Понедељак, 25.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ЖАН-ЛУЈ ФАЛКОНИ, амбасадор Француске

Макрон искрено жели да опет посети Србију

Поздрављам одлучност с којом је Србија прихватила нову методологију за придруживање Европској унији, која нуди више политичког управљања процесом
Жан-Луј Фалкони (Фото Амбасада Француске)

Председник Емануел Макрон је везан за Србију, он изблиза прати наше односе и није заборавио срдачан дочек у Београду јула 2019, мислим да искрено жели да дође, али ће све зависити од председникових обавеза, каже амбасадор Француске у нашој земљи Жан-Луј Фалкони у разговору за „Политику” поводом француског националног празника. На питање како је глобални застој који је изазвала пандемија ковида 19 утицао на сарадњу Србије и Француске и каква је будућност односа, који су добили импулс после посете председника Макрона Београду, амбасадор Фалкони одговара:

„Иако се успоравање активности могло очекивати, француско-српски односи наставили су да се развијају након посете председника. Председник Александар Вучић сусрео се с председником Макроном у Паризу у јулу 2020. и фебруару 2021. Француска предузећа која послују у Србији (’Суез’, ’Венси’…) увећала су своје инвестиције, а неке нове компаније су стигле у марту… Француска је наставила да стипендира студенте из Србије и 30 стипендиста, изабраних због своје изузетности, наставља студије у Француској на јесен… Француско-српске односе ништа не може да заустави!”

Шта бисте издвојили као главне елементе билатералне сарадње, најављени су и покренути бројни пројекти у области инфраструктуре, одбране, јавне управе?

Набројали сте све главне области сарадње. Наши министри су потписали међувладин споразум о приоритетним пројектима, као што су Београдски метро и модернизација електромреже у Србији. Студија изводљивости за метро је у току и ради је француско предузеће „Ежис”, док је за возила задужен „Алстом”. „Шнајдер електрик”, који има седиште у Новом Саду, учиниће електромрежу у Србији ефикаснијом. „Венси” наставља да инвестира у Аеродром „Никола Тесла”, чије је ново крило отворила председница владе Ана Брнабић прошле недеље. „Суез-Иточу” изградиће у Винчи до 2022. прву фабрику за прераду отпада за град Београд. Свим тим пројектима заједнички су технолошка изврсност и поштовање највиших стандарда када је у питању заштита животне средине, који ће да допринесу да Србија постане савременија и више европска земља. Када је у питању одбрана, техника коју Француска или земље ЕУ нуде (радари, хеликоптери) даје могућност да се постигну светски стандарди у области одбране. Заједно можемо много тога, што објашњава бројност скорашњих посета (посета начелника генералштаба војске Француске, комитет за стратешки дијалог, комитет за наоружање…), а на основу француско-српског стратешког партнерства до 2011. које се динамизовало. Први пут од 2014. један вод од 30 француских војника специјализован за руковање ракетама „мистрал” учествовао је од 2. до 19. јуна на међународној вежби „Платинасти вук” у околини Бујановца. У области јавне управе, ми смо у партнерству са српским властима како бисмо подржали реформе и модернизацију у том сектору. У току је сарадња између Националне академије за јавну управу и француске Високе националне школе за администрацију ЕНА.

Посете француских привредника као и контакти с француским компанијама које се баве могућностима инвестирања у земље западног Балкана све су присутнији. Како, када је реч о инвестицијама, оцењујете положај Србије у региону, у Београду је однедавно и Француска агенција за развој?

Када су у питању и инвестиције, више од 120 француских предузећа послује у Србији и тај број се увећава, с обзиром на компетитивне предности које нуди Србија, уз веома квалификовану радну снагу. Француска је 2018. била први страни инвеститор у Србији по приливу, а у периоду 2010–2019. заузимала је шесто место. Ми смо, такође, присутни преко Француске агенције за развој од 2019, а ове године, у партнерству са Светском банком, два зајма су одобрена за Србију, и то за пројекте који ће значајно да допринесу заштити животне средине: за развој железничког саобраћаја и за подршку имплементацији зелене агенде Србије. То представља, од стране Француске агенције за развој АФД, финансијску подршку од 100 милиона евра од 250 милиона, колико је агенција определила за Србију на годишњем нивоу.

Какав је став Француске када је реч о напретку Србије на европском путу и њеном пријему у ЕУ, као и проширењу Европске уније на западни Балкан?

На самиту у Загребу, под француским председавањем ЕУ 2000. године, дато је обећање земљама западног Балкана да ће се придружити ЕУ и то ће обећање бити испуњено. Неопходне реформе су захтевне, као на пример оне у вези с правном државом, али су кључне. Када у Србији видим извесну обесхрабреност, подсећам да су од 1957. године све земље које су се кандидовале за чланство у ЕУ, а које су спровеле неопходне реформе да би се то постигло – сем Турске, с којом преговори још увек трају – приступиле ЕУ. Поздрављам одлучност с којом је Србија прихватила нову методологију за придруживање Европској унији, која нуди више политичког управљања процесом, уз дијалог на високом нивоу и степенастим приступом политикама Европске уније, а који пружа више бенефиција у току приступног процеса него када се оне добију на крају процеса приступања.

