Недеља, 17.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Наша земља оцењена као најбезбеднија у региону

Од 134 државе на свету, магазин „Глобал фајненс” сврстао је Србију на 34. место, док је, рецимо, Босна и Херцеговина 130. – Страни туристи су у већини рецензија указивали на осећај сигурности у нашој земљи
Припадници Специјалне антитерористичке јединице на вежби (Фото: МУП)

Магазин „Глобал фајненс” недавно је објавио листу најбезбеднијих земаља на свету, на којој је Србија најсигурнија држава у региону. Међу 134 рангиране земље налази се на 34. месту, док је, на пример, Словенија на 47, Румунија на 51, Хрватска на 74, Бугарска је 114, Црна Гора је 121, Северна Македонија је на 125, а Босна и Херцеговина на 130. месту.

Најбоље рангиране државе налазе се у Европи и Азији. Од првих 20, девет је у Европи, а четири су северноевропске – Исланд, који је најбезбеднија земља на свету, Финска на петом месту, затим Норвешка и Данска на седмом и осмом. На последњем, 134. месту су Филипини.

Магазин „Глобал фајненс” је као оцену сигурности у земљи узимао у обзир три основна фактора – рат и мир, личну безбедност и ризик од природних катастрофа, укључујући јединствене факторе ризика који потичу од вируса корона. Лична сигурност је људско право загарантовано Уставом. У пракси, односи се на спокојство од крађа, разбојништва, препада, очувања личног интегритета грађанина у целости.

Србија је претходних година имала проблем због великог броја мафијашких обрачуна на улицама, али чињеница је да је у последње време, а нарочито од 4. фебруара, када је полиција разбила Беливукову групу, мање уличних ликвидација.

Дарко Обрадовић, стручњак за безбедност, каже за „Политику” да је место наше земље на листи „Глобал фајненса” признање за органе безбедности Србије који су својим проактивним деловањем и радом у заједници знатно сузбили општи криминалитет и на тај начин допринели целокупном осећају сигурности наших грађана.

„Оно што је такође важно јесте да су туристи који су посећивали Србију у већини рецензија указивали на осећај безбедности у нашој земљи. Србија је напредовала на овој листи у односу на 2019. годину, када смо били на 58. месту што представља конкретан и објективан резултат”, наглашава Обрадовић.

Наш саговорник додаје да је у методологији оцењивања безбедности у земљама важно то што су учествовали и невладини извори.

„Утолико је позиција Србије у складу са овим индексом још значајнија. Место на овој листи обухвата пресек три фактора – рата и мира, личне (људске) безбедности и ризика од природних облика угрожавања. Према позицији Србије можемо закључити да је лична сигурност високо оцењена, уколико имамо у виду постконфликтно наслеђе. Конфликтни потенцијал је релативно низак, што представља јасан сигнал да је Србија урадила велики посао на изградњи безбедног друштва које собом не носи конфликтни потенцијал, што у контексту рата и мира шаље повољан сигнал страним инвеститорима да ће њихов капитал бити дугорочно сигуран”, наводи Обрадовић.

Он сматра да проблем организованог криминала у нашој земљи није знатно утицао на овај индекс јер много развијеније државе имају исте проблеме.

„Оно што је важно, и свакако је узето у калкулацију овог индекса, јесте спремност и способност државног апарата да разбија криминалне групе, делује проактивно и не дозволи да кланови запоседну и отму друштво и угрозе легитимно доношење одлука, као што имамо случајеве на неким другим континентима”, закључује Дарко Обрадовић.

Милан Мијалковски, експерт за безбедност, каже за наш лист да је неколико фактора допринело скоку Србије на листи безбедних земаља. Према његовом мишљењу то су три фактора – нешто бољи стандард грађана, међународни положај Србије, успех у борби с пандемијом.

„Постоје људи који ће рећи да ништа нисмо урадили како треба. Али, када говоримо о пандемији, сматрам да се Србија ефикасније и превентивније бори с короном него многе државе ЕУ. Такође, МУП и безбедносне службе у последње време испољиле су завидан ниво превентивности”, напомиње Милан Мијалковски.

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Еди д игл
Немојте нас увијек поредити са земљама у окружењу. Поредимо се са бољима, од њих треба да учимо. Бивше банана Републике бивше СФРЈ треба оставити по страни.
Еди д игл
Немојте нас увијек поредити са земљама у окружењу. Поредимо се са бољима, од њих треба да учимо. Бивше банана Републике бивше СФРЈ треба оставити по страни.
Proffa
Srecom, internet je tu, po neko zna da prinadje iriginalan clanak I da ga prevede...A ovo sto se servira citaocima, samo je kontekst, koji odgovara vlastima u Srbiji ! Poluistine su vrlo opasne...
Zoran
To nije istina jer bezbednije se smatra bes Kosovom sto nije dobro za nas.
Пуно име
Србија најбезбеднија - браво за Србију, или за Београд? А шта ћемо са Србима у окружењу које шиканира ко како стигне?
Radmila Mišić
Ovo je ocena Srbije koja je bitna za dolazak turista i ulagača, ovo nije ocena položaja Srba u regionu. Za taj položaj smo i mi zaslužni-kad bi Srbi bili nacionalno svesni, ne bi nijedan Srbin letovao Hrvatskoj, ne bise u Srbiji prodala nijedna Kraš čokolada ni Ledo sladoled, nijedna limenka Koka Kole, lupali bismo u šerpe kad god je na RTSu američki film. Ali nama sve što dolazi van Srbije deluje otmenije, evropskije, bolje. Ko nam je kriv?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.