Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
БЕОГРАД НАЈАВЉУЈЕ ВЕЋЕ ПРИСУСТВО У АФРИЧКИМ ДРЖАВАМА

Повратак Србије на континент будућности

Осим подршке у решавању питања КиМ, обнова традиционалних веза и дипломатске мреже у Африци за нашу земљу представља и економски интерес
Министар спољних послова Никола Селаковић у јулу ове године у Лусаки са потпредседником Анголе Борнитом де Соузом (Фото Танјуг)

Колико људи у Србији зна да је Београд био једина престоница у Европи у којој су организоване масовне демонстрације против италијанске окупације Етиопије пре Другог светског рата? А да су грађани Замбије у главном граду Лусаки 72 дана протестовали током агресије НАТО-a на СРЈ 1999. године? Или да је крајем осамдесетих година тадашња СФР Југославија била највећи светски извозник какаоа, захваљујући бартер аранжманима с афричким државама? Ове „пикантерије” поменуо је шеф српске дипломатије Никола Селаковић у једном јутарњем програму по повратку из Замбије, где је, као једини званичник из Европе уз министра за Африку Уједињеног Краљевства, присуствовао државној сахрани Кенета Каунде, борца за независност и првог председника ове источноафричке државе. Селаковић је заправо говорио о дугим историјским везама Србије с народима и државама Африке, најављујући да ћемо се убудуће „нарочито бавити нашим присуством на афричком континенту”.

Африка представља континент будућности, чији огромни потенцијали коначно, након векова заостајања, почињу да се активирају у пуној мери, указује државни секретар у Министарству спољних послова Немања Старовић, објашњавајући зашто су нам важни односи са земљама Црног континента и да ли је подршка у решавању питања Косова и Метохије једини разлог за обнављање старих веза. „Снажан економски раст многих афричких држава и демографска експанзија праћена брзим смањивањем стопе сиромаштва подижу њихово самопоуздање, као и амбиције у спољној политици. Када се ти трендови данашњице сусретну с традиционалном наклоношћу Африканаца према нашој земљи због подршке коју смо им несебично пружали у доба деколонизације, али и након тога када је Југославија активно суделовала у инфраструктурном и општем привредном развоју тих држава, отвара се простор за издашну валоризацију, како на економском тако и на политичком плану, а што свакако иде руку под руку”, каже Старовић за „Политику”.

Ранији председник Србије Борис Тадић и његов шеф дипломатије Вук Јеремић у намери да оживе везе са Покретом несврстаних, између осталог, организовали су 2011. године и свечану конференцију поводом пола века тог покрета. Многи су били изненађени чак и чињеницом да несврстани уопште још постоје, али и таквом интенцијом у спољној политици која је преовлађујуће била окренута Западу, европским интеграцијама и обнављању односа са САД. Било је то десетак година после пада Милошевића, убрзо после једнострано проглашене независности Косова и у доба када евроентузијастички жар грађана Србије већ увелико почиње да сплашњава. Тада смо се опет сетили старих пријатеља.

Да, Африку смо занемарили у претходном периоду, посебно након петооктобарских промена, па до постављења Ивице Дачића на место министра спољних послова, примећује за наш лист Данило Бабић, истраживач-сарадник на Институту за међународну политику и привреду. Изузетак је Либија, с којом смо имали сарадњу и за време Тадићеве администрације. Али, као једини правац спољне политике после Петог октобра изабрали смо европске интеграције.

„За то време, поједине афричке земље, попут Гане, повукле су амбасаду. Претходно, а убрзо након распада СФРЈ, амбасаде из Београда повукле су Етиопија и ЈАР. Поред тога, поједина решења Србије на амбасадорским положајима у земљама Африке нису била адекватна, било је чак и одређених дипломатских скандала. Срећом, сада у Африци имамо и веома квалитетне људе, попут амбасадора Александра Ристића у Етиопији”, истиче наш саговорник.

Пре доласка Дачића за шефа дипломатије и почетка акције повлачења признања Косова, у односима с афричким земљама Вук Јеремић је оживео програм „Свет у Србији” – долазак странаца код нас на школовање, обично из земаља Глобалног југа, бивших и садашњих несврстаних. „Међутим, све то је било некако испод жита, као да се крило од наших западних партнера. Садашњи ниво сарадње је много систематичнији, подигнут је на виши ниво и о њему се јавно говори”, оцењује Бабић.

У међувремену, Влада Србије је 2017. године прогласила 25. мај за Дан пријатељства с народима Африке, у знак сећања на тај датум 1963. године, када је основана Организација афричког јединства, као инструмент за остварење тежњи афричких народа за слободом, независношћу и напретком. Од тада се обележава сваке године, о чему се стара МСП. „Не потцењујући деловање наше дипломатије у претходном периоду и не спорећи добре намере онима који су је водили, сматрам да су резултати ипак били одвише скромни. Традиционална пријатељства, као и убрзани економски развој којем смо једнако посвећени, налажу нам да проширимо хоризонт амбиција и поставимо далеко више циљеве”, каже Старовић.

