Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ПОЛ ВЕРХОВЕН, филмски редитељ

На корак два до загрљаја са Исусом

Он је заправо био у некој врсти покрета отпора окупацији. Не баш као Че Гевара, мада га можемо делимично упоредити и са њим, већ на ненасилан начин, без оружја и убистава
Пол Верховен (EPA-EFE/CAROLINE BLUMBERG)

74. КАН

Кан - Пол Верховен, творац филмског ремек-дела „Турски слаткиши”, затим и серијала холивудских блокбастера попут „Робокапа” или „Тоталног опозива” и култног филма „Ниске страсти” са којим се у филмску васиону винула Шерон Стоун – поново је изазвао контроверзе. Са новим филмом „Бенедета”, приказаним у Главном такмичарском програму, заронио је у инквизицијски 17. век како би испричао причу о тосканској монахињи Бенедети Карлини (у тумачењу Виржини Ефира), њеној лезбијској вези са сестром Бартоломеом и потпуно посвећеној љубави према Христу, која се ни у једном тренутку не доводи у сумњу.

 Овај визуелно раскошан филм епохе и класичних редитељских манира, рађен иначе према књизи „Нескромна дела: Живот лезбијских сестара у ренесансној Италији” Џудит С. Браун, Верховен је изазовно обогатио еротским (ни у једном тренутку не и дегутантним) сценама прелепих нагих женских тела у љубавној страсти, доказујући још једном да је непревазиђени мајстор у третману глумица, чију и физичку и унутрашњу лепоту даје гледаоцима, али и историји филма као поклон.

 Коментаришући ову констатацију, Пол Верховен је у интервјуу за „Политику” рекао и следеће:

‒ Волим све своје глумице и своје глумце, а да ли је, што се глумица тиче, заиста тако треба да питате Шерон Стоун.

Зато што вас је оптуживала за далеко мању плаћеност од колеге Мајкла Дагласа и за то што она култна сцена прекрштања ногу није била планирана сценаријем?

Сада, после толико година и успеха тог филма, може да прича ко шта хоће. Нема ту мистерије, само два „пуцања” камером, једно напред, једно назад, а све остало је филмска историја и много легенди око тога. Много пута сам рекао, а рекла је и Шерон Стоун, да ова сцена није била у сценарију. Ја сам јој једно вече током уобичајене заједничке вечере испричао како сам као млади студент био на журу на којем једна, од нас тада старија девојка није испод сукње носила гаћице и то нам јасно показивала. Мој друг ју је заједљиво питао: „Ти то хоћеш да ти ми сви видимо вагину?”, а она је мртва хладна одговорила: „Да, у томе и јесте ствар” и наставила игру са прекрштањем ногу. Рекао сам Шерон да бисмо могли тако нешто да пробамо и њој се то допало. Наравно, ту сцену смо снимили без присуства других. Само она, ја и директор фотографије. Све друге приче око тога су надуване будалаштине. Шерон Стоун је као глумица у том филму урадила заиста фантастичан посао и њена каријера је тада кренула ка врху. Ево, и сада после 30 година још причамо о томе.

Из филма „Бенедета” (Фото: 74. Кан)

Хоћемо ли причати и о „Бенедети” толико дуго?

Надам се да хоћете.

Због бласфемије, како су то неки већ окарактерисали?

Нема у филму бласфемије! Нико не оспорава њену искрену веру у бога, као што нико не може да оспори да Бенедета и Бартоломеа нису биле у љубавној вези, јер о томе постоје писани историјски трагови, а постоји и ова Џудитина књига која је плод истраживања ренесансе. Постоји у писаном облику и изјава Бартоломее пред инквизиторима пре него што су је спалили на ломачи. Ако некога мучи хомосексуалност, могу само да кажем да је то део живота па би требало да буде и део наших филмских драма. Не можемо то игнорисати. То постоји и ту је, међу нама.

Зашто сте пожелели да снимите „Бенедету”?

Ех, никада не знате са сигурношћу зашто вас неке ствари привлаче и шта је то у вашем мозгу што вас тера да урадите нешто. Мој пријатељ и косценариста Дејвид Берк поклонио ми је књигу Џудит С. Браун „Нескромна дела...” и још током читања увидео сам да је реч о нечему заиста чудном и јединственом, јер је засновано на белешкама које је тадашњи писар тако прецизно забележио, а тиче се онога шта су тачно две монахиње сексуално радиле. Сви одговорни људи тога доба били су искључиво мушкарци и постојала је велика сумња у то да сексуални односи између жена уопште постоје. А тада је монахиња Бенедета са визијама Исуса у себи и Исусовим ранама на себи, починила то што је починила. Учинило ми се да је то прича коју би требало и филмски испричати.

