Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Прича из Великог рата: Странци ужаснути злоделима окупатора

Злочини аустроугарског окупатора над српским цивилима у Великом рату (Фотографије Википедија)

Повукао се поражен крајем 1914. аустроугарски окупатор у нереду ка реци Дрини. Остављајући за собом причињена злодела, пустош, разорене грађевине... Такве варварске призоре којима су и странци, идући уз српску војску, били ужаснути (о чему пише часопис ужичког архива „Историјска баштина” у броју објављеном 2014. поводом века Великог рата).

Џон Рид, амерички репортер који је присуствовао свим већим операцијама српске војске, забележио је поједине страхоте којима је било изложено недужно становништво:

– На једној слици, снимљеној у селу Лешници, видело се више од 100 жена и деце, ланцима заједно повезаних, с главама одсеченим и набацаним на посебну гомилу. У Кравици су старци, жене и деца били мучени, а онда искасапљени. У Јерменовцу је 50 особа било сатерано у један подрум и живо спаљено... У једну кућу утерали су 100 грађана Прњавора, па остатак натерали да стану једно уз друго и везали их конопцима. Онда су кућу запалили, а убијали оне који су покушали да побегну – цитира Ридов запис Милован Лукић у поглављу „Историјске баштине” насловљеном „Рачани у Првом светском рату 1914‒1918.”

Кад је српска војска у завршници Колубарске битке наступала и окупатора из земље потерала, сведок аустроугарских злодела над цивилним становништвом и војницима био је и Швајцарац Арчибалд Рајс. Он је у то време истраживао злочине против српског народа и о њима записао:

– Приближавамо се Шапцу и већ се види да су овуда прошле трупе Франца Јосифа по запаљеним кућама и пластовима сена. Ту је Јовановац са кућом у којој су културтрегери искасапили 40 српских заробљеника и рањеника. Улаз у Шабац обележен је потпуно изгорелим касарнама. Иза цркве разбојници су искасапили велики број сељака и варошких становника и потрпали њихове лешеве у заједничку раку. Идући из Крупња у Пецку свуда, на свим висовима и свим долинама, чује се болни лелек мајки које плачу на гробовима своје поклане деце...

Анри Барби

Сурово су Аустроугари поступали и према заробљеним српским официрима, не обазирући се што су рањени. Неке су спаљивали на ломачи, попут храброг мајора Косте Тодоровића (1882‒1914), команданта Златиборског четничког одреда. Он је, како је у „Историјској баштини” навео Ђорђе Пилчевић, на самом почетку рата, августа 1914, са својим добровољцима (око 800 одабраних људи) прешао Дрину наступајући ка Сребреници, па после крваве борбе са аустроугарским јединицама потиснуо непријатеља и ослободио Сребреницу и Братунац. У том крају се изненада појављивао и у самој позадини Аустроугара, уносећи страх међу њих.

Мајор Тодоровић био је тако одважан официр да је о њему писао француски новинар и писац Анри Барби, ратни дописник париског „Журнала”, који је из Србије извештавао у време ратова од 1912. до 1915. године. У књизи „Са српском војском” у поглављу „Србија истрајава у својим херојским напорима у Босни”, Барби пише о ратовању и страдању мајора Косте Тодоровића.

„Али једног дана срећа је напустила мајора Тодоровића. Његов одред био је опкољен, његови људи су падали један за другим. И он је сам заробљен. Попрсканог крвљу (имао је три ране) одвели су га пред команданта аустријских трупа, једног Мађара.

– Најзад си нам пао шака! – викнуо је тај официр, уз опасне псовке. Затим је наредио да се одмах направи гомила дрва и када је та импровизована ломача била завршена, на њу је положио заробљеника.

Коста Тодоровић је схватио каква му се ужасна смрт спрема. Стоички, почео је да пева српску химну.

Упалили су ломачу, пламенови су га окружили: ‒ Упркос вашим злочинима, биће Велике Србије ‒ крикнуо је својим крвницима. Неколико тренутака касније његов глас се још пробијао из пламена: ‒ Живела Велика Србија! А онда, тишина.

