Недеља, 19.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Више основаних него угашених фирми

(фото Д. Жарковић)

Највише новооснованих предузећа је у областима трговине на велико, изградње стамбених зграда, друмског превоза терета, рачунарског програмирања и консултантске активности пословања ресторана и покретних угоститељских објеката

У Србији се више отвара нових фирми него што се гаси, што указује да привредна активности не опада. Али да корона, ипак, осим на здравље људи оставља последице и на привреду, указује број угашених предузетничких радњи, који је у порасту.

Из Агенције за привредне регистре саопштено је да је број регистрованих предузећа ове године повећан за 12.517 у односу на 2020, а за 23.932 у односу на исти период 2019. У првих шест месеци ове године основана су 4.952 привредна друштва и 16.348 предузетника. Број основаних привредних друштава је за 8,9 одсто већи у односу на исти период у 2020, а за 6,3 у односу на исти период 2019.

Такође, у првој половини ове године основано је за 20,4 процента више предузетничких радњи него у истом периоду 2020, односно за 14,3 одсто мање него у првој половини 2019.

Са друге стране, из Регистра привредних субјеката је у првој половини 2021. обрисано 1.597 привредних друштава и 11.251 предузетник.

Ове године обрисано је за 12 одсто мање привредних друштава у поређењу са истим периодом 2020, а за 16,6 процената мање него у првој половини 2019. Али је у првих шест месеци ове године обрисано за 12,3 одсто више предузетника него у истом периоду 2020.

Највише новооснованих фирми је у областима трговине на велико, изградње стамбених зграда, друмског превоза терета, рачунарског програмирања и консултантске активности пословања кафана и покретних угоститељских објеката. Предузетници су углавном регистровали ресторане и покретне угоститељске објекте.

Највише привредних друштава обрисано је у сектору трговине на велико, док су међу предузетницима из привредног регистра углавном брисани ресторани и покретни угоститељски објекти.

Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца, каже да су подаци добри. Права слика се види када се укрсте извештаји о броју новооснованих привредних субјеката са подацима о броју обрисаних. Разлика између та два броја у овом случају указује на повећање нових фирми.

– Према статистици АПР-а види се да се оснивају фирме тренутно у делатностима које имају најбоље резултате на тржишту. Увек се оснивају предузећа у областима које пружају могућности за успех. Тренутно је то ИТ сектор и градња стамбених зграда – наводи Атанацковић.

Упитан да ли то што поједине области као што је угоститељство или трговина предњаче и у броју обрисаних и у броју регистрованих заправо указује на неликвидност ових сектора, односно да су због блокада рачуна власници принуђени да угасе предузећа и потом оснивају нова, Атанацковић одговара да свакако има и тога.

Он каже да гашење предузећа долази као последица обавезе да привредно друштво подноси финансијске извештаје и да буде активно. Ако нема промета рачуна и не подноси годишњи финансијски извештај, оно се гаси по сили закона уколико није заинтересован власник да га угаси.

– Ако би АПР био ажурнији, погасио би још много неактивних предузећа и њихов број био би много већи – напомиње Атанацковић.

Министар финансија Синиша Мали је пре неколико дана говорећи у скупштини о Закону о електронском фактурисању, и нагласио да ће нови систем омогућити бржу наплату између привредних субјеката.

– Применом Закона о е-фактурама, привредни субјекти који су у систему пореза на додату вредност моћи ће да рачунају да ће се знатно убрзати повраћај ПДВ-а. Уколико се улазна и излазна фактура поклопе у систему, ПДВ ће се враћати у дану, а не као што је до сада рок био 45 дана. Тиме ће бити решена једна од основних замерки привреде када је реч о поврату ПДВ-а – рекао је Мали.

Атанацковић наводи да је то био захтев привреде и да ће многима добро доћи. Због дугог чекања на повраћај новца многе фирме су постајале неликвидне.

– Поједина предузећа су извозила робу и потом по шест месеци чекала на повраћај ПДВ-а. Због тога су нека и престајала да раде, јер нису имала од чега да инвестирају у нове производне циклусе – додаје Атанацковић.

Иначе, у Регистру привредних субјеката је закључно са 5. јулом 2021. уписано 406.239 привредних субјеката и то 121.838 активних привредних друштава и 284.401 предузетник.

 

 

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jablan
Ugase se dvije firme sa po 100 zaposlenih, a otvore tri sa po 5 zaposlenih. Znači veći broj otvorenih nego zatvorenih firmi.
Slobodan
Ovo je dobra vest, narod je konacno shvatio da ne treba da ceka da im drzava obezbedjuje posao nego covek treba sam sebi da ga izmisli i osmisli! Dobro organizovana, moderna i efektivna administracija je tu takodje veoma bitna da preduzimaci nebi konstantno zaplitali noge i padali na nos!
marko kraljevic
i sve placaju ss reket, da bi uopste "radile"
Bogdan
Ovo je dobra vest. Ocigledno je da se svest o poslovanju i slobodnom preduzetnistvu konacno probudila i razbudila jer, do sada a i jos uvek, mnogi ljudi ocekuju da je drzava duzna da im smisli posao umesto da oni sami i po svojim talentima osmisle sebi posao, nacin zarade i zivota! Samostalni preduzetnici su na zapadu normana pojava i ta konkurencija na trzistu je i razlog visokog kvaliteit njihovog rada i usluga! Dobro organizovana administracija je VEOMA bitna i to je ono na cemu drzava radi!
Vojislav Guzina
Sve je ovo tačno. Ali upravo to govori, da našu ekonomiju, godinama unazad, karakteriše brži rast proizvodnih i uslužnih kapaciteta od rasta bruto domaćeg proizvoda, odnosno da se radi o ekstenzivnom ekonomskom rastu, dakle o rastu bez adekvatnog poboljšanja kvaliteta zaposlenosti i rasta produktivnosti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.