Докле се стигло с реформама ЕУ које помиње председник Макрон, како ће овај процес тећи после значајних промена у Немачкој на јесен, када се буде повукла канцеларка Ангела Меркел?

Идеје које је председник Макрон изнео у свом говору на Сорбони у септембру 2017. рашириле су се и уродиле су плодом. Солидарност између земаља чланица се развила и убрзана је пандемијом: први пут, Европска унија усвојила је заједнички план опоравка, определивши за то 750 милијарди евра и колективно се задужила на тржиштима како би одговорила на изазове с којима се суочавају земље чланице. Европско законодавство мора да промовише пристојан минимални доходак у свим земљама чланицама како би се избегла Европска унија у две брзине. Европски суверенитет више није табу. Ово се односи како на област индустрије (након „Ербаса” треба је применити на област батерија и акумулатора или телекомуникација), тако и у области одбране, стварањем европског фонда за одбрану или „европском иницијативом за иницијативе” у циљу развијања једне заједничке стратешке визије у коју би земље чланице биле спремне да уложе своје војне ресурсе. Све ово доказује да је чланство у Европској унији има предности, колико год се понекад чује да није тако. Француско-немачки односи су мотор Европске уније још од Шарла де Гола и Конрада Аденауера. Градили су се уз различите сензибилитете и партнере, суочавали су се с новим историјским догађајима, али су и даље стална сила у служби Европске уније.

Председник Макрон недавно је позвао Београд и Приштину да пронађу решење у дијалогу, а то питање више пута је било међу темама састанака на највишем нивоу. Колико је данас, када се анализирају претходни разговори у Бриселу, договор могућ?

Договор је неопходан, сви, све стране и међународна заједница, то знају. Стабилност и развој западног Балкана зависе од тог помирења, а од тога зависи и његов европски пут. Пут до овог споразума иде кроз преговоре које је у Бриселу водила Европска унија, уз снажну подршку Француске. Оно што је већ договорено мора да се спроведе у доброј намери и нова питања треба да се реше како би се постигао свеобухватан, коначан и правно обавезујући споразум.

Протеклих година и Француска се суочила с глобалним изазовима као што су безбедност и односи с исламским светом, али и с масовним протестима оличеним у „жутим прслуцима”. Да ли су и на који начин та сложена питања сада затворена?

Француска је била тешко погођена исламским тероризмом, а то је нажалост случај и с другим европским престоницама и пред тим гнусним насиљем остаће непоколебљива у очувању безбедности својих грађана. Односи Француске с муслиманским светом су добри. Али када појединци верско учење злоупотребе заговарајући насиље, убиства и принципе супротне вредностима републике, тада морају да буду строго кривично гоњени. Ризици које ово изопачење религије доноси нису нешто што је ново: у 18. веку Волтер је рекао да је „фанатизам чудовиште које се усуђује да себе назове сином вере”. У то време је мислио на католичанство... Друштвена превирања у Француској су се смирила јер је на неке од захтева одговорено и зато што је у Француској на санитарну кризу одговорено великом помоћи државе. Међутим, захтеви који су изношени морају да буду с пажњом саслушани, да се излаз не би тражио у насиљу, у одбацивању друштвеног и политичког оквира, што нажалост иде наруку демагозима и популистима.

Коментари52
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vladimirz
Kada ih je Nemačka napala 1941. g. povukli su se u mišije rupe, dok ih saveznici nisu oslobodili. Posle su iskoristili prvu priliku da napadnu Srbiju, priznaju Kosovo, blokiraju proširenje EU, smeste Vučića da gleda Tačiju u potiljak. Zarad "prijateljstva" sa Nemačkom su naše prijateljstvo razbili kao bundevu. Za mene je licemerni Makron persona non grata.
Zoran Knezevic
To su te, "velike nacije"?! Jedna od tih "velikih" nacija kreira sukobe u kojima izgine 50 miliona ljudi, a druga, odmah, na početku sukoba, "hrabro" podvije rep i svoje gradove proglasi "otvorenim gradovima". Paradoksalno je da su se i jedna i druga udružile u zajedničkom zločinačkom podujvatu, kada je trebalo bombardovati Srbiju?! Što više vremena prolazi, sve više shvatam da je "mala Srbija" moralna gromada u odnosu na ove "velike", kojima je licemerje osobina po kojoj se izdvajaju.
Бобан
Како се развија ситуација у Француској Макрон ће ускоро тражити азил у Србији.
miroslav
Neka dodje, svako ko nam je prijatelj, mi smo prijateljima dobri domacini. Davno su stvorena prijateljstva Srba i Francuza, treba ih obnoviti. Ali treba ocekivati i izvinjenje za bombardovanje RS i RS. Na prijatelja se ne salju bombarderi. Znamo mi ko su nam neprijatelji, pa smo posebno bili povredjeni kad su se prijatelji Francuzi pridruzili onima iz Berlina.
MARINKO
Hvala neka njega tamo nemora dolaziti. Prvi su pokazili medjunarodno pravo neka to isprave pa ga cekamo na kalimegdanu ili u peckoj patrijarsiji.
jeremijana
Da li će pitati Berlin za posetu? Red bi bio

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.