Веће провизије и цене услуга – појас за спасавање банака

Повећали смо провизију за плаћања по платном рачуну, исто и за упит стања на банкомату. И још неколико ставки. Овако укратко изгледа обавештење које су добили клијенти неких банака. Ништа необично, банке живе од провизија и услуга, а како су им прошле године, услед два мораторијума од по пет месеци, пали приходи, јер им дужници ништа нису плаћали, поједине су појас за преживљавање виделе у повећању поменутих накнада. Поготово у ситуацији када су камате за наше прилике на историјском минимуму.

Коме се не свиђа банка нека је промени. Само, у пракси је то мало теже извести. Не због процедура, већ зато што клијенти банкама у просеку дугују око хиљаду евра. Ту су кредити, картице, дозвољени минуси, а за напуштање банке и измирења дугова дужницима треба баш оно за шта су и прекорачили праг банке. Новац. Зато многи не затварају рачуне, већ само отварају нове у потрази за повољнијом понудом. Отуда код нас има више отворених текућих рачуна него што има становника.

Дозволу за пружање платних услуга имају 24 банке, 13 платних институција и четири институције електронског новца. Из Народне банке Србије (НБС) наводе да корисници платних услуга могу да изаберу оне за које оцене да ће на најекономичнији и најефикаснији начин моћи да им пруже услуге. Законом о платним услугама предвиђено је да пружалац има право да кориснику наплати накнаду за пружену услугу. Као што је то случај и у осталим државама с тржишном економијом, висина накнада коју пружалац наплаћује зависи од његове пословне политике којом он настоји да буде што конкурентнији на тржишту.

„Свака банка је самостална у одлуци о цени својих услуга, али с обзиром на то да у Србији тренутно послује 24 банке, свакој од њих је у интересу да има конкурентну понуду. Банке су у предуговорној фази дужне да кориснику дају информације и одговарајућа објашњења о условима који се односе на уговор о депозиту, кредиту, уговор о дозвољеном прекорачењу рачуна, о издавању и коришћењу кредитне картице за које је показао интересовање, на начин који ће клијенту омогућити да упореди понуде различитих давалаца исте услуге и процени да ли ти услови одговарају његовим потребама и финансијској ситуацији, али који корисника ниједног тренутка неће довести у заблуду”, кажу у НБС.

Наглашавају да банке нису у обавези да унапред достављају НБС предлог измене висине провизије за услуге које пружају, али су у складу са Законом о платним услугама дужне да о променама накнада информишу своје кориснике. Како је висина провизије за услуге које банка пружа обавезни елемент оквирног уговора о платним услугама, у случају корисника физичких лица, банка је дужна да о њиховој промени информише клијента писаним путем, и то достављањем предлога измена најмање два месеца пре предложеног датума почетка њихове примене. Ако је тако уговорено оквирним уговором између корисника и банке, може се утврдити да ће се сматрати да се корисник платних услуга сагласио с достављеним предлогом измена ако пре дана почетка њихове примене није обавестио банку да се с тим предлогом није сагласио.

Дакле, клијент није дужан да прихвати предложене измене (конкретно повећање накнада за платне услуге) и може да раскине уговор с банком.

Такође, централна банка је прописала и стандардизован образац извештаја о наплаћеним провизијама за услуге повезане с платним рачуном, који садржи све накнаде које је пружалац наплатио кориснику у току календарске године за обављене услуге у оквиру одређеног платног рачуна, односно пакета платног рачуна. Пружалац платних услуга дужан је да наведени извештај достави потрошачу најмање једном годишње, и то најкасније 1. марта текуће године за претходну календарску годину, а предузетнику, односно правном лицу на његов захтев. Поред података о наплаћеним накнадама, овај извештај садржи и информацију о примењеним каматним стопама и укупном износу зајма ако је пружалац платних услуга наплаћивао камату у извештајном периоду за поједине услуге повезане с платним рачуном. Тиме је кориснику пружена могућност да упореди добијене податке.