Понедељак, 25.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ (НЕ)ПРИМЕЊИВАЊА СПОРАЗУМА О СУКЦЕСИЈИ

Хрватска присваја „југоимовину”

Жупанијско одвјетништво прошле недеље тражило од београдског суда наплату цеха за суђење у Сплиту, а тиме посредно и признање „велике” пресуде којом тражи 700 милиона евра
Привредни апелациони суд је тражиоцима из Хрватске обезбедио другу шансу у поступку наплате судских трошкова кроз признање хрватских пресуда пред правосуђем у Србији (Фото А. Васиљевић)

Млађе генерације вероватно нису ни чуле за имена познатих фирми и брендова из бивше СФРЈ чији су називи почињали са „Југо”, као што су „Југотон”, „Југопластика”, „Југодент”, „Југодрво”, „Југоекспорт”... Многе од њих затекле су се у ратном вихору са својом имовином на „туђој” територији. Данас је, на пример, имовина у Србији враћена „Југотону” и „Југопластици”, али имовина Југобанке у Хрватској не само да није враћена, него су отети њени кредити, пласмани, депозити и пословни простори.

Прошло је тачно 20 година откако је у Бечу потписан Споразум о сукцесији између бивших република СФРЈ. Циљ споразума био је да се реше многобројна питања власништва над имовином на простору бивше Југославије, као и да се сва имовинска права признају, заштите и врате у стање какво је било на дан 31. децембра 1990. године.

Споразум су потписале тадашња СРЈ, Хрватска, Македонија, Словенија и БиХ – 29. јуна 2001. СРЈ га је ратификовала 1. јула 2002, а Хрватска 2004. Србија је после отцепљења Црне Горе постала „универзални сукцесор” СРJ.

Две деценије касније, Србији није враћено готово ништа од непокретне имовине на територији Хрватске, јер је ова држава, иначе најмлађа чланица ЕУ, донела низ прописа којима је српску имовину прогласила својом. Системска конфискација довела је до тога да власници из Србије не могу да врате одмаралишта на хрватском приморју и пословне просторе, а банке своја потраживања од хрватских предузећа.

– На двадесетогодишњицу потписивања Споразума о сукцесији није се скоро нимало одмакло у његовој реализацији, посебно када је реч о анексу „Г” који третира некадашњу друштвену имовину а која се односи на тражиоце те имовине из Србије, али и из других екс-ју република, попут БиХ – каже адвокат Иван Симић, стручњак за питања сукцесије.

Међутим, Србија је доследно примењивала овај споразум, па је несудским путем такорећи „додељивала”, пре него враћала, имовину јер ни СРЈ а потом ни Србија никада нису, за разлику од Хрватске, спроводиле системску конфискацију.

– Правосуђе Србије било је врло широкогрудо, па је без обзира на снагу правног основа којим се тражио наводни „повраћај”, имовину додељивала пре свега хрватским тражиоцима. Са друге стране, правосуђе Хрватске било је и сада је врло чврсто и конзистентно у одбијању примене споразума – наводи адвокат.

Последице су већ општепознате – конфискована је бројна непокретна имовина и заплењена су потраживања наших банака према предузећима у Хрватској, по основу неплаћених кредита. Поред тога, наглашава, тренутно имамо један парадокс а то је да српско правосуђе већ дуже време као да тражи начин да у оквирима свог правног поретка призна оне одлуке хрватског правосуђа којима је оно одбило да примени обавезе које је Хрватска преузела потписивањем Споразума о сукцесији.

– Овај готово невероватан феномен потврђују последње одлуке Привредног апелационог суда (ПАС), којима је тражиоцима из Хрватске обезбедио другу шансу у поступку и наплате судских трошкова кроз признање хрватских пресуда пред правосуђем у Србији. Својом последњем одлуком ПАС још једном прави радикалан заокрет када је реч о имовини Југобанке, чији је највећи поверилац буџет Републике Србије, у односу на приватно предузеће „Младост турист”. Наиме, у случају ове фирме ПАС је потврдио одлуку којом се одбија признање хрватске пресуде, док у поступку Југобанке заузима потпуно другачији став којим је сугерисао првостепеном Привредном суду у Београду да призна хрватску пресуду – објашњава Иван Симић.

Тиме је ПАС фактички легализовао феномен да једно правосуђе, конкретно српско, које безрезервно примењује Споразум о сукцесији, истовремено прихвата и одлуке хрватског правосуђа које апсолутно не признаје исти споразум.

У своје последње две одлуке, за разлику од „Младост туриста”, где је коначно одбио признање хрватске пресуде, ПАС налази начин да не дозволи принудно извршење на рачуну Југобанке, али из формалних разлога – због неусклађености потраживања у кунама и динарима. На тај начин наш суд је оставио отворена врата свим будућим захтевима за признање хрватских пресуда, управо тако што у погледу одбијања није дао коначну евентуалну потврду и став, иако Привредни суд у Београду истрајава на реципроцитету у примени Споразума о сукцесији.

