Четвртак, 16.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
74. КАН

Жути прслуци на великом екрану и друге приче

Жесток филм „Прелом” Корсинијеве, Ферховенова изазовна „Бенедета”, чеховљевски „Вози мој ауто” Хамагучија, Моретијев „Три спрата”, Пенов „Дан заставе”, руски језик у Кусманеновом и Серебрениковом филму...
„Прелом” Катерин Корсини, хуманистички филм са ставом (Фотографије 74. Кански фестивал)

Кан - Канским црвеним тепихом већ су продефиловали: од болести потпуно опорављена и још прелепа Катрин Денев, Шон Пен са кћерком Дилан, Мет Дејмон, Тилда Свинтон, Вест Андерсон, Леа Сејду, Бил Мари... На 74. врелом јулском Канском фестивалу температура је у сваком смислу повишена, али оно што је најважније: „Фестивал није нови кластер короне!”, како је то гласно и јасно пред публиком јуче изјавио Тјери Фремо, демантујући узнемиравајуће гласине. Свакодневни извештаји из лабараторије инсталиране тик уз фестивалску палату, потврђују ове Фремоове речи. И добро је да је тако.

У Главном такмичарском програму узбудљиво је и шаренолико, а до сада је ипак најснажнији отисак оставио француски филм „Прелом” Катерин Корсини. И жесток и хуморан и надасве хуманистички филм са ставом о недавним догађајима (2018) у Паризу, о правом рату између жутих прслука и немилосрдне француске полиције. Да, Корсинијева је жуте прслуке и њихово разочарање Макроном довела на велико платно, са којег се чује и она њихова песма: „Чак и ако нас Макрон не жели, ми смо ту!” Улични рат и демонстрације чврст су оквир за вишеслојну причу о међусобно пуким случајем повезаних појединаца у једној ноћи у Хитној помоћи државне болнице где ће се сусрести средовечни лезбијски и уметнички пар у тешкој брачној кризи (сјајне Валерија Бруни Тедески и Марина Фоа), возач камиона ‒ учесник протеста, повређени демонстранти и регуларни пацијенти, комплетно болничко особље одавно преморено вишеструким сменама и недостатком неопходног здравственог материјала. Тај микрокосмос који је Корсинијева креирала, пулсира пуном снагом попут каквог документарног филма са лица места, сведочи и о дубокој подељености француског друштва и суштинског неразумевања између класа. Одличан филм, откупљен је за приказивање у Србији.

И „Бенедету” легендарног Пола Ферховена гледаће публика у Србији. Да ли је овај Ферховенов филм „бласфемичан”, како се то повремено могло чути у гледалишту? Није. Ферховен је инспирисан књигом и историјским написима из 17. века о часној сестри Бенедети која је посвећена Исусу живела у тосканском манастиру у време куге и у једном тренутку као стигмата била близу проглашења за светицу, али и о њеној лезбијској вези са сестром Бартоломеом. Провокативан и на визуелном плану прелеп класични, прави филм, са Виржини Ефиром у насловној улози и са изврсном Шарлотом Ремплинг у улози манастирске челнице...

Провокативно остварење „Бенедета” Пола Ферховена

Романима, приповеткама и кратким причама инспирисани су и филмови јапанског аутора Ријусукеа Хамагучија, италијанског мага Нанија Моретија, али и филмови Шона Пена, Јуха Кусманена и Кирила Серебреникова. Филм „Бергманово острво” Мие Хенсен-Лов инспирисан је Ингмаром Бергманом, његовом личном и филмском заоставштином на шведском острву Фаро и пре свега представља лични синефилски омаж овом непревазиђеном великану седме уметности (откупљен за Србију), у којем као глумци учествују Тим Рот и Вики Крипс...

 Хамагучи (зимус иначе награђен у Берлину Гран пријем за филм „Коло среће и фантазије”) адаптирао је кратку причу Харукија Муракамија о глумцу и позоришном редитељу који је после преваре своје жене остао и удовац, и у филму „Вози мој ауто” надоградио је својом вишеслојно разрађеном верзијом Чеховљевог „Ујка Вање”. Прелеп филм са изврсно разрађеним ликовима и изазовима који се рађају између стварних животних клопки и уметничких сновиђења...

Нани Морети је сада за потребе филма „Три спрата” посегнуо за романом Есколеа Невоа и гледаоцима на тацни дао мелодраму о поремећеним породичним односима и вредностима становника једне троспратнице у бољестојећем римском кварту. Морети се бави и васпитањем, родитељским страховима, хипокризијом која тиња у сваком од нас, па и међу његовим јунацима у тумачењу Маргерите Бај, Рикарда Скамарчија, Албе Рорвахер, па и самог сценаристе и редитеља којег поново видимо и као глумца у једној од главних улога...

Глумац и редитељ, али и продуцент је и контроверзна холивудска звезда Шон Пен, који је у такмичење за „Златну палму” стигао са „Даном заставе” (према истинитој причи Џона Вогела), филмом у којој главну улогу уз њега има и његова кћерка Дилан. Прича о чврстом и повремено бајковитом односу између кћерке и оца – дугогодишњег и непоправљивог криминалца и лажова, не оставља гледаоце равнодушним. Критичари ће приметити да смо овакве америчке филмове већ гледали...

Руски језик, култура, уметност, контроверзе живота и политике доминирају у финском филму „Купе број 6” Јуха Кусманена (према роману Росе Ликсом) и у руском филму „Петрова прехлада” Кирила Серебреникова. Кусманенов филм, снимљен у возу Транссибирске железнице, приповеда о необичном сусрету сродних душа – финске студенткиње археологије и руског рудара, и нуди хуманистички поглед на односе међу људима када припадност нацији или класи више нису важни (један је од бољих филмова у такмичарском програму). Серебреников постсовјетски, грозничави и психоделични поглед на стање у друштву у периоду владавине Јељцина чини његову „Петрову прехладу” чак блиском јапанским стриповима, не остављајући гледаоце равнодушним...

 Данас су пред гледаоцима у Кану и филмови „ЏФК поново: Кроз огледало” Оливера Стоуна (програм Канске премијере) и „Француска депеша” Веса Андерсона са Френсис Макдорманд, Тилдом Свинтон, Билијем Маријем у улогама чланова редакције измишљеног америчког магазина у Француској. Кан је стигао до своје половине...

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

pitanje
Ima li danas koji film ili serija koji ne potenciraju po svaku cenu lezbejske veze, iako nemaju veze sa radnjom? Dosta bre više.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.