Недеља, 26.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зелена будућност црвене Сутјеске

У националном парку који је природни драгуљ Републике Српске отворен је Центар за научно истраживање и екологију, а партнери у том подухвату били су Шумарски факултет БУ и ЈП „Србијашуме”
Орловачко језеро на Зеленгори (Фотографије НП Сутјеска)

На помен Сутјеске прво се помисли на велику битку у Другом светском рату, знану и као Пета непријатељска офанзива. Они старији сетиће се и лекција о псу Луксу (или Рексу), који је током те битке спасао живот Титу, телом га заклонивши од гелера. Школовани у „оној држави” знају и за монументални споменик на Тјентишту, незаобилазно одредиште ђачких екскурзија, пред којим су се генерације пионира и омладинаца поклањале сенима 7.500 изгинулих партизана.

Осим те „црвене” историје, овај простор у источној Босни има и „зелену” прошлост, на којој гради своју будућност. Национални парк „Сутјеска” установљен је још 1962. и под заштитом је Унеска. Налази се на територији Републике Српске, простире се на 16.052 хектара и представља један од најразноврснијих екосистема у jугоисточној Европи. Убудуће ће бити још доступнији поклоницима еко-туризма, научницима и истраживачима – захваљујући Програму прекограничне сарадње Србије и БиХ, у НП „Сутјеска” отворен је Центар за научно истраживање и екологију. Партнери у реализацији били су Шумарски факултет Београдског универзитета и ЈП „Србијашуме”, а двогодишњи пројекат финансирала је Европска унија.

– Једна рушевна грађевина на Тјентишту после реновирања постала је репрезентативни објекат за смештај и рад студената и тимова из разних научних дисциплина. Под истим кровом су лабораторија, инфо-центар, сала за презентације и предавања, двокреветне собе и апартмани с укупно 46 лежајева. Ту је и ботаничка башта, са свим аутохтоним и ретким врстама биљака које расту на подручју националног парка – каже Мирјана Радовић, руководилац Сектора за унапређење и развој НП „Сутјеска”. Како истиче, центар ће бити и наставна база за студенте бањалучког, али и београдског шумарског факултета, а пружаће гостопримство и истраживачима из области историје, археологије, етнологије...

– Циљ нам је био да успоставимо сарадњу са барем пет научно-образовних институција, а већ сада у мрежи сарадње имамо двадесетак факултета, института, основних и средњих школа, не само из пограничног подручја већ и из Београда – каже наша саговорница.

Здање Центра за научно истраживање и екологију

Амбиције управе НП„Сутјеска” нису ограничене само на регион већ желе да се упишу на мапу европског еколошког и научног туризма. Највећи адут у привлачењу посетилаца је резерват Перућица, највећа и најочуванија прашума на тлу Старог континента (1.434 хектара), чија је старост процењена на 20.000 година.

– Свесни смо да наша прашума побуђује велику знатижељу иако је приступ у то подручје строго ограничен и увек у пратњи водича. Зато и формирамо Центар за виртуелну стварност у Перућици. У резервату је већ постављено пет високософистицираних камера, које у реалном времену преносе слику у Центар за виртуелну стварност на Тјентишту. Те камере снимају станишта животиња и најатрактивније локације. Набавили смо и тродимензионалне камере које ће снимати с дронова, па ће посетиоци центра помоћу ВР наочара имати доживљај „прелета” преко прашуме – објашњава Мирјана Радовић. У плану је, додаје, да на сајту националног парка и заинтересованима широм света омогуће да „очима” тих камера прате све што се дешава у Перућици.

Поглед с видиковца на прашуму Перућица

И мимо Перућице, НП „Сутјеска” пребогат је егзотичним пејзажима од којих застаје дах: непрегледне шуме, пространи пашњаци, бистри потоци, планински масиви, кањони, осам горских језера... Осим заљубљеника у „фото-сафари”, најчешћи гости су планинари и поклоници адреналинских изазова. Али, у НП „Сутјеска” има и стаза за породичне шетње, терена за одбојку, фудбал, кошарку, тенис... Посебна атракција је највећи базен направљен у Југославији – водену површину од 16.000 квадрата (као 13 олимпијских базена) својевремено је користила ЈНА за обуку и вежбе специјалних јединица.

Водопад Скакавац

– Потрудили смо се да сачувамо и спомен на Битку на Сутјесци. Обновили смо музеј који је током рата деведесетих девастиран и опљачкан. Имамо више од 400 експоната, попут оружја, униформи, докумената, фотографија... Споменик на Тјентишту је избељен, замењене су мермерне плоче на платоу, санирано је клизиште које је угрожавало спомен-костурницу – набраја наша саговорница.