И ви сами сте блиски Христу, а једном сте ми рекли да нисте религиозни?

Нисам религиозан, али ме Исус Христ веома занима јер је изузетно важан за људску културу и развој хуманизма. Проучавао сам га и читао огромну количину књига о њему.

Нисте од оних који спори његово стварно овоземаљско постојање?

Исус је заиста постојао и живео и о томе постоји толико много доказа да је негирање тога веома смешно.

Увек провокативни Пол Верховен (Фото: Д. Лакић)

Редитељ сте и насилних филмских трилера и а написали сте књигу о Исусу Христу – „Исус из Назарета”?

Моја књига је о човеку, не о богу, не о теологији већ о историји, ако оно мало што је написано у његово време можемо назвати историјом. Оно што знамо засновано је на јевађељима писаним са временском дистанцом. На основу свега тога написао сам да Исус не може бити ништа друго до човек. Не може бити и бог и човек као што то каже Католичка црква и што је већ толико дуго важећа догма. То није могуће па сам се концентрисао на Исуса као човека у политици свога доба и његовом бивствовању у окупираној земљи од стране Римљана. Он је заправо био у некој врсти покрета отпора окупацији. Не баш као Че Гевара, мада га можемо делимично упоредити и са њим, већ на ненасилан начин, без оружја и убистава. Ако веома прецизно читате јеванђеља, нарочито јеванђеље по Јовану, па и оно по Луки, видећете да је он пружао отпор све време. Вежбао је, проповедао, исцељивао, обављао неку врсту егзорцизма терајући демоне из болесних, био вансеријски стваралац парабола и поета. Он је још тада у том свом отпору наговестио слободу и стварање земље Израела, очекујући да ће то бити још за његова доба.

„Бенедета” је и као лик и сам филм у тесној вези са Исусом, али какве везе са њим имају „Робокап”, „Тотални опозив”, „Свемирски војници”, „Ниске страсти”, „Шоугерлс” или „Она?

Имају! „Робокап” је метафора Исуса и то је и разлог што сам га снимио. За мене у том филму постоје две метафоре око Робокапа. Једна је – изгубљени рај. На то указују сцене када он не зна ко је, али има флешеве сећања на жену и дете и љубав коју је спрам њих осећао. Ништа од тога не може додирнути, али зна да је то негде тамо и то је тај изгубљени рај. Постоји у „Робокапу” и распеће и ускрснуће. Јунак Алекс Марфи је мртав, али ће ускрснути као Робокап. Чак ће и ходати по води, што се јасно види у једној од сцена, оној када иде ка великом зиду који може бити и зид Јерусалима. И то је још једна метафора, а како сам тада живео у Америци може се рећи да је мој Робокап заправо велика метафора америчког Исуса...

Ви никада не можете без провокације?

Уверавам вас да их никада свесно нисам изазивао. Провокација никада није била моја унапред смишљена намера. Једноставно, разне слике и разне асоцијације ми падну на памет, а ако су за мене довољно инспиративне да их видим пред собом – видеће их и публика.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran stokic
Kada je Rimsko carstvo izgubilo sposobost da socijalizuje ljude oni su se osećali potpuno izgubljeni, oslonac su pronašli u hrišćanskoj propagandi. Ako bogatsvo ne donosi sreću, doneće je siromaštvo. Ako mudrost nije u stanju da reši naše probleme, spas je u neznanju. Ako nas zakoni i institucije Rima ne čine srećnim ljudima, spas je u anarhiji. Ako ne možemo da se oslonimo - na društveno i na prirodno – spas je u nadprirodnom. Spaseni su samo oni koji se prepuste Bogu i počnu da žive iz njega.
Алокин
Инквизиција је толико невиних људи убила да је то страшно. Мислим да су они били у служби ђавола а не бога.
Драган
Ко верује откриће му се и схватиће, ко не верује цео живот живеће у незнању колико год књига прочитао. Исус Христос јесте Бог и човек. Ту нема дилеме.
Због бласфемије
Srbija može da sa distance posmatra i eventualno se divi filmovima Verhovena. Ali, jedan takav režiser nije moguć u današnjoj Srbiji...
Lillah
Još jedan apsolutni poslušnik današnje totalitarne "kulture poništavanja". Na redu je ovakav film i tačka.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.