Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Оскудица талената на упису у средње школе

Одељења за физику на ивици опстанка, за математичаре квота попуњена само у Математичкој гимназији, више од трећине празних клупа у двојезичним смеровима и први пут мање спортиста него столица у клупама за даровите
Ни сви одлични ђаци не успевају да упишу оно што су желели (Фото Анђелко Васиљевић)

Нема специјализованог смера за даровите гимназијалце у којем после првог уписног рока није остало слободних места на републичком нивоу. Одељења за физику су на ивици опстанка, ни у једном од свега три постојећа број распоређених првака не добацује до половине уписне квоте. За математичаре квота је попуњена само у Математичкој гимназији, не и у још шест школа које по угледу на ову, од националног значаја, одавно образују обдарене у посебним математичким одељењима. Први пут ове године, испоставља се, више је места него спортиста у првом разреду. „Највеће интересовање ученика било је за упис у билингвална одељења”, пред објављивање коначних резултата пријемних испита тврдило је ресорно министарство, да би сада – равно дебаклу – остало више од трећине празних клупа за двојезичну наставу у гимназијама.

И овај упис потврђује да број пријављених кандидата за полагање пријемних испита, па ни збир оних који су успешно прошли додатне провере склоности и способности, нису чврсти ослонци процени заинтересованости ученика за неки смер. Тек тамо где број ученика који испуњавају све услове и желе да заузму место у првом разреду значајно превазилази предвиђену квоту може се рећи да је интересовање највеће. Очекивано је да су средњошколске клупе за изузетно талентоване ђаке најтраженије, да се до последњег места попуњавају у првом року, да је конкуренција жестока и да на ранг-листама за упис буде кандидата испод црте. Бројке сведоче да није тако. Из године у годину, а нарочито откако имамо спектар гимназијских одељења за таленте, планом уписа у средње школе Србије очекује се много више даровитих него што их реално има.

Принцип којим се уписна политика генерално руководи, да се на националном нивоу понуди око десет одсто места више него што има будућих средњошколаца, уврежио се и на пољу образовања талената, где му место није. После првог уписног рока ове године остало је више него 12 одсто празних клупа намењених гимназијалцима натпросечно заинтересованим за математику, физику, рачунарство и информатику, филолошке науке, двојезичну наставу, спорт, биологију и хемију, географију и историју, сценске и аудио-визуелне уметности. Ипак, боље је то него ранијих година, када је раскорак између броја понуђених места и уписаних талената био још драстичнији, превасходно у ИТ одељењима. Ту је лане, на пример, остало слободних 140 места, а сада 56. Дакле, има смисла што је први пут од увођења овог смера држава ставила тачку на ширење мреже ових одељења, из ње отписала једну гимназију, а на националном нивоу укупан број планираних првака скратила за 80. Од 48 школа које су ове године отвориле врата за гимназијалце наклоњене информатици, у 35 је попуњена квота у првом року, у 13 је остало слободних места. Прошле године, када је конкурсом ИТ смер понуђен у 49 школа, у 26 места су „планула”, у 23 нису, а од тога је у десет гимназија фалило првака да се оформи смер будућности. Сада је то, сасвим извесно, случај само у Гимназији у Чачку, где су у ИТ одељењу распоређена свега четири ђака.

По правилу, за формирање специјализованих одељења потребно је најмање 15 ученика, међутим педагошка пракса потврђује да ресорно министарство уме да прогледа кроз прсте и дозволи опстанак оваквих одељења и када је у њих распоређено 12 или 14 ученика − колико сад у ИТ смеру има, рецимо, суботичка гимназија „Светозар Марковић”. Директори у оваквим ситуацијама могу да затраже одобрење просветног врха да ипак упишу прваке и готово увек надлежни то и дозволе.