– Овакво поступање ПАС-а „осоколило” је хрватско Жупанијско одвјетништво, које се прошле недеље новим захтевом обратило Југобанци, управо за наплату трошкова поступка насталих пред судом у Сплиту, и то по тужби Хрватске против Југобанке. Несумњиво је да је реч о тактичком поступању хрватског одвјетништва, јер се у захтеву нигде не спомиње главно потраживање од укупно 700.000.000 евра, које им је суд у Сплиту досудио, већ се врло перфидно и на мала врата тражи пут за признање овог акцесорног дела пресуде, која се тиче наплате трошкова поступка, а у ствари подразумева и признање саме пресуде – указује адвокат Иван Симић.

Сматра да Хрватска вероватно има у виду досадашње поступање и држање ПАС-а у погледу признања њихових одлука, па припрема терен за захтев да се призна пресуда Трговачког суда у Сплиту. Том пресудом утврђено је потраживање Хрватске које, заједно са каматом, износи 700 милиона евра.

– Конфузно и неједнако поступање нашег суда очигледно им иде наруку, па су последње одлуке ПАС-а хрватски тражиоци схватили као сигнале да је сазрело да се крене и са захтевом за признање ове „велике” пресуде сплитског суда, када је реч о износу који потражују. Да ли ће у томе успети, показаће време – закључује адвокат Иван Симић.

Не помаже ни суд у Стразбуру

– Тачан број потраживања из Србије за имовином у Хрватској немогуће је утврдити. Готово да не постоји град или неко озбиљније југословенско предузеће које није имало имовину у бившим југословенским републикама. У другим државама сукцесоркама ситуација је ипак боља, односно могуће је остварити правну заштиту на основу међудржавног Споразума о сукцесији – тврди Иван Симић.

По правној снази, наглашава, овај споразум је изнад свих локалних закона. Међутим, Хрватска га не примењују, а тај проблем се не решава ни дипломатским путем ни уз помоћ суда у Стразбуру.

Амбасаде СФРЈ које су припале Србији

Дипломатска и конзуларна имовина СФРЈ расподељује се на основу анекса „Б” Споразума о сукцесији, а одлуке доноси Мешовити комитет. Србија је до сада добила амбасаде у Хелсинкију, Прагу, Софији, Риму, Будимпешти, Мексику, Атини, Камбери, Лондону, Лисабону, Отави, Вашингтону, Анкари, Сиднеју и Солуну, као и у Перуу, Венецуели, Египту, Уганди, Конгу и Замбији, као и некретнине у Женеви, Франкфурту, Зимбабвеу, Гвинеји, Њујорку, Токију, Трсту, Истанбулу, Будимпешти и Берлину.

Коментари72
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Savan
Sve je to posljedica prisutnog nemara kod nas Srba,nedostatka patriotizma,nestručnosti i podvorništva prema “bratskim” narodima .Srbija je i u prošlosti preuzimala i nosila mnoge probleme susjednih zemalja posebno Hrvatske i Slovenije i plačala ih životima svojih vojnika,a sad nastavlja odricanjem od imovine stečene znojem srpskog radnika,Dokle više tog slepog udvorništva i nemara u srpskim institucijama kojima je je prevashodan zadatak zaštita interesa države i naroda Srbije…
Bob Petrovich
Hrvatska puška o hrvatskom ramenu, hrvatska lisnica u njemačkom žepu, a srpska imovina u hrvatskom posjedu. Domagoj Margetić je doneo dokumentaciju koja bi, da Srbija štiti srpski interes odavno bila iskorišćena. Srpska banka, Jugobanka, i drugo što su se shugoslaveni odrekli u ime Hrvatske. Pogledajte spisak ambasada, šta je Kraljevina Srbija unela u novu državu, a šta od tih ambasada danas poseduje Srbija. Na elitnim svetskim adresama. Slika i prilika u šta i sa kim smo dedovinu straćili.
Branko Petronijevic
A sta je sa hrvatskom imovinom u Srbiji? Šta je sa Ininim pumpama koje smo mi konfiskovali i prodali Rusima?!
Nataša
Nisu pumpe INE prvo oduzete i kako kažete prodate, već je RH odmah po osamostaljenju konfiskovala imovinu srpskih firmi. Žalosno je što se vi brinete za njihovu imovinu, a za srpsku koja je neuporedivo veća, vas nije briga. Da ne spominjemo hiljade stanova koji su oduzeti srpskim građanima u RH. Mazohizam na delu.
Bane
Pa ko su sudije tog privrednog apelacionog suda? Da vidimo imena i prezimena. Jel' su Srbi ili su se mozda Hrvati tu ifiltrirali u mnogo vecoj igri koja treba da rezultira sa pljackom 700.000.000 evra. Posle toga ce oni dobili svoj deo kolacica i nespretno otici u penziju.
bibliotekar
kajo je Hrvatska sa neresenim problemima mogla da udje EU , tu se vidi da Hitlerova Nemacka je jos uvek na snazi.
Bb
Pitanje za Borisa Tadica i tadasnju vladu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.