Петак, 17.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ни епидемија није зауставила сеобе у градове

Готово 110.000 људи у Србији током протекле године променило пребивалиште
(Фото Н. Марјановић)

Упркос пандемији вируса корона, која је драматично променила живот свих наших суграђана и због које је у Србији скоро два месеца на снази било ванредно стање и ограничена могућност кретања, чак 109.747 особа је током протекле године променило пребивалиште, односно трајно се преселило из једног у друго место. Највећи број људи доселио се у Београд, па је престоница у претходној години постала богатија за 13.382 нова становника, а највећи број њих доселио се на Звездару, Палилулу, Вождовац и Нови Београд. Највише људи иселило се из Шумадије и западне Србије, а од четири региона земље само су Београд и Војводина имали позитивни миграциони салдо, односно већи број досељених у односу на одсељене, сведоче најновији подаци Републичког завода за статистику.

– Највећи број тзв. интерних миграната, односно особа које су се преселиле из једног места у друго и ту промену пребивалишта пријавиле МУП-у, има 34,7 година, а полна статистика сведочи да су током 2019. године жене биле те које су чешће мењале место становања него мушкарци. Када се просечна старост жена миграната упореди са просечном старошћу приликом склапања брака, долази се до закључка да је велики број пресељења из једног у други крај Србије мотивисан емотивним разлозима, односно венчањем. Број интерних миграната повећава се из године у годину, а од 168 општина у Србији чак 119 њих је током 2020. године имало негативни миграциони салдо, односно већи број одсељених у односу на досељене – истиче мр Гордана Бјелобрк, начелница одељења за демографију Републичког завода за статистику и подсећа да у ову „емигрантску” статистику најчешће не улазе студенти јер они у највећем броју случајева не мењају место пребивалишта када одлазе на студије у велике универзитетске центре.

Иако престоница и даље привлачи највећи број особа из целе Србије, бројке сведоче да и сами Београђани често мењају своје пребивалиште. Примера ради, чак 27.018 особа се током претходне године преселило из једне у другу београдску општину, на пример са Чукарице на Нови Београд, а 3.028 особа променило је место становања унутар исте општине – отишло је из Миријева у Калуђерицу на општини Звездара. Сигурно је да повољни стамбени кредити утичу на селидбу људи – када се сазидало насеље Степа Степановић, значајно је порастао број особа које су се преселиле на општину Вождовац, а чињеница да Звездара из године у годину добија све већи број становника сигурно се може тумачити и нижом ценом станова у насељу Миријево, у ком је број становника премашио 90. 000. Статистика сведочи да су Земун и Звездара општине са највећим позитивним миграционим салдом у престоници – у њих се током 2020. године доселило 3.162 људи више него што се одселило. Ако је судити према бројкама националног статистичког завода, са Савског венца, Старог града, Новог Београда и Чукарице више људи се лане иселило него што се доселило, а једно од могућих тумачења јесте продаја станова, чији је квадратни метар најскупљи у земљи, и селидба у насеља са повољнијом ценом некретнина. Осим Београда, и регион Војводине током претходне године имао је позитивни миграциони салдо, односно већи број досељених од одсељених – Нови Сад постао је богатији за 1572 становника, Панчево је добило 179 нових житеља, а Суботица 143 становника.

Са друге стране, бројке Републичког завода за статистику сведоче да се највећи број људи исељава из Шумадије и западне Србије, која је током протекле године само на разлици између броја досељених и одсељених особа изгубила чак 3.266 особа. Увид у графиконе који прате интерне миграције сведочи да се највише житеља овог региона иселило из Ужица, Краљева, Шапца, Лознице, Владимировца, Љубовије, Крушевца, Трстеника, Ивањице, Рашке и Тутина. И регион Јужна и источна Србије има проблем са депопулацијом – из њега се 2020. године иселило 2.537 људи више него што се у њега доселило. Становништво се највише исељавало из Лесковца, Алексинца, Бора, Пирота, Смедерева, Врања, Бујановца и Прокупља.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Леон Давидович
Иумеђу осталог и зато што су на селу створени услови за економску неисплативост. На другој страни коме би грађевинари продавали станове да није досељавања у градове. То је прави егоизам где због интереса једних треба сасвим упропастити интересе других. Тако територије остају пусте , а живот у великим градовима проблематичан .
Погрешна политика
То је крах наше политике, економске, урбанистичке, политике просторног развоја. Развија се Београд, и све се одвија у њему, такође и Ниш и Нови Сад, уместо да се развој усмерава и подржава у селима и мањим местима. Људи траже егзистенцију и преживљавање, у селима нема ништа, и шта ће, ајде у Београд или Нови Сад, било какав посао. Девојке у томе предњаче, имају велика очекивања од града, сеоски момци им нису опција. А ни оне њима, не жене се, село стари, шта ће бити кад кад родитељи умру?
Dunwich
Totalno obrnuto u UK. Epidemija je pocela da tera ljude iz Londona i ostalih vecih gradova u gradice ili sela odakle mogu da rade ili vode svoj biznis preko interneta. Jednostavno ne zele vise da se guraju na podzemnoj zeleznici i rizikuju zarazu. Najpopularnija su mesta na obali ili sa dobrin skolama.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.