Уторак, 28.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Време обазривих реформи

Док преговара да се ослободи санкција, Техеран ће морати да се ослободи неолибералне економске филозофије која додатно погоршава економску кризу
Ебрахим Раиси: Техеран ће наставити да се окреће према Кини a у мањој мери и према Русији ​(Фото: ЕПА-ЕФЕ/Abedin Taherkenareh)

Одбројавају се последњи дани пред предају председничке дужности у Ирану, а каталог озбиљних послова и обазривих реформи чека победника, тврдог конзервативца са снажним теократским упориштем.

Ебрахим Раиси прекинуо је серију неочекиваних изборних обрта кад су Иранци притиснути међународним санкцијама бирали реформисте, а у временима без јачих спољних стега гласали за конзервативце. Победио је очекивано, уз недвосмислену подршку врховног вође ајатолаха Алија Хамнеија, шиитског свештенства и Исламске револуционарне гарде.

Тврдо крило има сада пуну контролу на свим нивоима моћи. Нема сумње да је нова власт снажан монолит. Таква политичка кохезија могла би да помогне ефикаснијем решавању домаћих проблема, али и у спољној политици.

Највећи од свих изазова је обнова нуклеарног споразума Ирана и шест светских сила, којим се Техеран обавезао на међународну контролу својих нуклеарних постројења у замену за укидање санкција Уједињених нација. Споразум је склопљен у Бечу 2015, али три године касније Доналд Трамп га једнострано раскида и Ирану заводи разорне санкције које погађају нафтни сектор, а национално банкарство остављају у потпуној међународној изолацији.

Бајденова администрација, којој је споразум потребан барем колико и Техерану, сада преко посредника у Бечу преговара с Иранцима. Покушај је да се оригинални договор дoпуни клаузулама о мониторингу иранског ракетног програма и обавезом иранског престанка финансирања разних шиитских група – од Јемена, преко Ирака и Сирије, до Либана.

Техерану се жури да се ослободи санкција, али одбија измене првобитног уговора. Тако је дипломатија окружена новим тензијама.

Бајденова одлука да изврши ваздушне ударе на положаје проиранских милиција у Ираку и Сирији је илустрација деликатног балансирања његовог приступа Техерану: обавезан је да покаже да је спреман да употреби силу у одбрани америчких интереса у исто време док држи отворене канале комуницирања на преговорима у Бечу.

Техеран, с друге стране, појачавањем рада центрифуга које обогаћују нуклеарно гориво до високих 60 процената чистоће и одбијањем да продужи инспекције Међународне агенције за атомску енергију, шаље поруку да је сила с којом мора да се рачуна. У међувремену је своје војне капацитете употпунио арсеналом најсавременијих дронова, ракетама дужег домета и веома софистицираним способностима за сајбер ратовање.

Упркос свему, очекивања су да ће бечки преговори бити успешно завршени уз сагласност Ирана да се касније отвори нека нова рунда на којој ће се разговарати о спорним темама и евентуалном продужењу споразума који важи до 2030.

Тензија према САД неће попуштати, било нуклеарног договора или не. Може се очекивати да ће досадашња Роханијева политика „стратешког стрпљења” према Израелу бити заоштрена. Техеран ће наставити да се окреће према Кини и, у мањој мери, Русији, али добра вест би могао да буде детант са земљама Залива, посебно са сунитском Саудијском Арабијом, која је највећи ривал шиитског Ирана.

Промене набоље углавном зависе од тога да ли ће ирански ривали и непријатељи прихватити став да је прилагођавање једном кохезивном и у знатној мери самоувереном новом иранском режиму мудрији избор од перманентних тензија и сукоба ниског интензитета.

Исто важи и за однос према иранским конзервативцима и реформистима, мада би овим последњим више одговарао опис прагмата. Вођен сопственим жељама, Запад често прецењује реформске домете. Прижељкује промену система – који у Ирану нико од времена револуције 1979. не доводи у питање. Магазин „Тајм” у тексту пре избора предвиђа скок од Исламске Републике ка „Исламској влади”. Бесмислица.

Ни у време великих протеста 2009, које су предводили бивши премијер Мир-Хосеин Мусави и Мехди Каруби, оквири јединственог система, који је уникатни микс теократије и парламентарне републике, остали су недодирљиви.

Тврдоћа владавине је оно што може да се очекује у унутрашњој политици, јер режим ће се на сваки начин трудити да угуши потмули отпор не само моћних базара, трговаца, малих и средњих предузетника, студената, сиротиње по градовима и незадовољника по руралном областима.

Ипак, репресија неће моћи да иде предалеко као пре више од две деценије. Социјални бунт последњих година ухватио је корене, пошто систем није успео да се реформише и одговори на захтеве растућег броја Иранаца.

Неке реформе биће неизбежне. Сложени политички систем показао се као брана ефикасности па се говори о преласку с председничког на парламентарни облик владавине. Промене су битне и да привреда функционише ефикасније.

Нова власт требало би да се ослободи неолибералне економске филозофије која је била доминантна последње три деценије. Како би повратио поверење јавности, Раиси ће морати да покрене ефикасан рат против корупције, за смањивање инфлације од 39 одсто и незапослености веће од 11 процената. Социјалне разлике апсолутно су у нескладу с егалитаристичким принципима Хомеинијеве револуције.

Ако су јунски председнички избори били једни од најнекомпетитивнијих у историји Исламске Републике – дириговани до те мере да су од око 600 кандидата на крају остала четворица – постизборно време ће потврдити сву динамику политичког, социјалног и економског живота земље за коју се погрешно верује да живи у једноумљу ајатолаха. Процес реформи биће обазрив и дозиран како би се задржала унутрашња стабилност, а према свету показала снага.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.