Недеља, 17.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Права хришћана данас угрожена можда више него икада пре

Заштита хришћанског идентитета требало би да буде један од најважнијих задатака свих хришћанских цркава које би на том пољу морале заједнички да делују, рекао је на недавном предавању Диогенис Валаванидис
У нападу на хришћане у граду Кану у Нигерији 2004. године страдало је 400 људи (Фото: EPA/Onome Oghene)

Ово је један од најтежих историјских тренутака за хришћанство јер су угрожени не само његови морални и духовни светоназори већ је доведен у питање и сам опстанак вере. Овом констатацијом започео је своје недавно предавање у београдском Народном музеју Диогенис Валаванидис, председник Центра за заштиту хришћанског идентитета, невладине организације основане 2015. године, која, између осталог, упозорава међународну јавност на конкретне случајеве угрожавања права хришћана или насртаја на њихове светиње. Валаванидис сматра да би заштита хришћанског идентитета требало да буде један од приоритета хришћанских цркава, наводећи да се, према извештајима различитих међународних организација, сваке године догоди између 3.000 и 4.500 напада на ову верску заједницу или њене светиње.

– Паралелно с тим, сведоци смо покушаја насилног преименовања и отимања хришћанских цркава, а један од последњих примера је и изјава Албина Куртија да су српске православне цркве на Косову и Метохији део албанске историје. Такве идеје и настојања да се „албанизује” српско православно духовно благо чују се из редова оних који су спалили 135 светиња СПЦ – рекао је Валаванидис, који је 2013. од Светог архијерејског синода добио Орден Светог цара Константина „за вишедеценијско залагање на заштити српског наслеђа на КиМ”.

Диогенис Валаванидис (Фото Р. Крстинић)

На предавању је подсетио да прогон хришћана траје у Сирији, Ираку, Египту, Нигерији, Јерменији, али да су и у европским градовима забележени напади на цркве у Бечу, Ници, Лиону.

– О свим тим инцидентима редовно извештавамо међународна тела, као што смо и о Куртијевим покушајима да српске цркве представе као „косовско културно наслеђе” обавестили Унеско, Комисију САД за поштовање међународних верских слобода, Европску унију. Када је Аја Софија прошле године претворена у џамију, наш центар се преко амбасаде Турске у Београду обратио протестујући турском председнику Реџепу Тајипу Ердогану. Упутили смо тада писма бројним званичницима и црквама, али смо добили само један одговор: од Руске православне цркве, од митрополита волоколамског Илариона, на чему смо дубоко захвални. Руска православна црква један је од најзначајнијих стубова православља и хришћанства у целини – истакао је Валаванидис, који је додао да је центар за свој рад добио благослов блаженопочившег патријарха српског Иринеја, као и васељенског патријарха Вартоломеја.

Валаванидис је на предавању рекао да су данас три највећа проблема хришћанства физичка угроженост, дехристијанизација у Европи, али и другим деловима света и угроженост породице.

– У процесу дехристијанизације верујући се проглашавају за заостале људе заглављене у средњем веку који не могу да прихвате модерне вредности. На нашем Старом континенту је на делу маргинализација хришћанске вере кроз афирмисање нових вредности у виду човека-бога, а не богочовека. Пола Европске уније напало је Мађарску због усвајања закона којим се забрањује промовисање хомосексуалности малолетним особама, нашли су се на удару због тога што су желели да заштите породицу и хришћанске вредности – рекао је Валаванидис.

На предавању се могло чути и да је у Ираку, на пример, од некадашње хришћанске заједнице која је бројала око милион и по људи, према проценама из 2013, остало њих 450.000, да у Сирији, где се осам година не зна судбина двојице отетих архијереја, многи и даље живе под сталном претњом. Испричано је да је својевремено српски патријарх Иринеј, приликом посете овој древној хришћанској земљи 2019. године, био и у граду Малули у манастиру Свете Текле, једином у којем се и даље говори арамејски, а чијих је 12 монахиња било отето од стране ИД. Истакнуто је да и у Украјини траје прогон хришћана. Валаванидис је испричао да му је из коптске НВО која делује у Америци сугерисано да не покушава да контактира с локалном коптском заједницом у Египту јер би на тај начин могао да угрози њихову безбедност.

– Моменат је да се хришћанске цркве тргну и пробуде, да подигну своје чланове јер нам је вера угрожена можда више него икада пре. Хришћанству данас нису потребни само посматрачи, већ активни учесници у одбрани вере и цркве. Данас није време за подељеност међу хришћанским црквама већ за дијалог и заједнички рад на одбрани угрожених права њених чланова – рекао је Валаванидис.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Непрекидне кампање
Борба против хришћанства је отпочела још пре распећа Исуса Христа, али се хришћанство раширило целим светом јер проповеда најхуманије и најправедније друштво. Током историје хришћанству су задавани ударци, али је оно опстајало и опстаће за сва времена. Они који су против њега непрекидно измишљају и финансирају сталне антихришћанске кампање, то је опијум за народ, право на побачај, право на ЈГБТ, псовке, забране, секте, а ту спадају и такозване сигурне женске куће, измишљени облици насиља, итд

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.