Осим споменичких објеката, обновљени су и смештајни капацитети, неки од њих и средствима Владе Републике Србије, па национални парк сада располаже са 300 лежајева. Ту су и бројне приватне куће које нуде смештај за туристе, као и могућност за камповање. Последњих седам година за промоцију овог бисера Републике Српске међу омладином региона много је учинио тродневни музички ОК фестивал, на коме је било и по 10.000 посетилаца.

Врх Стог, Зеленгора

– Жеља нам је да, као некада, НП „Сутјеска” буде домаћин наставе у природи и екскурзија ђака из Србије. Знамо да постоје рестрикције у вези са извођењем те врсте наставе у иностранству, али верујемо да ће та препрека бити превазиђена, у оквиру Споразума о успостављању специјалних и паралелних веза између Републике Српске и Србије – закључује Мирјана Радовић, руководилац Сектора за унапређење и развој НП „Сутјеска”.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milosav Popadic
Zelena i "crvena" Sutjeska se ne iskljucuju. Naprotiv. Zelena ima smisla samo ako se njeguje pamcenje o stradanjima naseg naroda za slobodu. Obnova monumentalnog spomenika i kosturnice je nasusna potreba Republike Srpske i Srbije, a vjerujem da bi pruzili pomoc i ostali narodi ex-Jugoslavije. Istorija daje pun smisao ekologiji. Spomen-park vapi za obnovom! Ne dozvolite da se pretvori u rusevinu!
Планинари РС
@Srki И због осталих... Пут Чемерно - Орловачко језеро (Зеленгора) јесте већим дијелом просјечан макадам, али задњих пар километара је да се стрепи хоћеш ли пробити картер или поломити нешто. Калиновик - Орловачко језеро је бољи, али слична срећа је потребна. Тјентиште - Пријевор (Маглић) је очајан. Тим путевима се тек стиже до мјеста одакле се планинари. Туга је што управа парка не жели да уреди планинске, приступне путеве зарад ситних личних интереса. Сврха парка нису споменик и базен.
Milosav Popadic
@Sotir Gardačić Pamtim V ofanzivu. Glavnina partizanskih snaga i bolnica Vrhovnog staba sa velikim brojem ranjenika i tifusara bila je stjerana na mali prostor- Piva-Mratinje-Volujak-kanjon Sutjeske. Okupatorske snage - uz pomoc domacih kolaboracionista - sa zemlje i iz vazduha (zloglasne stuke) - od maja do jula nemilosrdno progonile izgladnjele partizane kohi su se - jedan dio njih - izvukli iz obruca i umakli u Zeeelengoru, gdje ih je, moze se reci, sremus spaasao . Nije slomljen otpor.
Sotir Gardačić
Nije postojala nikakva bitka na Sutjesci već operacija Švarc. 10 hiljada mrtvih se ne mogu objasniti da su poginuli u nekakvoj borbi već u masovnoj predaji i masovnom streljanju. Neko decenijama prikriva ratni zločin.
Dragomir Olujić Oluja
G-dine Gardačiću, po običaju pričate napamet (da ne kažem nešto gore) – Bitka na Sutjesci je jedna od borbi u okviru (nemačke) operacije Švarc, na Sutjesci je poginulo (ili masakrirano) oko 3.500 partizana, nije bilo masovne predaje… Na Neretvi i Sutjesci od oko 20.000 partizana niko nije dezertirao, niko pobegao iz borbi, niko se nije predao… Vi naprosto vređate borce, i poginule, i masakrirane, i pod borbom preživele!
Republika Srpska
НП Сутјеска је примјер гдје се маркетинг и стварност увелико разликују. Редовно читамо о природним љепотама, туристичком потенцијалу планина и језера, идила која нас чека. А сви путеви на Маглић и Зеленгору су катастрофални и тешко проходни за обична возила. Јавна је тајна да су такви са намјером, јер сте приморани да позамашно плаћате раднике НП и локалце да вас теренцима одвезу на почетак планинарских стаза, видиковаца и језера. Рекло би се да НП сав новац троши на плате и канцеларије.
Srki
Ne bih se složio. Put za Zelengoru, evo baš do ovog jezera na slici, je sasvim prohodan u letnjoj sezoni i to putničkim automobilom, a zimi tamo ne bih išao ni lud, jer nema ni telefonskog signala, a kamo li nešto drugo. Prelepa, nedirnuta priroda, i posetioci da se nabroje na prste. Prelepa je Zelengora. Put Foča Tjentište, slažem se, sramotno loš, opasan po život, jedan od najgorih po kom sam vozio.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.