Среда, 18.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мистерија убиства морала

Из филма „Др Алеман” Тома Шрибера

Од нашег специјалног извештача
Карлове Вари – Светска премијера чешког филма „Карамазови” Петра Зеленке добро је загрејала дланове публике у великој фестивалској дворани, традиционално испуњеној до последњег могућег места, осим у седиштима и на поду и на степеништима партера и балкона.

Оваква реакција не чуди јер, реч је о филму једног од најталентованијих млађих европских филмских аутора (Зеленку и наша публика познаје по филмовима „Дугметари” и „Година ђавола”), о екранизацији изузетно успешне позоришне представе „Браћа Карамазови” независног прашког Театра Дејвис и о роману Фјодора Достојевског који је за позориште адаптирао Евалд Шорм. Придржавајући се основних Шормових идеја, Зеленка је за филм написао сценарио и одабрао исту глумачку екипу која је бриљирала и у позоришној представи. Зато су се глумци у окружењу полуразрушене краковске челичане која замењује позоришне даске током гостовања трупе на пољском Фестивалу алтернативне драме, осећали као „код куће”, као сигурни владари простора и времена у овој необичној драми-мистерији убиства морала.

Зеленка обилато користи тензију између света фикције са сцене и реалности која сцену окружује. Гледалац је током пробе представе у прилици да прати акцију и драму и међу Карамазовима и међу самим члановима трупе која повремено подсећа на какав рок-бенд, али и трагичне моменте у животу „публике“ коју чине преостали радници у пропалој и запуштеној фабрици челика. Трагични ликови Димитрија, Ивана, Алексеја и Смердјакова преплићу се са личном трагедијом радника у филму о амбивалентности људске природе. Тема која очигледно највише интересује Зеленку јесте одговорност интелектуалаца за идеје које шире у друштву које је изгубило веру у Бога и основне моралне инстинкте. Шта се догађа када неко убије другу особу у име „наших” циљева следећи „наше” инструкције зарад остваривања још увек замагљених идеја демократије, само је једно од питања које покреће Зеленка мудро се определивши да сву страст, мржњу, љубав и љубомору смести међу хладне челичне зидове.

Од емоција, пре свега од неочекиване сензибилности, саздан је интимистички ратни филм „Заробљеник” руског редитеља Алексеја Учитела. Радња филма смештена је у период од 24 сата у животу два руска војника која у врлетима чеченских планина заробљавају младог чеченског борца како би их водио кроз непријатељску територију до преосталих руских трупа. Упркос језичкој баријери и чињеници да се налазе на супротним странама, између војника и чеченског дечака рађа се неуобичајен емотивни однос (сви су у истом проблему и подједнако близу смрти) док заједнички, с муком савладавају сурови али прелепи планински пејзаж на неизвесном и опасном путу. Што су ближе циљу, крхка мушка емотивна веза се све више распада, до трагичних последица. Јер, упркос могућој самилости и симпатијама према непријатељу, у рату се зна: ако ти не убијеш њега – он ће тебе. Учителов филм деликатно истражује мушку интимност у рату, тренутке током борбе који нису честа тема ратних филмова, апсурдност и терор, танане војничке муке. Упркос тешким и готово документаристичким ратним сценама од којих је већина снимљена у реалном времену, захваљујући пејзажу који има функцију важног, често доминантног филмског јунака који је једини невин у крвавом рату, Учителов филм постиже чак и ефекте дубоке и умирујуће пасторалности.

Међу боље филмове виђене у такмичарском програму 43. фестивала у Карловим Варима, свакако спада и немачки филм „Др Алеман” Тома Шрибера, изврсно реализована класична прича о културној дислоцираности. Млади немачки лекар захваљујући међународној размени одлази на специјализацију у колумбијски град Кали у којем се суочава са мафијашким системом терорисања града, дубоким и непремостивим класним разликама. Уместо цивилизацијског шока младић, кога локално становништво врло брзо прозива Алеман (Немац) или Гринго, опредељује се за прилагођавање и уклапање у средину што је типично за „наивне” и „неопрезне” Европљане, а погубно за све оне који су му пружили руку пријатељства. Шриберов филм је стриктно реалистички, јасно је да је аутор дуго и дубоко истраживао колумбијске фавеле и живот у њима, баш као што је истраживао болничку и оперативну праксу и процедуру. „Др Алеман” управо и плени документаристичком структуром, животношћу и повременом суровошћу, чему су осим живописних уличица и кућерака Калија пре свега изврсни колумбијски глумци (неки од њих су и натуршчици) и њихов немачки колега Аугуст Дил чије име вреди запамтити.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.