Петак, 22.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ДАНАС ЈЕ РОЂЕНДАН „ВРТА ДОБРЕ НАДЕ”

Осам и по деценија оазе на Калемегдану

Овдашњи Зоолошки врт је незаобилазно одредиште које по бројности посетилаца буди завист организатора културних или спортских догађаја
Панорамски поглед на ЗОО-врт (Фотографије лична архива)

Када преживели Београђани пожеле да отплове у најдраже успомене, упараде се и искукају да им се повери унуче или детенце из комшилука, па с малишаном као покрићем и пропусницом сврате, тобож случајно, у „Врт добре наде”. То без зазора чине 85 година, а нико их не опањкава да су подетињили. На данашњи дан, на Петровдан, основане су две важне београдске институције: 1892. је поред Теразијске чесме свечано пуштен у рад модеран градски водовод, грађанима за жеђ и сличне муке, а 44 године касније, дакле 1936. на Калемегдану а у подграђу тврђаве, капије је отворио Зоолошки врт.

Први посетиоци били су краљица Марија с децом, инфантом Петром и кнежевима Томиславом и Андрејем, чиме је дат значај оснивању тог царства природе у срцу града, а дочекали су их оснивачи Влада Илић, тадашњи председник Београдске општине, угледни привредник и велики добротвор, и Александар Крстић, професор пејзажне архитектуре који је одабрао место и обликовао врт па зато произведен у првог директора, што је забележила сва ондашња штампа.

Архивска фотографија са отварања 1936. године

Горка и слатка сећања

Само пет година касније о тој београдској оази писала је и сва светска штампа јер је то био једини зоо-врт под капом небеском који је бомбардован, што је у мемоарима (овенчаним 1953. године и Нобеловом наградом за књижевност) забележио Винстон Черчил!

За време окупације врт није примао публику, али су, свеједно, чувари и храниоци имали посла – први да „штићенике” спасу од немачких кувара и њих самих, а потоњи да им испод руке прибаве храну чак и ако они, сами, остану гладни. Јер, београдски Зоо-врт никада од оснивања није био на „државним наћвама”, већ је преживљавао и прехрањивао се само од продатих улазница!

Али, тачно је да не би био ни овакав нити оволики да му у помоћ нису прискакали племенити људи, а и њих би требало отргнути од заборава. Осим оснивача, највећи добротвор београдског Зоо-врта био је Јосип Броз! Он се на своја митска путовања светом веома често отискивао „Галебом”, који је из матичне луке испловљавао као луксузна јахта, а враћао се као – Нојева барка или бар пловећа менажерија. Први тигрови који су приспели у пристаниште и врт били су из Шри Ланке, са Светлог острва, а били су лични дар Соломона и Сиримаво Бандаранаике оснивачу Покрета несврстаних, стадо камила му је поклонио пуковник Муамер ел Гадафи (наш стипендиста), док му је носороге спаковао „за понети” Роберт Мугабе, први председник управо ослобођеног Зимбабвеа. Замало да и његов приватни зоо-врт са Бриона буде продат деци Београда, али преговори су застали када је прекинут платни промет између негдашњих братских република уочи крвавих сукоба.

За њим је наступио Ник Аничић, наш човек родом из Јадовника, а тада успешан пословни човек из Јужне Африке, који је врту поклонио све што се бели: беле лавове, беле тигрове, беле кенгуре и меркате... Због његове адресе становања и у знак захвалности, београдска оаза живота добила је необичан и шифрован, али сасвим прикладан назив – „Врт добре наде”.

За њима су кренули угледни људи из света науке, уметности, привреде и спорта, чија се племенитост огледа и у томе што су сачували анонимност, а затицали су се викендом у сеновитој башти уз управну зграду како погледом милују пространу ливаду, станиште животиња из саване, и малишане који их раздрагано обилазе.

Дугогодишњи директор Вук Бојовић са једним од „станара”

Наши јунаци

Велики допринос угледу врта дао је и шимпанза Сами, који је чак два пута сам самцијат прошетао престоницом. Други пут је, крајем осамдесетих, затечен на крову неког ауто-сервиса у Душановој улици, када су Београђани на углу Вишњићеве организовали демонстрације носећи пароле са веселим порукама „Не дај се, Сами”, „Уз тебе смо”, „Боље гроб него роб”... чему се чак и народна милиција смејала од срца.

Сами је добио нови кавез и бољи третман, а на крају и споменик који краси простор испред мајмунаре. Али, његов „медијски допринос” не може да се мери с оним што је учинила добра керуша Габи, која је храбро стала пред разгоропађену пуму и спречила је да прошета Београдом спасавши небројено живота. Иако тешко повређена, дочекала је пензију, а њен лик у бронзи сија надомак улаза, иза попрсја Владе Илића.

Јунаци врта су и лекари и стоматолози који су често хуману медицину успешно примењивали на пацијентима из животињског царства, чиме су се, што због стручности, што због племенитости, рашчули и ван граница Србије.

И Вукосав Бојовић је био јунак, не само зато што је себи наменио чак шеснаесточасовно радно време без „црвених слова”, већ због тога што је тих шеснаест сати заиста радио, а проналазио време и да ваја!

Ипак, највећи јунаци „Врта добре наде” су његови станари, као и редовни посетиоци. Јер, без њих не би било ни врта ни наде. Јунаци су и запослени у Зоо-врту, а ако се међу њима крије и неки др Дулитл, нек пренесе честитке и „штићеницима”, да не помисле да су заборављени.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nova
BG Zoo vrt je zaista poseban. Nadam se da ce u buducnosti biti pronadjen nacin da se ocuva lokacija na Kalemegdanu, ali da ce se i deo vrta prosiriti na obale Dunava ili Ratno ostrvo - kao safari. Nazalost, nakon odlaska Vuka Bojovica, vidimo kako korak po korak zooloski vrt gubi svoj autenticni izgled. Kavezi iz 1930 menjaju se sa staklenim komorama po uzoru na zooloske vrtove iz sasvim drugacijih klima. Zaista ne mislim da staklo vise odgovara zivotinjama nego prozracna zica.
Бранко Ср'б Козаковић
Затвор за животиње - место туге. Рађају се и умиру у скученом простору само да би их гледали посетиоци?! То су жива бића, не експонати! Услови држања животиња су лоши, Тврђава (не Калемегдан - отерали смо окупаторе и злочинитеље!) је девастирана. Не само да ЗОО врту ту није место, већ му НИГДЕ није место. Ако је изговор за постојање то да би људи видели животиње, данас има и интернет. Сами је био искоришћен за рекламу. Бојовића хвале земоси - искуства су разна. Затворимо ЗОО, спасимо животиње.
Милош
Једини maximum security ZOO на свету.
Иван Грозни
Тужно место.
Maranatha
Prelijep tekst. Bio sam posjetilac VDN i najzanimljiviji utisak mi je bio vidjeti lava na snegu i to na pola metra razdaljine. Sve ove priče su fantastične a pogotovo za hrabru kerušu. Volio bih raditi sa životinjama i upoznati djevojku u tom zanimanju, rado pratim national geo wild i animal planet. Teško je sigurno ali vredi jer puni srce i dušu. Očekivao sam da će neko gosp. Bojovića pomenuti, malo sam iznenađen da ga nema u tekstu.. Vrt dobre nade :)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.