Петак, 24.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Правосуђе БиХ без Срба на руководећим позицијама

Четири најважније правосудне институције у Сарајеву воде Бошњаци, Хрвати и грађани који се изјашњавају као остали
Суд БиХ: Бањалука годинама незадовољна односом правосуђа према српским жртвама из рата (Фото Суд БиХ)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – „Недопустиво је етничко чишћење Бошњака са челних функција у правосудним институцијама БиХ”, став је Изетбеговићевог СДА саопштен у јануару 2019. године. Но, две године касније, на руководећим местима у правосудним институцијама на нивоу БиХ – нема ниједног Србина, нити правосудних делатника из Републике Српске.

Након одласка Златка Кнежевића, донедавног председника Уставног суда БиХ и јединог Србина у правосудним органима у Сарајеву, и доласка на ту позицију Мате Тадића, који се изјашњава као Хрват, правосуђем БиХ управљају искључиво кадрови из Федерације БиХ. На челу Високог судског и тужилачког савета (ВСТС) БиХ тренутно је Бошњак Халил Лагумџија, откако је с тог места отишао Милан Тегелтија. Тужилаштвом БиХ управља Гордана Тадић, Хрватица, док је на челу Суда БиХ Ранко Дебевец, из реда „осталих”.

Да ли је таква расподела позиција у складу с Уставом БиХ?

„Уставoм БиХ је прописано да функционери именовани на положаје у институцијама БиХ у правилу одражавају састав народа у БиХ. Ово је уставни императив, који важи за институције на нивоу БиХ. То, у суштини, значи да се крши ова уставна норма ако се приликом именовања она не примењује”, рекао је за „Независне” Милан Благојевић, судија Окружног суда у Бањалуци.

Српски политички представници оцењују да су Срби „протерани из руководства правосуђа”. Наводе како је била намера Бошњака да преузму те позиције, због чега се, како истичу, толико инсистирало на смени Милана Тегелтије из ВСТС-а.

Званичници РС незадовољни су радом суда и тужилаштва БиХ и већ годинама наводе да су правосудни органи скрајнули предмете злочина над Србима, а да је предност давана процесуирању злочина над Бошњацима.

Драган Чавић, председник Одбора за политички систем, правосуђе и управу Скупштине РС, каже за „Политику” да је БиХ успостављена на балансу етничке конститутивности, која мора да се осликава, посебно у институцијама БиХ, јер је то, како наводи, принцип на којем је утемељен цели систем.

„Потпуно је ненормално да у кључним правосудним институцијама на нивоу БиХ нема Срба. То је неразуман диспаритет који производи сумњу да због етничких подела које постоје у овој земљи постоји и етничко вођење правосуђа. О томе, уосталом, најбоље сведоче бројне пресуде Уставног суда БиХ, које су резултат директног прегласавања, као што је однос према Дану РС. Реч је о тешким питањима која се етничким прегласавањем заврше на штету Срба”, каже Чавић.

Наводи да проблем диспаритета није својствен само правосуђу, већ и другим гранама власти у БиХ – извршној и законодавној, „где управо етнички дебаланс показује намеру доминације Бошњака над остала два народа, чиме се подстичу само додатни раздори”.

„О томе сведоче бројни примери пресуда судова БиХ, који су у вези с ратним злочинима ретроактивно примењивали законе у поступцима против Срба, док су за Бошњаке за иста дела примењивали повољније законе, оне из СФРЈ. Етничка дискриминација и рушење етничке равнотеже производе директне последице по припаднике оних народа који су незаступљени у тим институцијама. Али то је пракса БиХ”, рекао је Чавић.

Он примећује да се као резултат таквих односа ни четврт века од краја рата није променила основна матрица између три народа.

„За РС је дејтонско уређење међународно стечено право, али Бошњаци, а често и Хрвати, Дејтон квалификују као међународно стечену неправду и на тој основи деценијама трају политичка трвења. У Сарајеву се не мире с чињеницом да је уставна композиција БиХ трајна. Сви они који рачунају на њену привременост таквим приступом као привремену заправо квалификују БиХ. Ако им то не уђе у главу, очито да ће ова земља и даље бити привремена, јер они тако желе”, закључио је Чавић.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Evroskeptik
Uklanjanje Srba iz pravosudnih jnstitucija BIH i i nelegalno, pravnonasilno imenovanje Nemca Smita za visokog oredstavnika je priprema za drzavni udar na Republiku Srpsku. Potrebmo je odmah se povuci iz svih zajednickih i institucija, dok Srba ne bude u pravosudnim organima BiH.
Car sloba
Rat se vodi i drugim sredstvima a ne samo oružjem. Najlepše je pravnim sistemom (Hag, ovo u BH, staljinistički procesi). Sve legalno, a oštećena strana se žali a sama sebe dovodi u lošu situaciju, nije energična ni svesna ozbiljnosti situacije. Mada imaju gde da odu-u Srbiju, po mogućnosti u BG ili u NS.
Mile
И поново погрешан приступ. Потребно је борити се да будемо заступљени на свим нивоима, од возача, преко секретарица, до преводилаца и судија у правосудном систему, а не да се само један партијски послушник без реалног капацитета за обављање највише функције, и коме је једини интерес да пуни своје џепове, докопа фотеље. Од таквих "поткивача", који се у Бањој Луци бусају у прса јуначка, а у Сарајеву клањају "чаршијској раји" и амбасадорима, Срби у БиХ немају никакве користи.
Уз дужно поштовање
Једноставно изаћи из свих институција на нивоу БиХ.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.