Недеља, 25.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Инфлација тралала

Глобални дугови се у овом тренутку ближе цифри од 300.000 милијарди долара и већ су нарасли на око 356 процената светског бруто домаћег производа (БДП). Само у 2020. дугови су увећани за нових 28.000 милијарди долара. Задуженост држава је данас на вишем нивоу него што је то била на крају Другог светског рата, када су због војних издатака забележени историјски рекорди

У овом хаосу измиче шира слика. Либерални капитализам је на респиратору новчане емисије и ниских камата. Како би се сакрило да је систем у ћорсокаку, потребно је створити утисак да систем није дискредитован изнутра – добро, можда малчице – већ пре свега споља, пандемијом и глобалним загревањем

И док дланом о длан, већ после 13 година ненормалне монетарне политике и лудог штампања новца, инфлација се коначно појавила и у развијеним економијама. Највеће централне банке енергично су одлучиле да не предузимају ништа. Ако се иронија остави по страни, чињеница је да су централне банке и креатори економске политике себе довели у готово немогућу позицију коју, бар за сада, покушавају да реше само речима.

Развијене државе, панглосијански уверене да је са системом све у најбољем реду, у најбољем од свих светова, започеле су 2008. силовито штампање новца и обарање каматних стопа до нуле, или чак испод нуле. Мере које су најављиване као привремене трају већ дуже од деценије. Јефтини новац је довео до огромног раста дугова држава, привреде и грађана, а тај процес је потом убрзан пандемијом. Глобални дугови се у овом тренутку ближе цифри од 300.000 милијарди долара и већ су нарасли на око 356 процената светског бруто домаћег производа (БДП). Само у 2020. дугови су увећани за нових 28.000 милијарди долара. Задуженост држава је данас на вишем нивоу него што је то била на крају Другог светског рата, када су због војних издатака забележени историјски рекорди.

Централне банке уверавају свет да нема разлога за страх и да је тренутни раст цена само пролазни феномен изазван наглим постпандемијским растом тражње и уским грлима у производњи и транспорту. Ова врста оптимистичних тумачења служи да оправда политику ниских каматних стопа упркос претећој инфлацији. Оптимизам владара универзума би требало да умири финансијска тржишта и предупреди панику. Може бити да су искусни банкари у праву, мада велики број њих не верује ни у сопствена објашњења, али следи „партијску” линију. Узгред, не треба заборавити и да је модел обрачуна инфлације такав да, веома благо речено, не рефлектује стварни раст цена. Илустрације ради, цене некретнина не улазе у обрачун инфлације иако значајно утичу на финансијски живот огромног броја људи.

Америчка централна банка, чији је председник изјавио да још „не размишља да почне да размишља” о подизању каматних стопа, мења концепт циљане инфлације и имплицитно најављује циљање нивоа цена. Или, преведено – ако је раст цена у једној години нижи од циљног, тај заостатак се може надокнадити тиме што ће се допустити већи раст у следећим годинама. Више није неопходно да инфлација буде у оквиру задатог коридора у свакој години, већ је важно да вишегодишњи просек раста цена не пробије задати оквир. То објашњава зашто централна банка не размишља да подигне каматне стопе, иако је тренутна инфлација у САД око пет процената.

Европска централна банка (ЕЦБ), чувена по својој инфлационој строгоћи, колико јуче је сматрала да се црвена лампица пали када (годишња) инфлација достигне два процента. Сада, када је та стопа достигнута, црвена лампица се ипак није упалила. ЕЦБ је одлучила да изврши ревизију своје монетарне политике и допусти да инфлација пређе два процента, а да при томе не мора да подиже каматне стопе. (Оставићу по страни језичку еквилибристику којом је ова нова политика најављена, као и скепсу немачких централних банкара у вези са овом променом.)

Иза нове монетарне доктрине назире се, сва је прилика, немоћ која се покушава сакрити наоко логичним објашњењима. Висина глобалних дугова је таква да би свако подизање камата довело до ланчане реакције у којој би велики број дужника био потопљен. Привредни опоравак би био заустављен или бар битно успорен, уследила би нова рецесија праћена дужничким кризама великих размера.

