Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тужилаштво тражи максималне казне за убиство Ћурувије

Славко Ћурувија (Фото EPA-EFE/Саша Станковић)

Тужилаштво за организовани криминал данас је у завршној речи предложило суду да четворицу некадашњих радника Државне безбедности осуди на максималне затворске казне од по 40 година, поводом оптужби за учешће у убиству новинара и власника „Дневног Телеграфа” Славка Ћурувије 1999. године.

Завршне речи одбране, окривљених и њихових бранилаца, заказане су за 13. и 17. септембар. Након тога суд ће заказати објаву друге првостепене пресуде, пошто је прва укинута.

Првооптужени у овом случају је некадашњи шеф Ресора државне безбедности Радомир Марковић, тадашњи шеф београдског центра РДР-а Милан Радоњић и оперативац Ратко Ромић.

Мирослав Курак, оптужен је као непосредни починилац убиства, али је у бекству и суди му се у одсуству.

Њих четворица су после првог суђења били осуђени на укупно 100 година затвора, али је та пресуда укинута и наложено је ново суђење, јер је пресудом у случај уведено НН лице као непосредни извршилац убиства, што је супротно оптужници.

Управо је данас поступајући тужилац Миленко Мандић рекао је да сматра да су оптужбе против оптужених доказане током суђења, те да у свему остаје при наводима оптужнице и завршним речима које је већ износио у претходном суђењу, јер се, како је навео, чињенично стање није променило у поновљеном поступку.

Он сматра да је тадашњи шеф ДБ-а оптужени Радомир Марковић по налогу власти сачинио план да се Ћурувија убије, па је са тим планом упознао оптуженог Милана Радоњића који је организовао Ратка Ромића и Мирослава Курака да убиство изведу, преноси Танјуг.

Према ставу тужилаштва, мотив за убиство Славка Ћурувије било је његово иступање у јавности, домаћој и страној, у којима је критиковао власт Слободана Милошевића и Мирјане Марковић.

Оно што је Милошевићеву власт нарочито иритирало, како сматра тужилаштво, је то што је Ћурувија имао и политичких амбиција, те да је планирао да оснује политичку странку.

Ћурувија је праћен све до самог убиства, а нарочито интензивно је праћено његово кретање 10. и 11. априла 1999. године, када је, према оптужници, он ликвидиран у хаустору зграде у Светогорској улици где је живео и то у периоду између 16.39 и 16.45 часова, док је са њим у друштву била његова пријатељица и очевидац убиства Бранка Прпа.

Сва тројица оптужених су на почетку поновљеног суђења негирала везе са убиством и детаљно су изнели своје одбране.

Насупрот укинутој пресуди у којој је НН лице означено као непосредни извршилац убиства Ћурувије, у оптужници, по којој се свима суди, тврди се да је Ћурувију убио Курак, а да му је саучесник био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио у главу Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу.

Према укинутој пресуди, Ћурувију је убило НН лице, а ДБ-овци за то припремили „терен”.

Тужилаштво је на поновљеном суђењу остало при наводима своје оптужнице да је убиство Ћурувије почињено по налогу непознате особе из врха тадашње власти, као и да је Марковић за то ангажовао Радоњића, а он Ромића и Курака.

Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због „јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, а ради очувања постојеће власти”.

Убијен је на Ускрс 11. априла 1999. године, у дворишту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе „Дневног телеграфа.

 

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван С. Белић
Бранка Прпа, невенчана супруга С. Ћурувије сведочи, према писању подгоричке „Побједе”, да је Ћурувија на питање званичника америчког Ст. Департмента: „Шта да радимо са Милошевићем“ - одговорио : „Подигните хашку оптужницу?”! Б. Прпа није ни свесна шта је овом изјавом обелоданила о Славку Ћурувији. Од тада он није никакав новинар и борац за истину већ издајник своје земље - за суму од 450.000 долара.
Нада Латиновић
Ћурувија је некада радио у савезној служби безбедности. Од 1997. до 2003.г. извршено је преко 15 неразјашњених убистава политичара и новинара. За Кундака,Стамболића, Ћурувију, Аркана и покушај ликвидације Драшковића, оптужен је Милошевић. Па ко је убио: Д.Вујасиновић, Булатовића, Баџу, Бошка Перошевића, Ж.Петровића, М.Гавриловића, Б.Буху,Н.Баточанина,новинара Панића и З.Ђинђића. Наручиоци ових убистава до сада нису откривени. Међу њима су и Милошевићеви пријатељи и бивши високи функционери.
Joca Dobric
Srbija i njen Narod dozivljavaju i gledaju i zive sa necijom sramotom nesposobnosti zataskavanjem i -neznanjem - o ubistvu iz davne 99 , sta javnost i Gradani mogu i trebaju da misle i ocekuju i kazu , sta su svi Odgovorni organi institucije i pojedinci radili toliko vremena , radili nesto i trosili drzavni novac bez rezultata , kako ih nije sramota , zasto svi ne podnesu ostavke i odu kada neznaju nemogu ii nesmiju da pocnu i rijese slucaj i slucajeve ,,
даса
Овде нису чиста посла па суд да отвори очи.
Grasdjanin Pokorni
Sramota je koliko dugo se to vuče! Ko iz vrhova vlasti "podmeće klipove"?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.