Међу многим аустријским војницима који су били сведоци овог злочина већина је плакала од срамоте. Један чешки официр није могао да се суздржи већ је викнуо у лице мађарском крвнику: – Ви обешчашћујете војску!

– Препоручујем вам да ћутите, иначе и ви бисте могли да доживите исту судбину! – одговорио му је овај блед од беса”, писао је о томе Анри Барби.                                          

 

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miki
Austrijska televizija 3sat je u vise epizoda emitovala seriju posvecenu atentatu koji je ovome prethodio. Glavni junak je Austrijski policijski oficir koji je uz pomoc svoje ljubavnice iz Francuske Srpskog porekla biciklom obilazeci Sarajevo utvrdjivao cinjenice. U Sa je stigao pre atentata jer su obavestajne sluzbe policije i vojne vlasti imale oprecne namere. Zanimljivost je da je odma posle atentata bez traga i glasa nestao sofer prestolonaslednika sa celom porodicom i stvarima iz stana.
deda petko
Pogledamo li nacionalni sastav Austrougraske vojske koja je počinila zločine nad civilnim stanovništvom u Srbiji i prema ranjenim vojnicima srpske vojske videćemo koje činijo te zločine. Sve je zapisano . Ti zločini ne zastarevaju i trebalo bi zahtevati suđenje. To je poštovanje prema mrtvima . I Austrija i Mađarska ,kao naslednice trebalo bi da snose troškove oštete iako mrtve ne mogu oživeti.
Саша Микић
Одштета за Први светски рат је плаћена одавно. По тој одштети могли смо да бесплатно студирамо у Аустрији све до 2008 године. Нажалост изгледа да су то знали само одабрани.
Вера
Реч “велика” (Србија) значи и “самостална”, “уздигнута”, “непобедива”, “непокорна” и због тога и “величанствена”. За све ово гинули су Срби, и помагали комшијама за њихове сличне циљеве, да би данас српски наследници могли да кажу “ми имамо своју државу у којој се служимо својим језиком” као што Французи, Италијани, Шпанци, Енглези, Швеђани и други уживају. Хвала нашим херојским претцима, јер и ми можемо са поносом да кажемо да смо их имали.
Vlado
Upravo je "Velika Srbija" koštala Srbe u XX veku.
Istina
To je Vlado inostrana propaganda. Jedino nase srpsko pitanje nije reseno i ne da nam se za pravo da ga cak i spomenemo. Na unutrasnjem planu nije pozeljno ni razmisljati o tome, sto govori o stepenu infiltracije i uticaja stranog elementa. Ali problem postoji, mozemo mi da zabijamo glavu u pesak do mile volje.
Александар М. Миладиновић
Чему је друго могла да тежи Србија на путу своје еманципације, него ли националном ослобођењу и уједињењу, односно стварању „Велике Србије” . Томе су тежиле и остале европске нације, пре свега мислим на Немце и Италијане. Да се није родила идеја о националној држави, Србија не би ни постојала као суверена земља.
Bojam
Verovatno će ovaj moj komentar biti cenzurisan stoga iako se pojavi nadam se da ćete ga pročitati. Moje dede, preci leže na dnu pokraj Krfa i u sebi i o sebi držim njihovu čast i sećanje, koje će biti preneto na moju decu. Ali moram reći da je naš predsednik omalovažio i obeščastio to sećanje i žrtvu u očima sveta onoga dana kada je ostao na godišnjici završetka Velikog rata u Francuskoj 2018. Zato smatram da država Srbija nije moja, jer je vode sramni političari. Slava žrtvama Velikog Rata.
Petar
Iskreno, i ja sam mišljenja, da nije trebalo da ostane... Opet, Srbija jeste, koliko vidim, i Vaša i moja, to je već druga stvar (shvatanja)...
Darko
Postovanje!
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.