Синг правоснажно осуђен на три године затвора

Апелациони суд у Београду осудио је правоснажно индијског држављанина Џагџита Синга на три године затвора, а руске држављане Виктора Славина и Станислава Кислицина на по две и по године, због примања мита у обављању привредне делатности. Тиме је потврђена пресуда Вишег суда у Панчеву, који је два пута судио у овом случају корупције у НИС-у.

Суђење је било специфично због права Џагџита Синга, пореклом из индијског Панџаба, да му се суди на његовом матерњем – панџапском језику, а наше правосуђе је месецима покушавало и није успело да нађе преводиоца за тај језик, којим иначе говори више од сто милиона људи у свету. Одлучено је да се суди на руском, који оптужени разуме.

У коначној пресуди Апелациони суд је преиначио само одлуку о мери безбедности протеривања странаца из земље, тако што је преполовио на по пет година трајање ове мере за тројицу окривљених, којима је претходно суд у Панчеву изрекао чак по 10 година забране уласка у Србију.

Апелациони суд потврдио је да Славин и Синг у корист буџетских средстава треба солидарно да уплате износ постигнуте имовинске користи од 303.000 евра, а Синг и Кислицин солидарно 400.000 евра. Оштећени НИС а. д. Нови Сад је ради остваривања свог имовинскоправног захтева упућен на парницу.

Сва тројица осуђених су инжењери и били су на директорским функцијама у блоку „Прерада” у Панчеву, која послује у оквиру НИС-а, а на терет им је стављено да су 2013. године захтевали и примили обећане поклоне а затим и поклон од једне фирме из Шапца која је требало да закључи уговор о радовима на постројењима. Због кривичног дела давања мита у обављању привредне делатности, осуђени су Александар и Драгиша Деспотовић на по годину дана кућног затвора без електронског надзора.

Бранилац Џагџита Синга, адвокат Сеад Спаховић, најављује уставну жалбу Уставном суду и захтев за заштиту законитости Врховном касационом суду, због повреде права на језик поступка.

– Очигледно је да суд користи Европску конвенцију о људским правима против окривљеног, и то члан шест конвенције, који гарантује нижи ниво људских права од Устава Србије, па суд избегава да примени Устав и Закон о кривичном поступку и уместо тога примењује конвенцију. Устав и ЗКП гарантују окривљеном право да се брани на свом језику, а Европска конвенција прописује као минимум људских права да буде упознат са оптужбом на језику који разуме, док током целог поступка има право да се у сваком тренутку брани на свом језику и право на преводиоца, по члану 11 став три ЗКП-а. Наш Устав забрањује у члану 20. смањивање достигнутог нивоа људских права. Према томе, суд је био дужан да примени наше законе и Устав, који је донет 2006. а не Европску конвенцију из 1950. године – наводи адвокат Сеад Спаховић.