− Одељење за ИТ у Чачку неће бити формирано. За сва остала одлучиваће се сагледавањем више фактора (постојање истог одељења у округу, листе жеља ученика који су распоређени у та одељења, могућности формирања комбинованих одељења са истим програмом из најмање пет наставних предмета итд.). Школе које имају одељења са мање од 15 ученика после другог уписног круга обраћају се школској управи и надлежном сектору министарства са молбом за признавање одељења с мањим бројем ученика. Одељења ученика са посебним способностима попуњена су када у њима има 20 ученика, односно 24 уколико се ради о филолошким. Процес одобравања одељења је у току и коначан биланс ће бити познат за неколико дана − објаснили су у Министарству просвете.

Нема другог рока за даровите

Да ли је и август уписни рок за таленте који сад нису успели да се домогну клупа жељених смерова иако су испунили све услове конкурса (јасно је да пријемних у августу нема) и завредели више него довољан број бодова, али су распоређени у специјализована одељења која неће бити формирана јер нема довољно ученика?

– Уколико неко од ученика жели да промени образовни профил или програм и уколико је положио пријемни испит, а у одељењу нису попуњени капацитети, може да се обрати директору школе и од 1. септембра промени школу, одељење или образовни профил – кажу у Министарству просвете.

Будуће филологе најмање занима руски

Од 11 гимназија које имају филолошка одељења само три ће уписати предвиђен број првака. Дупке пуним капацитетом после првог уписног рока могле би се похвалити и две гимназије специјализоване за изучавање страних језика – Карловачка и Филолошка – да су попуниле и групе за руски језик као што за остале језике јесу: енглески, немачки, шпански, норвешки, италијански, кинески, јапански... Да се споје сви прваци у ове две школе распоређени у групе за руски језик, њих пет из Сремских Карловаца и седам из Београда, било би их довољно да се комплетира једна од само две планиране групе на републичком нивоу.

Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Tatjana
Čini mi se da bi adekvatniji naslov bio Učenici nezainteresovani za upis u odeljenja za darovite. Zar nije baš ovo pokazatelj kvaliteta rada i ispunjenosti očekivanja prethodnih generacija?!
... Неможе тржиште да уређује образовни систем он мора да буде профилисан и деценијским планом системски регулисан али држава мора да има националну стратегију образовања а не сисите РЕФОРМА РАДИ РЕФОРМЕ... Деградацијом ауторитета професора и свесним занемаривањем васпитне улоге дошло је до деградације система образовање се претворило и лов на ђаке којих нема преко ноћи настају и нестају образовни профили не негују се академска звања наука и уметност занемарују се Гимназије и све традиционалне
Sasa Trajkovic
Ми смо као друштво одувек неговали култ "просека" још од социјализма који за разлику од данашњег система образовања био много хуманији и отворен и за привреду кроз "средње усмерено" образовање претеча данашњег дуалног образовања само што смо тада имали и развијену привреду па до Гимназија и уметничких школа које су регрутовале таленте у наици и уметности. Данас је образовање одраз друштва флудне привреде па се трендови и смерови стварају и гасе преко ноћи држава мора да има стратегију и ЦИЉ...
boza
Ljudi nagonski osecaju da u ovakvim uslovima u kakvim zivimo ne treba da se prave deca. Sa druge strane, feminizam je ucinio svoje, nije ni cudo da zene nece da rode.
Рађају мајке
Bozo, деца се не праве, већ се рађају, као најлепши дар родитељима, бакама, дедама, теткама, и др. Одвратан је тај примитивни простачки израз о прављењу. То је и увреда свих мајки, а зна се да кад се помене реч мајка, треба устати. Праве се ципеле, намаштај, зграде, и слично, а деца се рађају. Хвала свим мајкама на свету.
Муја
Roditi mogu, izdrzavati ne mogu. Ljudi su siromasni.
Lola
Nema talenata, vec samo potreba i ambicija roditelja. U redovnim odeljenjima se nalaze mnogo bolji i uspesniji djaci.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.