Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

САД позвале ЕУ да донесе додатне буџетске мере ради опоравка светске привреде

Џенет Јелен (EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ)

БРИСЕЛ- Америчка министарка финансија Џенет Јелен затражила је данас од ЕУ да планира „додатне буџетске мере”, односно ублажавање прописа о висини буџетског дефицита да би се омогућило више инвестиција ради учвршћивања светског економског опоравка после пандемије.

„Важно је да земље чланица озбиљно предвиде додатне буџетске мере да осигурају снажан опоравак на националном и светском нивоу”, рекла је Јелен која се налази у Бриселу на састанку са министрима финансија ЕУ, такозваном Еврогрупом.

Она је у тексту говора подељеном медијима говорила о довољно флексибилном европском буџетском оквиру који би омогућио земљама да реагују снажно на кризе и да инвестирају у трајне инфраструктуре, у истраживање, развој и технологију.

Министри финансија ЕУ треба да разговарају данас о смеру економске политике Уније, а позвали су Јелен ради размене мишљења о тој теми.

Министри треба такође да разговарају о буџетским политикама унутар ЕУ, преноси Бета-АФП.

Они су предвидели да на јесен покрену расправу о реформи пакта стабилности, којим се ограничава јавни дефицити држава чланица на три одсто њиховог бруто домаћег производа (БДП) а задуживање на 60 одсто БДП.

Неке земље оцењују да је део правила застарео и у њима виде претњу за економски опоравак.

Сувише брзо враћање на стриктну буџетску политику убрзало је поновни пад Европе у рецесију после финансијске кризе 2008. године. Званичници се брину да се не понови иста грешка.

„Буџетски оквир треба да подржи привреду будућности”, рекла је Јелен а претходно је поздравила мере против кризе које је ЕУ донела прошле године, преноси Бета-АФП.

„У Европској унији буџетски одговор на кризу био је одлучан и без преседана, како на нивоу земаља чланица тако и на нивоу ЕУ. Европска централна банка реаговала је брзо и енергично доносећи низ мера које су омогућиле очување повољних финансијских услова”, рекла је Јелен, и упозорила на ризике везане за даље трајање пандемије корона вируса.

„Мислим да се сви слажемо у томе да је несигурност висока. У том контексту важно је да буџетска оријентација буде повољна до 2022. године”, рекла је она.

 

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Bobane; ''jak euro nije samo dobra vest''. Kako bese sa nemackom markom a da o zlatu i ne govorimo? Vi mislite smo na prodaju a ne na kupovnu moc odnosno komparativnu vrednost valute. Zaboravili ste i devizne racune u Srbiji.
Zeljko Adzic
Monetarni sistem Zapada?Virtuelni novac sve vise zamenjuje onaj fizicki.To je trend.Placanje karticom,upis novca na kompjuteru bez da se fizicki stampa.To je ekonomija danas.Plus pritisak Zapada da ceo svet tako radi.Rezultat?Iracionalne cene proizvoda koje ne podlezu antickoj ekonomiji ili zdravoj konkurencije,mesanje politicara u ekonomiju,stvaranje zakonskih okvira da bi se zadrzala konkurentnost i ako to ne pomogne onda sankcije neposlusnima...plus skracivanje kreditnih linija.
Radmila Mišić
Otkad sam sa 15 godina stekla štednu knjižicu, brzo sam shvatila da je (tada u SFRJ) inflacija najmanje 30% godišnje. Preživela sam i inflaciju 1993.godine, školski primer šta se dešava kad se štampaju pare. Koliko sam shvatila iz članka, od EU se traži da štampa pare. Ima li neko da im kaže da se taj način privrednog napretka loše završava? Ili će za neku godinu EU da otvori konkurs za svog deda-Avrama?
Хронос
" Она је у тексту говора подељеном медијима " - па сигурно шта они ту имају да посатвљају незгодна питања!? Коминике за штампу и то је то! Политбиро никако да нестане са планете, само се преселио!
nikola andric
EZ i evro grupa nisu isto. U evro grupi spadaju zemlje koje su uvele evro. Centralna banka ''stampa pare'' za evro grupu posto su se clanice odrekle monetarne politike. Dakle americka centralna banka vodi monetarnu politiku za celu Ameriku dok evropska samo za clanice. Pored toga americki dugovi su daleko veci od dugova evro grupe. Amere brine vrednost dolara u osnosu na evro. Dolar je vec izgubio 20% vrednosti u odnosu na evro. Evro vec potiskuje dolar kao svetska valuta.
Бобан
Јак еуро није само добра вест. Коме ће Еуроланд продавати своје производе са тако скупим Еуром? Ни пола света у медитеранском делу Еуроланд једва да може куповати скупе Немачке производе.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.