Понедељак, 27.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Раст америчке инфлације узбуркао светске берзе

(EPA-EFE/JUSTIN LANE)

Берзе широм света бележе пад након објаве података о јунском расту америчке инфлације, највећем у последњих 13 година, који су подгрејали процене инвеститора да би Федералне резерве могле раније да окончају програм подстицаја из ере пандемије него што се првобитно мислило.

Индекс потрошачких цена у САД-у скочио је у јуну 0,9 посто у односу на мај, а на годишњем нивоу је достигао 5,4 процента, објавило је у уторак Министарство рада. То је највиши раст инфлације од јуна 2008. године, и знатно већи од тржишних очекивања.

Тржишта капитала је додатно уздрмала данашња неочекивана одлука Резервне банке Новог Зеланда, која је најавила окончање програма куповине обвезница од следеће недеље, што је резултирало скоком „киви” долара према америчком долару.

Акције на берзама у Европи су почеле јутрос трговање у паду, пошто инвеститори преиспитују процене о предстојећим корацима централних банака, извештава Ројтерс.

Паневропски индекс фјучерса ЕуроСтокс 50 ослабио је за 0,26 посто, немачки термински индекс ДАКС је пао за 0,34 одсто, а француски КАК 40 за трећину процента.

Индекс фјучерса Лондонске берзе ФТСЕ се спустио за 0,27 одсто.

Најшири индекс азијско-пацифичких акција МСЦИ, берз јапанских, потонуо је за 0,24 посто, пошто кинеске најликвидније акције бележе губитак вредности од чак 1,08 процената, док је хонгконшки Ханг Сенг у минусу за 0,7 посто, а јужнокорејски Коспи за 0,21 одсто. Јапански Никеи је пао за 0,38 процената.

Пажња инвеститора је сада усредсређена на дводневно полугодишње обраћање председника ФЕД-а Џерома Пауела у Конгресу, данас и сутра, како би дошли до конкретнијих назнака о томе да ли ће централна банка предузети агресивније кораке за заустављање раста инфлације. Пауелов говор долази у време док Бајденова администрација и даље инсистира на фискалним подстицајима за подупирање раста америчке економије.

Демократе у буџетском одбору америчког Сената постигле су касно синоћ споразум о плану инвестирања у инфраструктуру „тешком” 3,5 билиона долара, који желе да уврсте у резолуцију о буџету о којој ће се расправљати касније овог лета.

Инвеститори на Вол Стриту су на ноћашњем трговању прво сталожено реаговали на показатеље о расту инфлације, подижући лицитирањем цену технолошких акција што је уобичајено при ниским каматним стопама, али су главни индекси на крају ипак закључени у „црвеном”.

Индустријски индекс Дау Џонс је пао за 0,31 посто на 34.888,79 поена, С&П 500 је ослабио за 0,35 процената на 4.369,21 поена, а технолошки Насдак Композит за 0,38 одсто на 14.677,65 бодова.

Нервоза инвеститора се рефлектовала на аукцији 30-годишњих државних обвезница САД у вредности 24 милијарде долара, које су продате по стопи приноса од 2,0 посто, што је за два базна поена више у односу на ниво на којем је дуг тргован пре аукције.

(EPA-EFE/DANIEL DAL ZENNARO)

На валутним берзама, јапански јен је ојачао, као сигурно инвестиционо уточиште у турбулентним околностима, док је долар склизнуо према јену за 0,14 процената на 110,45.

Евро је порастао према америчкој валути за 0,14 одсто на 1,1791 долара, након што је претходно зелена новчаница дотакла тромесечни максимум у односу на јединствену валуту.

Доларски индекс, који прати кретање америчке према корпи влаута главних трговинских партнера, срушио се за 0,15 посто на 92,660 поена са ранијег нивоа од 92,832 бода.

На тржиштима робе, цене нафте су се стабилизоване после објаве података који су показали да је кинески увоз сирове нафте у првом полугодишту опао за 3,0 процента у односу на годину раније.

Цене „црног злата” су у уторак ојачале за више од 2,0 одсто након извештаја Међународне агенције за енергију (ИЕА) која је упозорила на потенцијално мању понуду нафте на тржишту због несугласица међу главним произвођачима око производних квота.

Америчка сирова нафта WТИ тргује се јутрос по цени нижој за 0,25 посто, на 75,06 долара за барел, а северноморска нафта Брент је појефтинила за 0,16 процената на 76,37 долара по барелу.

Спот цена злата је порасла за 0,37 одсто на 1.814,04 долара за унцу, преноси Танјуг.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.