Недеља, 28.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Послодавци и синдикати не могу да се договоре о висини минималца

​Пословна заједница ће пристати на повишење само ако заузврат добије знатније пореско ослобађање. Синдикатима је то мало и траже да се минимална плата, која тренутно износи 32.000 динара, повећа за 20 одсто и усклади са потрошачком корпом
Послодавци годинама питају зашто се на минималну зараду плаћа порез (Фото А. Васиљевић)

Послодавци нису сигурни да могу да издрже повећање минималне цене рада за 3.000 динара, а камоли за 6.400, колико траже синдикати. Пошто знају да са синдикатима не могу да се договоре и да ће завршну реч о висини минималца на јесен имати влада, од ње захтевају да им релаксира пословање. У преводу то значи: повећање неопорезивог дела зараде, смањење пореза и доприноса на плате, па чак и потпуно ослобађање од плаћања пореза, као и укидање парафискалних намета.

Председник Србије Александар Вучић, пре два дана је наговестио да послодавци могу да се надају повећању неопорезивог дела дохотка, док ће се с друге стране ићи на даље смањивање радних пореза и доприноса, а до краја године ће се знати да ли ће то бити 0,5 одсто, један или 1,5.

Том приликом је рекао да не разуме критике синдиката на његову најаву да ће минималац бити 300 евра, додајући да је свестан да то није довољно, али да је свакако боље него ранијих 159 евра, колико је минималац износио пре осам година.

После ове „прозивке”, синдикати су се јуче огласили саопштењем у коме траже повећање минималца, који тренутно износи 32.000 динара, за око 20 одсто. Савез самосталних синдиката Србије, Уједињени грански синдикати „Независност” и Центар за политике еманципације позвали су грађане, друштвене покрете и невладине организације да на предстојећим преговорима на Социјално-економском савету подрже захтеве синдиката за подизање минималне зараде за 2022. годину за 20 одсто и да се он сукцесивно повећава сваке наредне године до достизања нивоа плате која би омогућила достојанствен живот радницима.

У саопштењу се наводи да су претходних година захтеви синдиката да се минимална зарада изједначи са минималном потрошачком корпом били игнорисани.

– Минимална потрошачка корпа подразумева да трочлана породица располаже са тек 1.500 динара годишње за образовање и 580 динара дневно за храну – пише у саопштењу и додаје да је минимална зарада реалност за 350.000 људи у Србији.

Средином августа представници послодаваца, Владе Србије и синдиката почеће преговоре о минималној заради за 2022. годину која мора бити утврђена до 15. септембра.

Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца и члан Социјално-економског савета наводи да послодавци и синдикати имају различите ставове и већ годинама не могу да се договоре око минималне цене рада, због чега висину најниже зараде одређује влада. Овог пута је председник Србије, каже, мало поранио, али ако се погледа уназад неколико година сваке је минимална плата повећавана за 3.000 динара.

– И то повећање, које је Вучић најавио, јесте изнад наших производних могућности. Поједини привредници који су на ивици пословања долазе у позицију да неће моћи даље да раде. То би, с једне стране, било подношљиво уз повећање неопорезивог дела и смањења пореза и доприноса на зараде, па и уз нешто већу компензацију. Али је проблем у томе што смо незаштићени од повећавања различитих других инпута. Ако би биле фиксиране цене, можда би се могло поднети. Свесни смо да све цене расту и то често неконтролисано – напомиње Атанацковић.

Он наглашава да се привредници неће задовољити тиме да неопорезиви део зараде са 18.300 динара буде увећан само за 1.000 динара. Порези и доприноси на нето плату су 61 одсто и до сада су доприноси обично умањивани за пола процента, а умањење за 1,5 одсто би већ нешто значило.

– Тражићемо знатне олакшице. Годинама питамо зашто се на минималну зараду плаћа порез и зашто се тај порез не укине. Такође плаћамо 1.200 парафискалних намета за које не знамо зашто их плаћамо, па и у том погледу очекујемо растерећење – наводи Атанацковић.

Љубомир Маџар, професор Економског факултета у пензији, указује да нам је привреда слаба, па би најбоље било да трошкови рада буду мали, да се изађе у сусрет послодавцима и да се ослободе плаћања пореза на минималну зараду, ако тако траже. То би повећало шансу за запошљавање оних који су угрожени и сиромашни, а учинило би пословање рентабилнијим.

– Врло је пожељно, с чисто привредног становишта, да трошкови рада буду што мањи тако да се повећава акумулативни потенцијал привреде. Наша домаћа акумулација је годинама око нултог нивоа, што ће рећи да своје инвестиције финансирамо само амортизацијом и страном акумулацијом, а понајвише директним страним инвестицијама – закључује Маџар.

Коментари26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

milan
minimalac u privredi treba da bude 400evra,u vanprivredi i javnom sektoru 10% manje.ne moze svako da bude poslodavac a ni radnuk.ovde se 33god.vodi rat izmedu privrede i vanprivrede oko podele novca.svo vreme novac raspodeljuju oni koji ga ne zaraduju,i to je temeljni problem.zakon o radu treba da vazi za sve zaposlene.zbog otimanja vlasti i novca od privrede mladi beze van,pa se ostaje bez radne snage.izvrsena je otiacina i diskriminacija zaposlenih u privredi u isplati zarada pio i penzija.
Evroskeptik
I poslodavci i sindikati nerealni. Sindikati se bave marletingom. Traze ono za sta znaju da je nerealno, da bi se u ocima radnika prestavili kao njihovi zastitnici. Poslodavci vec daju plate vece od minimalca, ali taj deo ide na crno, tako da povecanjem minimalca se povecava samo vidljivi deo uplate, a jedino im se povecava trosak za porez i oni bi hteli da ih vlast oslobodi i tog malog troska povecavanjem neoporezivog dela dohotka. Realno 10%. 6% BDP+ 3% inflacija.
slobodan
Pa zar nije Predsednik odredio visinu minimalca?
Иван Грозни
Основни проблем је што држава својом политиком неконтролисаног задуживања повећава пензије и плате у јавном сектору. Онда расте притисак и на приватни сектор да повећа плате, а то није могуће без повећања прихода. Имајући у виду економске могућности земље, пензије и плате у јавном сектору су превелике. Ово се наравно не односи на здравство и просвету. Додатни проблем је то што је велики број запослених у јавном сектору вишак. Њиховим отпуштањем смањила би се укупна маса зарада, а истовремено би
dusan1
Sindikad i država treba da stoje na strani poreskih obveznika a ne biračkog tela ! Međutim tada nebi bili na vlasti i u sindikalnim foteljema. Što se tiče plata , živeli smo i u doba hiper inflacije pa je svaki pregovor o cifri besmislen ! Za one mlađe da znaju da je hleb koštao milion dinara ! Jedina POŠTENA MINIMALNA plata je ona koja NIJE 3 PUTA MANJA OD NAJVEĆE ISPLAĆENE IZ BUDŽETA ! A ta iz budžeta mora biti bar 1 dinar manja od one koju prima lice sa istom školskom spremom od privatnika .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.