Сада је, према његовим речима, право време да се наше компаније укључе у пројекте и покрену пословање на континенту који из године у годину узима све веће учешће у глобалном расту. Тамо ће бити дочекане раширених руку, а компаративну предност ће свакако имати и у виду услуга раширене дипломатске мреже коју Србија одржава на том континенту. „Такође, наша држава представља идеално место с којег афричка предузећа могу водити своје операције у Европи, а Београд је широм Африке препознат као град у којем су сви добродошли”, додаје државни секретар.

Последњи велики скуп на тему односа с Африком одржан је у септембру 2019, мало пред почетак пандемије ковида 19, а тада је Дачић, као шеф дипломатије, навео да је обим спољнотрговинске размене између Србије и афричких земаља нешто мањи од 200 милиона долара на годишњем нивоу и да то указује да има простора за јачање сарадње како у квантитативном тако и у квалитативном смислу. На пословној конференцији „Континенталне могућности у области трговинске и инвестиционе сарадње између Африке и региона западног Балкана: Србија као огледни пример”, Дачић је истакао да не постоји земља у Африци у којој Србија није нешто изградила, али и да не постоји земља чији се студенти нису школовали у Југославији, као и да данас потенцијала има нарочито у области пољопривреде и енергетике.

Основ за сарадњу са афричким земљама је наравно и економија јер је логично, каже Бабић, да српски производи буду конкурентнији на територији Африке. „Наравно, економска сарадња може да се поспеши и у другом смеру – можемо директно да увозимо од њих, а не преко посредника, што обично радимо. Постоји и велики простор за наше стручне кадрове јер Африка и данас кубури са стручњацима из свих области. А ту је и традиција која може да се настави – у области архитектуре, грађевинарства, војне индустрије, обуке војске. То, наравно, ако говоримо о билатералној сарадњи, искључиво у земљама које немају неке сецесионистичке или ратне проблеме”, истиче он и подсећа да су наши мировњаци већ распоређени у мировним операцијама УН широм Африке, а највише их је, чак 72, у Централноафричкој Републици.

Министар Селаковић је потенцирао наше „држање веза с афричким државама, али и с људима који су некада образовање стицали у Београду”. МСП ће, како је најавио, направити базу података људи који су овде студирали у време Југославије, а за оне који су део пројекта „Свет у Србији” озбиљно се, први пут, ради на организацији алумни клуба. У овој академској години Влада Србије је определила 196 стипендија, највише до сада, за студенте из Африке, Азије и Латинске Америке. Ти људи ће сутра бити једни од најбољих промотера Србије, указао је Селаковић.

Ускоро ћемо показати солидарност и у области здравства

Интензивирању политичке сарадње са државама Африке несумњиво ће допринети долазак десетина високих званичника на конференцију Покрета несврстаних земаља која се одржава у Београду октобра ове године, а која ће бити пропраћена низом скупова посвећених повезивању привредника у различитим секторима, напомиње Немања Старовић. „На промоцији Србије у земљама Африке ангажоваћемо мрежу људи који су некада студирали на нашим универзитетима, од којих су многи данас на истакнутим позицијама у својим државама и могу се практично укључити у пројекте привредне сарадње”, истиче он, додајући да и сарадња у области здравства постаје све важнија и да ће Србија управо на том плану „ускоро начинити значајан искорак и делатно приказати нашу солидарност са земљама Африке”. 

Помоћ у УН још важнија по истеку мораторијума из Вашингтонског споразума

Највише земаља које су повукле признање Косова су управо из Африке, истиче Данило Бабић и оцењује да ће бити још више потенцијала за то када у септембру истекне мораторијум на лобирање за признавање и повлачење признања из Вашингтонског споразума. „Африка је на политичком плану за нас значајна, и то због гласања у Генералној скупштини УН, где важи принцип једна земља – један глас. На тај начин, помоћу афричких земаља, на пример, Кина је својевремено ’избацила’ Тајван из Уједињених нација”, додаје он.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Радомир
Наш приступ африци је поштен и искрен, у то се не може сумњати.
Kao uvek
Ma da, kao i Jermeniji i Azerbejdžanu....
Jovan
Napokon se neko setio ovih ljudi. Umesto da proizvodimo nase i prodajemo viskove ljudima kojima je ta roba potrebna, mi smo demokratski odlucili da unistimo nase i konzumiramo tudju robu, veliki broj puta manje kvalitetnu a po povisenim cenama. Otvorite za njih fakultete, institute, naravno po povoljnijim cenama od zapadnih, razmenjujte kulturne dogadjaje, zasto se na silu druziti sa nekim ko te ne ceni kad pored njih postoji jos par milijardi ljudi na planeti.
Filip Cosopt
EU treba pojačati svoju geopolitičku ulogu.Prije početka sastanka ministri država članica EU imali su radni doručak s egipatskim šefom diplomacije Samehom Šukrijem, a tijekom dana bio je i sastanak s novim izraelskim ministrom vanjskih poslova Jairom Lapidom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.