Више основаних него угашених фирми

Највише новооснованих предузећа је у областима трговине на велико, изградње стамбених зграда, друмског превоза терета, рачунарског програмирања и консултантске активности пословања ресторана и покретних угоститељских објеката

У Србији се више отвара нових фирми него што се гаси, што указује да привредна активности не опада. Али да корона, ипак, осим на здравље људи оставља последице и на привреду, указује број угашених предузетничких радњи, који је у порасту.

Из Агенције за привредне регистре саопштено је да је број регистрованих предузећа ове године повећан за 12.517 у односу на 2020, а за 23.932 у односу на исти период 2019. У првих шест месеци ове године основана су 4.952 привредна друштва и 16.348 предузетника. Број основаних привредних друштава је за 8,9 одсто већи у односу на исти период у 2020, а за 6,3 у односу на исти период 2019.

Такође, у првој половини ове године основано је за 20,4 процента више предузетничких радњи него у истом периоду 2020, односно за 14,3 одсто мање него у првој половини 2019.

Са друге стране, из Регистра привредних субјеката је у првој половини 2021. обрисано 1.597 привредних друштава и 11.251 предузетник.

Ове године обрисано је за 12 одсто мање привредних друштава у поређењу са истим периодом 2020, а за 16,6 процената мање него у првој половини 2019. Али је у првих шест месеци ове године обрисано за 12,3 одсто више предузетника него у истом периоду 2020.

Највише новооснованих фирми је у областима трговине на велико, изградње стамбених зграда, друмског превоза терета, рачунарског програмирања и консултантске активности пословања кафана и покретних угоститељских објеката. Предузетници су углавном регистровали ресторане и покретне угоститељске објекте.

Највише привредних друштава обрисано је у сектору трговине на велико, док су међу предузетницима из привредног регистра углавном брисани ресторани и покретни угоститељски објекти.

Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца, каже да су подаци добри. Права слика се види када се укрсте извештаји о броју новооснованих привредних субјеката са подацима о броју обрисаних. Разлика између та два броја у овом случају указује на повећање нових фирми.

– Према статистици АПР-а види се да се оснивају фирме тренутно у делатностима које имају најбоље резултате на тржишту. Увек се оснивају предузећа у областима које пружају могућности за успех. Тренутно је то ИТ сектор и градња стамбених зграда – наводи Атанацковић.

Упитан да ли то што поједине области као што је угоститељство или трговина предњаче и у броју обрисаних и у броју регистрованих заправо указује на неликвидност ових сектора, односно да су због блокада рачуна власници принуђени да угасе предузећа и потом оснивају нова, Атанацковић одговара да свакако има и тога.

Он каже да гашење предузећа долази као последица обавезе да привредно друштво подноси финансијске извештаје и да буде активно. Ако нема промета рачуна и не подноси годишњи финансијски извештај, оно се гаси по сили закона уколико није заинтересован власник да га угаси.

– Ако би АПР био ажурнији, погасио би још много неактивних предузећа и њихов број био би много већи – напомиње Атанацковић.

Министар финансија Синиша Мали је пре неколико дана говорећи у скупштини о Закону о електронском фактурисању, и нагласио да ће нови систем омогућити бржу наплату између привредних субјеката.

– Применом Закона о е-фактурама, привредни субјекти који су у систему пореза на додату вредност моћи ће да рачунају да ће се знатно убрзати повраћај ПДВ-а. Уколико се улазна и излазна фактура поклопе у систему, ПДВ ће се враћати у дану, а не као што је до сада рок био 45 дана. Тиме ће бити решена једна од основних замерки привреде када је реч о поврату ПДВ-а – рекао је Мали.

Атанацковић наводи да је то био захтев привреде и да ће многима добро доћи. Због дугог чекања на повраћај новца многе фирме су постајале неликвидне.

– Поједина предузећа су извозила робу и потом по шест месеци чекала на повраћај ПДВ-а. Због тога су нека и престајала да раде, јер нису имала од чега да инвестирају у нове производне циклусе – додаје Атанацковић.

Иначе, у Регистру привредних субјеката је закључно са 5. јулом 2021. уписано 406.239 привредних субјеката и то 121.838 активних привредних друштава и 284.401 предузетник.