вели, слушао у селу Прељини код Чачка, пре прилично удаљеног времена, касније и у Брђанима код Прељине.

„Ово је врло стара српска мелодија, коју сам први пут чуо као музикалан дечак, виолиниста, у селима, Прељини и Брђанима. Слушао сам више пута како је певају сеоски младићи. И запамтио. Мој старији брат Момчило, који је био музички веома образован, потврдио је да је исту мелодију слушао у исто време у Љубићу, опет близу Чачка, истичући да су је певачи из Љубића врло интересантно интерпретирали: једновремено и тужно и шаљиво, јер је по тексту реч о неуспелој крађи девојке при чему су, на крају песме, додавали узвик ’јој’, често изван тоналитета мелодије.”

На великом сабору у селу Трбушанима код Чачка, Светомир је поново слушао ову народну песму.

„Певало ју је унисоно неколико младића, тада у присуству Момчиловом, који је пажљиво слушао и додао: ’Ово су сигурно младићи из Љубића.’ Нисам се распитивао да ли је ова мелодија рођена у поменутим селима или донета из других делова Србије, а још мање бих могао да тврдим или претпостављам како је стигла до Беча и гигантског композитора Бетовена.”

Настасијевић истиче да је Бетовен у свом скерцу нашу мелодију у Ас-дуру „Сву ноћ идох” цитирао шест пута: дваред у целини на почетку става, трећи пут после репетиције у скраћеном облику, у Еф-дуру, четврти пут краћа (четири такта) са извесном малом разрадом, у Це-дуру. Пети пут цитира целу мелодију са скромним фигуративним варирањем првог, другог, петог и шестог такта, бележи наш композитор.

Он наводи да је Бетовен, што је позната чињеница, са занимањем одабирао мелодије других народа и на тај начин богатио свој музички фонд. Такве мотиве уклапао је и у своја већа, знаменитија дела, као што је његова шеста симфонија. Као романтичар у извесној мери, морао је волети и народне мелодије.

„Овакав исход ствари доводи ме до закључка да је овај Бетовенов скерцо сонате опус 31 у Ес-дуру прожет исто тако ванмузикалном садржином, као и чистом музиком, захваљујући топлој и чежњивој мелодији и духовитом тексту српских сељака.”

Прерађена мелодија, у Настасијевићевој опери „Зачарана воденица”

Бетовен и српски сељак проговорили су заједничким музичким језиком. И док је наш младић безнадежно тумарао ноћу по селу да би украо своју девојку, дотле је свакако и Бетовен уздисао и, вероватно, шетао ноћу испод прозора својих љубави. Велики композитор и изразити хуманиста, драгоцени Бетовен, није се нимало предомишљао да, по овој истој линији, укључи у своју композицију једну сељачку мелодију из Србије, што нам и овај скерцо у целини потврђује.

„Ову исту народну мелодију искористио сам као главни мотив за моју комичну оперу ’Зачарана воденица’ у којој исто тако главни јунак, сеоски младић, краде девојку, али са успехом. Народну мелодију сам прерадио због садржине текста и опште ситуације драматског и сценског поступка, као и карактеризације главног јунака, сеоског младожење”, описао је у свом раду Светомир Настасијевић, један од најплоднијих српских композитора.

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Minja
Ево прилика да неко са Музичке Академије уради дипломски или магистарски на ову тему и истражи тему па да се види и сазна о чему је реч. Али за то треба да имају професоре које ће их на тако нешто упутити, а не да тупе исте теме из генерације у генерацију. И онда ако се утврди нешто занимљиво и вредно пажње, одмах превести на енглески и објавити (ако прође рецензију, како то бива у озбиљним научним часописима у свету) и тако ући у научне кругове шире од овог нашег сеоског кола.
Постоји рад
Ђорђе Д. Перић (2020): Поводом заборављеног огледа композитора Светомира Настасијевића "Српска народна мелодија у сонати Бетовена" http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/bratstvo/2020/bratstvo-2020-24-6.pdf
Karatoč
Ova tvrdnja je za mene svojevrsno muzičko "čudovište iz Loh Nesa"! Betoven je imenovanu sonatu objavio 1802. kada je naveliko bio počeo da gluvi. Ludvig nikada nije bio u Srbiji, a pitanje je kada i od koga je mogao da čuje srpsku pesmu kojoj ja na internetu ne mogu da uđem u trag. Novinarska i muzikološka profesija nalaže da se prvo javno objavi ta stara srpska pjesma da je i laici i stručnjaci mogu uporediti sa Betovenovom sonatom. Priznajem da sam skeptičan, ali - kao prvo DOKAZ NA SUNCE!
1972. године
"у доба кад интернета није било ни на видику, а питање је да ли су им радио или чак грамофон били на услузи." Kako разумети да 1972. године у Србији није било "радија или чак грамофона" ?
Milan
Bilo je i radija i gramofona 1972. - cak i mnogo ranije - u to doba u Srbiji nisu ziveli pecinski ljudi nego normalan svet.
Ivan
Главна мелодија мјузикла "Hair" је идентична копија мелодије коју смо још као деца певали 1940. године у основној школи "Краљ Александар I ујединитељ" у Београду.
Cats
A jeste li pevali i "Cats" ili "Fantom opere"?
Panonski mornar
Odakle to Betovenu? Od koga? Dolazio je u Ljubic?
Ivan Bojanić
Ma jok,dolazio kod Palme u Jagodinu a tamo bili ovi naši iz Ljubića...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.