Крагујевачки биоскопи чекају неки други филм

Крагујевац – Зграда биоскопа „Раднички дом” код главне пијаце у центру града враћена је наследницима предратних власника. Они су га после окончаног поступка реституције продали, и тако се спасили обавезе да одржавају објекат који је под заштитом. Нови власник је већ кренуо у темељну реконструкцију полусрушене зграде биоскопа, која је део историјске културно-амбијенталне целине Милошев венац, урбаног потеза на коме је у 19. веку формирана прва престоница модерне Србије.

Преостали биоскопи су и даље у власништву града, с тим да руинирани „Пионир” сада мало ко помиње, док је реконструкција „Шумадије” недавно поново најављена, по ко зна који пут. Из овог биоскопа су још пре десет година повађена сва седишта, без јасног плана како једној од најбољих дворана у бившој СФРЈ вратити стари сјај, уколико је тадашња власт уопште озбиљно размишљала да обнови биоскоп који је својевремено имао више стотина хиљада посета годишње. У данашње време нестварно делује податак да је 1984. године у Крагујевцу продато 800.000 биоскопских улазница. Било је то време „Рокија”, „Терминатора”, док се за „Тесну кожу” и „Хајде да се волимо” тражила карта више.

Садашња власт има намеру да Крагујевац кандидује за престоницу културе Србије 2023. године. Пројекат је замишљен по узору на неке европске земље, али без обнове старих здања и бар једне велике лепо уређене дворане питање је да ли Крагујевац може добити поверење надлежних у држави који се, бар декларативно, залажу за развој културних потенцијала и ван Београда.

Министарка културе Маја Гојковић је изјавила да је Крагујевац један од најозбиљнијих кандидата за почаст која ће припасти престоници културе Србије 2023. године, а градске власти су недавно упознале саветника председника Србије за културу Дејана Савића с планом обнове „Шумадије” у чију реконструкцију, наводно, треба уложити чак пет милиона евра. Ову баснословну своту надлежни објашњавају потребом да Крагујевац добије модерну мултифункционалну дворану у којој би се изводиле позоришне, балетске и оперске представе, а која би истовремено допринела и развоју конгресног туризма. Раније се, међутим, говорило да би реконструкција „Шумадије” могла да кошта око 800.000 евра.

У деценијама после Другог рата у Крагујевцу је радило неколико биоскопа. Осим поменутих, пројекције су одржаване у „Башти”, „Застави”, Дому војске. Неки објекти су порушени седамдесетих година прошлог века, а репрезентативно здање Дома војске одавно је препуштено зубу времена.

 „Стрејт стори” Дејвида Линча из 1999. године био је један од последњих филмова приказаних у „Пиониру”. Пред крај пројекције у сали се зачуо лепет крила, а кад је светло упаљено публика је могла да посматра лет слепих мишева који су се гнездили под сводовима својевремено најакустичније дворене на просторима бивше СФРЈ. Уместо филмова о Брусу Лију, у биоскопу „Раднички дом” је пре петнаестак година приређена борба полуголих девојака у базену с чоколадом, а из данас очерупане „Шумадије” остала су сећања на култни филм „Лет изнад кукавичјег гнезда”. У Крагујевцу је ово кинематографско остварење Милоша Формана из 1975. приказано у оквиру манифестације „Мали Фест”, с којом су у град на Лепеници стизали најбољи филмови с београдског Феста.

Данас у Крагујевцу постоји само један биоскоп – „Синеплекс” у Тржном центру „Плаза”. Минимална цена целовечерње пројекције за двоје је 1.000 динара, што је довољно тек за карте и кокице. Некада су крагујевачки клинци ишли у биоскоп у групама од по десетак. Пре четрдесет година у биоскоп се није ишло само због филма, него и због лепог и корисног дружења.