Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тужбе против банака разна удружења „утерују и по кућама”

Заступништво против банака које су наплатиле трошкове обраде кредита клијентима, разна удружења сада нуде и телефоном попут продаје јоргана. То се недавно догодило и новинаркама „Политике”
Драган Стојановић

Звони кућни телефон. „Добар дан. Овде Александар из Удружења грађана ’Солуција’”, представља се млађи мушки глас. „Ми за грађане тужимо банке суду за неоправдано наплаћивање трошкова обраде кредита. Да ли имате кредит”, пита Александар.

„Тренутно не”, одговарам, „али јесам пре десет година”. Лажем, банци сам отплатила три готовинска зајма, али шта се то њега тиче. „Да ли сте сачували уговор”, наставља разговор Александар. „Да, имам га негде”, одговарам.

„У којој сте банци”, следеће је питање. „У тој и тој.” „Ау”, каже Александар, „па они су баш много узимали за обраду кредита. Кад вам врате накнаду и са каматом за ових последњих десет година ви можете узети сасвим пристојну суму. Сигурно добијате на суду”, сугестивно ће Александар.

„Хоћете ли да вас заступамо”, наставља серију питања. „Не знам, видећу”, одговарам затечена његовом понудом. „Ево вам наш број телефона”, каже он. „Мрзи ме да пишем, наћи ћу вас на интернету ако се одлучим”, одговарам. „А, ми нисмо на интернету”, наводи он. И тако ја записах број мобилног телефона удружења „Солуција”. Заборавила сам да га питам колико кошта њихово заступништво. Колико новца од пресуде припада њима, а колико мени.

Слична ситуација. Звони прекјуче по подне фиксни телефон, позива Катарина такође из удружења „Солуција”. Нуди се да посредује између мене и адвоката за подношење тужбе против банке за трошкове обраде кредита. Кажем јој да никада у животу нисам користила зајам. Као да није чула наставља да декламује, „уколико се одлучите да тужите банку за стамбени кредит”… Мени се „упалила лампица”, моја сестра, на коју се стан иначе води, отплаћује стамбени зајам и да иронија буде већа пре неколико година је тужила банку по више основа, поступци су окончани у њену корист и добила је обештећење.

Ништа Катарини не говорим већ је питам одакле јој број телефона који је позвала. Она ћути. Настављам са питањем одакле јој податак да је стан на чији је број телефона позвала купљен делом из кредита. Уместо одговора она ме пита зашто се љутим. Када сам јој предочила да је злоупотреба личних података и трговина личним подацима кривично дело, прекинула је везу.

Ово се протеклих дана догодило двема новинаркама „Политике”, потписницама ових редова. Увериле смо се стицајем околности да се тужбе против банака нуде путем телефона као јоргани, ћебад, столњаци, креме за зглобове, боравак у бањама…

Према речима нашег саговорника који је добро упућен у ову материју, на радио-станицама се оглашавају ланци удружења грађана, који скупљају пуномоћја за тужбе против банака.

„Постоји и продаја на црном тржишту, то није тајна. За 4.000 динара купује се уговор о заступању. Посредник, у овом случају неко од удружења, обави разговор са корисником кредита, узме све податке и потпише пуномоћје и уговор о заступању и прослеђује адвокатима. Има оних који су на овај начин прикупили по 4.000 предмета”, наводи наш саговорник.

Основно питање које се намеће јесте како су та удружења која путем телефона обавештавају кориснике зајма да имају могућност да туже банку за трошкове обраде кредита и нуде им услуге адвоката дошла до података ко отплаћује зајам или га је некада користио. „Политикин” саговорник каже да им је базе података највероватније препродао неко од бивших службеника банке, који је имао приступ тим информацијама. Не искључује могућност да је то можда учинила екстерна фирма која одржава ИТ систем банке, а могуће је и да су подаци „исцурели” преко агенције за посредовање и наплату потраживања банке. Иначе, у Закону о банкама постоји одредба у којој се наводи да су сва документа настала у пословању с банком пословна тајна.

„Политика” се јуче обратила поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности са питањима колико је имао притужби корисника банкарских услуга када је реч о одавању података клијената банака, у колико случајева је вршио надзор и шта је утврдио, као и колико је пријава поднео. Обратили смо се и Удружењу банака.

Оваква удружења, а има их очигледно доста судећи по огласима на бандерама, не само да се не либе да утерују тужбе против банака „по кућама”, већ имају дрскости да уговоре траже и од Народне банке која, као надзорник банкарског сектора, има о томе евиденцију.

То је потврдила и гувернерка Јованка Табаковић, пре неколико дана када је рекла да су се поједини адвокати обраћали НБС да траже уговор о кредиту како би могли да туже по тим завршеним и отплаћеним уговорима.

„Као да овде има некога ко није упознат са информацијом да се тужбе препродају за 20 евра, као да нисте чули да се по бандерама лепе позиви за тужење банака. Има ли неко од вас да не зна да су банке део привреде”, упитала је Табаковићева.

Зашто се ствара одијум према банкама у Србији, то треба да питате оне који раде на томе, рекла је гувернерка и нагласила да за накнаду од 2.000 динара, спор банку кошта 48.000 динара. Закључите ко узима ту разлику од 2.000 до 48.000, указала је Јоргованка Табаковић.

Како у нашој земљи у овом тренутку грађани и привреда банкама дугују 2.900 милијарди динара или 24 милијарде евра и да се сада отплаћују или су већ отплаћени на стотине хиљада кредита, за посредничка удружења додуше не би било тешко да из јавних телефонских именика наиђу на оне са зајмом и понуде своје услуге. Мада је много вероватније да они тачно знају кога треба да зову.

Коментари38
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Penzioner
Није баш све тако наивно када су у питању лични подаци похрањени у банкама. Јавна је тајна да адвокати у спрези са делом запослених у банкама чине лоби, који гура акцију наплате трошкова обраде кредита. Зато се нема потребе чудити откуда "неким" удружењима (која су опет формирана у име адвоката) подаци о нашим телефонима, адресама, кредитима и сл.
Giga iz Šupe
A kad me zove banka na fiksni da mi nudi da otvorim racun i da prenesem platu kod njih onda im je telefon dao advokat, jel da?
Прво СДК
Прво СДК, па онда сви по реду.
Ma bas je tako
Bas masta moze svasta. Nemaju pojma ko ima ili nema kredit, nego zovu redom iz imenika. A svi smo imali kojekakve kredite, pa gde upali. Tako rade svi - jedan klima servis mene uporno zove na bukvalno 2 meseca i to godinama. Kad sam konacno pitala kako znaju da imam klimu rekli :ne znamo, zovemo redom. A advokati, bar neki, rade samo za troskove jer ce ih sigurno naplatiti od banke.
I eat cannibals
Наравно да лове у мутном. Мене кад зову за климу ја се као наљутим што зову опет кад су били прошле недеље.
Нада Латиновић
Нико се није побунио када су наше банке ликвидиране и продате уназад 20 година. Да су сачуване, овакве ствари са банкама, тужбама, каматама, судовима изменим закона о парничном поступку се не би дешавале.
Dvostruka pljacka
Banke su opljackale gradjane izmisljenim troskovima a onda su taj prihod knjizile kao trosak pa nisu platile drzavi porez na njega. I sad umesto da drzava stiti gradjane i trazi svoj porez ona stiti duplog razbojnika i napada advokate. Pa nisu advokati nista uzeli od gradjane i drzave

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.