Али, постоји још један важан мотив за промену политике. Иако се не удара у таламбасе, јасно је да само инфлаторно обезвређивање дугова може довести до релативног пада задужености и да је то стратегија коју су централне банке (дискретно) одабрале. Инфлација би значајно повећала номинални раст БДП-а, па би дугови у односу на тако увећан БДП изгледали релативно нижи и подношљивији. Невоља са овим приступом је што он не решава кризу већ је одлаже, и што почива више на нади него на поузданим моделима за које инфлација баш не хаје.

У овом хаосу измиче шира слика. Либерални капитализам је на респиратору новчане емисије и ниских камата. Како би се сакрило да је систем у ћорсокаку, потребно је створити утисак да систем није дискредитован изнутра – добро, можда малчице – већ пре свега споља, пандемијом и глобалним загревањем. Страх од пандемија, страх од климатских промена и њених последица биће, бојим се, константа у времену које долази.

Економиста

https://nkatic.wordpress.com/

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари30
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile
ekspanzivna monetarna politika (niske kamatne stope i štampanje novca) bi trebalo da se radi ograničeno, i to samo dok je privreda u receseji. Čim se izađe iz recesije sa tim se prestaje, u suprotnom se formoraju finansijski baloni (kao napr cene akcija 1929 ili cene nekretnina 2008). Američki budžet je u deficitu 3.13 trilliona USD u 2020. god, nemaju izbor, oni moraju da štampaju.
Rodoljub Živadinović
I gde je predlog resenja? Ne valja ovo, ne valja ono, a predloga resenja nema. Prema tome, beskoristan tekst…
Dragan Pik-lon
Sve je prolazno i relativno.Nasu ustedjevinu ne moze sacuvati nikakva banka.Sto vam daje vecu rentu na nju to vam ustvari smanjuje vrednost glavnice.Tako da cete posle 50 godina dobiti sitnis nazad.Dobro je kad ustedjevinu pretvorite u aktivu.To jest organizujete bilo koji posao koji ima tendenciju rasta.No,pokazalo se da najbolje prolaze oni koji svoju ustedjevinu polako grickaju.Tako ona izgubi najmanje vrednosti.No,ne zaboravimo sto veci riziko u ulaganje(u aktivu)to je veca dobit....
Zoran
Najbolje kupiti nesto od nekretnina tamo gde je rat ili recimo gde je inflacija velika. I cekati. :) Kao venecuela, Sirija,....Klasika.
Voja
Mene bi zaista iznenadilo da g. Katic ne zna da se na zapadu nista ne desava slucajno, kao i da se i ovog trenutka, kao i svakog do sada, radi jedino i iskljucivo o pregrupisavanju kapitala. Mada, ukoliko zna za ovo, a siguran sam da zna, morao bi da prizna da je "nauka" koju je odabrao za poziv, potpuno obesmisljena (najbeskorisnija svakako jeste). A, tako nesto nije lako priznati... Ekonomija je egzaktna nauka: 2+2 je uvek 4, tako da ne moze da omane, a zasto se to redovno desava objasnih gore
Bojan
Dragi Zorane, da za svaki slučaj proverim: Vi ste bili ironični povodom Zeca?
Zoran
Da je ekonomija stvarno nauka najlakse je videti kdo Miodraga Zeca.
Прикажи још одговора
Miomir Stevanović
Poštovani gospodine Katiću, kad je već izvesno u kom pravcu stvari idu, recite mi, molim Vas, na koji način prosečan čovek može da sačuva vrednost svoje ušteđevine?
Markoman
Obradivu zemlju, a zlato još ni jednom nije omanulo na duži rok. Nema industrije kojoj zlato nije potrebno ok osim pornografske...
Zoran
Ne cuvaj pare, kupi bilo sta, samo ne zlato, to se ne jede, sluzi samo za kocku. mada se ne sekiraj....kad propadnu dolari i evri, nista posebno nec da ti znaci ni to sto si kupio, ako0 niej za jelo.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.