Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Депоније – темпиране еколошке бомбе

Постојећи систем неконтролисаног и некажњеног одлагања отпада на несанитарне депоније је најјефтинији вид управљања отпадом, али зато најскупљи кад је реч о цени коју Србија плаћа здрављем грађана и стањем животне средине
Депонија у Бечеју свакако није „украс” овог места (Фотографије: К. Цвејанов)

Сметлишта у Пожаревцу, Ковину, Смедереву, Крагујевцу, Старој Пазови… горели су последњих месец дана. Несанитарне општинске депоније један су од највећих еколошких проблема у Србији. Према подацимa Агенција за заштиту животне средине, јавна комунална предузећа у 111 општина одлажу око 70 одсто смећа на 137 несанитарних депонија. За велики број њих Стратегија о управљању отпадом предвидела је затварање. Али како још не постоји изграђен систем регионалних центара, локалне депоније остају једино решење. Многе су старије више од 50 године – депонија у Вршцу користи се од 1945, а 11 година касније отворена је у Бачкој Паланци.

Вишедеценијска употреба довела је до попуњености капацитета, а велики проблем је и непостојање система за одвођење депонијског гаса – тек је десетак депонија које поседује овај систем. Због тога долази до пожара, али могу се догодити и гори  сценарији попут експлозије. Ранији извештаји Агенције за заштиту животне средине бележили су присуство дима на око 100 сметлишта. Најдрастичнији пример забележен је 2017. када је депонија у Винчи горела два месеца.

– Несанитарне депоније представљају праве еколошке бомбе са којих штетне материје без икакве баријере продиру у подземне воде и земљиште, а гас метан, који настаје распадањем, одлази у атмосферу што проузрокује честе пожаре који се тешко гасе. Стакло бачено на депоније током топлих летњих месеци под дејством сунчеве светлости изазива паљења, а интензивним пожарима доприноси и опасан запаљив отпад из домаћинстава – амбалажа од хемикалија, боја, лакова која се заједно са свим другим комуналним отпадом одлаже на депоније – објашњава за „Политику” Кристина Цвејанов, експерткиња за управљање отпадом.

Око 70 одсто активних депонија чак није предвиђено никаквим просторно-планским документима, немају урађену студију о процени утицаја на животну средину, нити потребне дозволе. Многи мештани живе у непосредној близини отпада, па се у половини случајева смеће одлаже на местима која су мање од километра удаљена од насеља. Има их и у поплавном подручју – 29 несанитарних депонија је у близини река или језера. Решење овог великог проблема налази се, према рачуници Фискалног савета, у 300 до 350 милиона евра – толико би требало држава да обезбеди за затварање и санацију постојећих депонија. Али уређење овог питања не би погодило само државну касу, већ и буџете грађана.

– Кључни разлог што до сада нису постигнути амбициознији резултати у затварању несанитарних и отварању санитарних депонија на којима би отпад физичким баријерама био изолован од утицаја подземних вода, а метан се извлачио и даље прерађивао, јесте што овакав систем проузрокује и веће трошкове за саме грађане – кориснике комуналних услуга. Због тога су протеклих година локалне самоуправе невољно приступале формирању региона. Постојећи систем неконтролисаног и несанкционисаног одлагања отпада на несанитарне депоније је најјефтинији вид управљања отпадом, али зато најскупљи кад је реч о цени коју Србија плаћа здрављем грађана и стањем животне средине. Европска унија је законом забранила одлагање отпада на несанитарне депоније, а многе државе чланице увеле су таксе за депоновање како би дестимулисале одлагање отпада који се може рециклирати или искористити за добијање енергије – појашњава наша саговорница.

Како у Србији депоновање најмање кошта, чак  98 одсто укупног отпада заврши у животној средини. Наша саговорница подсећа на поражавајућу чињеницу коју је објавила Агенција за животну средину – од 2012. до 2019. на депоније одложено је чак 136.748 тона опасног отпада. Разлог томе је што у нашој земљи не постоји постројење за третман опасног отпада, а извоз у Европску унију је скуп.

– Према анализама које су радили експерти „Грин Лупa” у комуналном отпаду које се сваке године одложи на депоније у Србији, налази се око 300.000 тона погодног за рециклажу, и још 350.000 тона отпада који се може искористити за добијање енергије, од чега је готово половина нерециклабилна пластика. Тако да депоновањем не само што загађујемо животну средину већ траћимо и ресурсе драгоцене за прелазак на циркуларну економију – појашњава Кристина Цвејанов и додаје да наду како ће ове штетне праксе бити прекинуте буде најаве Министарства животне средине да ће се ускоро кренути у изградњу пет регионалних центара. Они ће бити финансирани средствима европских банака и Министарства грађевине, саобраћаја и инфраструктуре, које је задужено за изградњу још четири регионална центра у оквиру пројекта „Чиста Србија”, а који се финансира из кинеског кредита.

Ништа мањи еколошки проблем нису ни дивље депоније. Према проценама има их око 3.500. Њих не контролишу јавна комунална предузећа, а сматра се да ту завршава око 20 одсто комуналног отпада. Какво је стање на овим депонијама сведочи извештај о управљању отпадом од 2011. до 2019. године који је израдила Агенција за заштиту животне средине. Иако нису све локалне самоуправе доставиле податке, у 131 граду и општинама налази се 2.305 дивљих депонија. У 2019. години на 1.396 локација чишћење није обављено ниједном, до десет пута чишћено је 796 локација, а преко 20 пута чишћене су само две депоније.

Министарство екологије ове године ће кроз конкурсе 75 милиона динара доделити општинама и градовима за превенцију нелегалног одлагања и уклањање отпада. Међутим, за потпуно уклањање дивљих депонија, потребно је далеко више новца – око десет милиона евра.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Cica
Sta cemo sa deponijama manjeg ili veceg obima koje su razastrte po ulicama, parkovima, svacijim i nicijim povrsinama oko zgrada i uopste kompletna urbana povrsina? Gradsko zelenilo kad pokosi travu napravi goru situaciju nego sto je bila jer trava i korov privremeno sakriju razbacane otpatke a prilikom kosenja to razveju...
Славко
600 милиона је само прошле године подељено грађанима из чистог популизма. И 3 милијарде да кошта уређивање стања у тој области није много. Здравље нема цену
Nenad Nikolić
Objavljen tekst nema veze sa realnošću. Prvo problem sa deponijama nije u tome da se rade regionalne deponije već da se smanji iznošenje iznetog otpada kroz reciklažu i tu leži zec. Jer u čemu je razlika sa sada urađenim deponijama ako ih vodite kao smetlište. Drugo ukoliko se vrši adekvatno recikliranje otpada to smanjuje cenu , što se vidi i u zapadnim zemljama. Na kraju sve se svodi na menađment otpadom za koji funkcioneri u JKP nemaju kapacatiteta .
Kristina
Sekundarna separacija otpada se i radi na regionalnim deponijama. One i jesu mesto gde se "izvlači" otpad za reciklažu i ponovno korišćenje. Reciklaža sama po sebi nije isplativa za komunalno preduzeće to je zabluda. Zato u EU i postoje finansijski mehanizmi poput takse za deponovanje. I u Srbiji se subvencioniše sakupljanje reciklabilne ambalaže ktoz sistem produžene odgovornosti operatera. Cena iznošenja smeća je 4 puta niža kod nas nego u Sloveniji, a 10 puta manja nego u Austriji
Боба
Отпад не занима Србе изгледа и тако ће бити док се сви не погуше у њему. Да је памети у држави ово би била шанса да се уведе развој тоталном рециклажом свега и тако запосле сви.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.