Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Веће провизије и цене услуга – појас за спасавање банака

Клијенти не морају да прихвате повећање накнада за платне услуге и могу да раскину уговор, али је то мало теже извести јер су у просеку задужени око хиљаду евра
(Фото Анђелко Васиљевић)

Повећали смо провизију за плаћања по платном рачуну, исто и за упит стања на банкомату. И још неколико ставки. Овако укратко изгледа обавештење које су добили клијенти неких банака. Ништа необично, банке живе од провизија и услуга, а како су им прошле године, услед два мораторијума од по пет месеци, пали приходи, јер им дужници ништа нису плаћали, поједине су појас за преживљавање виделе у повећању поменутих накнада. Поготово у ситуацији када су камате за наше прилике на историјском минимуму.

Коме се не свиђа банка нека је промени. Само, у пракси је то мало теже извести. Не због процедура, већ зато што клијенти банкама у просеку дугују око хиљаду евра. Ту су кредити, картице, дозвољени минуси, а за напуштање банке и измирења дугова дужницима треба баш оно за шта су и прекорачили праг банке. Новац. Зато многи не затварају рачуне, већ само отварају нове у потрази за повољнијом понудом. Отуда код нас има више отворених текућих рачуна него што има становника.

Дозволу за пружање платних услуга имају 24 банке, 13 платних институција и четири институције електронског новца. Из Народне банке Србије (НБС) наводе да корисници платних услуга могу да изаберу оне за које оцене да ће на најекономичнији и најефикаснији начин моћи да им пруже услуге. Законом о платним услугама предвиђено је да пружалац има право да кориснику наплати накнаду за пружену услугу. Као што је то случај и у осталим државама с тржишном економијом, висина накнада коју пружалац наплаћује зависи од његове пословне политике којом он настоји да буде што конкурентнији на тржишту.

„Свака банка је самостална у одлуци о цени својих услуга, али с обзиром на то да у Србији тренутно послује 24 банке, свакој од њих је у интересу да има конкурентну понуду. Банке су у предуговорној фази дужне да кориснику дају информације и одговарајућа објашњења о условима који се односе на уговор о депозиту, кредиту, уговор о дозвољеном прекорачењу рачуна, о издавању и коришћењу кредитне картице за које је показао интересовање, на начин који ће клијенту омогућити да упореди понуде различитих давалаца исте услуге и процени да ли ти услови одговарају његовим потребама и финансијској ситуацији, али који корисника ниједног тренутка неће довести у заблуду”, кажу у НБС.

Наглашавају да банке нису у обавези да унапред достављају НБС предлог измене висине провизије за услуге које пружају, али су у складу са Законом о платним услугама дужне да о променама накнада информишу своје кориснике. Како је висина провизије за услуге које банка пружа обавезни елемент оквирног уговора о платним услугама, у случају корисника физичких лица, банка је дужна да о њиховој промени информише клијента писаним путем, и то достављањем предлога измена најмање два месеца пре предложеног датума почетка њихове примене. Ако је тако уговорено оквирним уговором између корисника и банке, може се утврдити да ће се сматрати да се корисник платних услуга сагласио с достављеним предлогом измена ако пре дана почетка њихове примене није обавестио банку да се с тим предлогом није сагласио.

Дакле, клијент није дужан да прихвати предложене измене (конкретно повећање накнада за платне услуге) и може да раскине уговор с банком.

Такође, централна банка је прописала и стандардизован образац извештаја о наплаћеним провизијама за услуге повезане с платним рачуном, који садржи све накнаде које је пружалац наплатио кориснику у току календарске године за обављене услуге у оквиру одређеног платног рачуна, односно пакета платног рачуна. Пружалац платних услуга дужан је да наведени извештај достави потрошачу најмање једном годишње, и то најкасније 1. марта текуће године за претходну календарску годину, а предузетнику, односно правном лицу на његов захтев. Поред података о наплаћеним накнадама, овај извештај садржи и информацију о примењеним каматним стопама и укупном износу зајма ако је пружалац платних услуга наплаћивао камату у извештајном периоду за поједине услуге повезане с платним рачуном. Тиме је кориснику пружена могућност да упореди добијене податке.

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

милојко
Банке треба укинути. Оставити једну државну која ће само да се бави опслуживањем клијената и једну која даје кредите. Свима по истим условима. Промет новцем, интернет, струја, вода и ваздух су основно људско право 21. века. Нема потребе за скупим сектором банкарским. Укрупнити постојећи систем и довести га на ниво одрживости. 25 банака на ово мало тржиште је бесмислено. Нико не зарађује, а услуге скупе.
slobodan
Uskoro ce biti on-line tj virtuelne banke. Nece biti niti jednog zaposlenog da radi sa strankama, sve vi sami radite on-line sa telefona ili racunara, a oni uzimaju proviziju.Softver sve radi.Mnoga preduzeca sama vrse platni promet ali zato se naknada za obradu naloga naplacuje redovno. Novac ce biti digitalan, imacete ga ali na nekom serveru, nikad u svom dzepu. On ce uvek biti kod nekog drugog.Zato i ovi redovi ispred banaka-da se narod navikne na vreme.Zaboravite gotovinu.
Katarina
Inteza je i tolikoj meri povećala naknade, da joj sada dugujem još 100 evra godišnje za održavanje deviznog računa, plaćanje trajnim nalogom, naknade za nekadašnjoh 5 besplatnih plaćanja. To je sramotno jer već godinama koriste naš novac, navukli su klijente upravo pogodnostima plaćanja trajnih naloga i tih 5 naloga, dakle, ne fali im klijenata. večno je beskrajan red u ekspoziturama jer su otpustili brdo službenika. Koliko daleko su premni da idu u toj pljački klijenata?
dr Slobodan Devic
Pa jeste, bolje da spasavamo tudje banke nego nase selo ...
Cvetkovic dejan
Skoro sam shvatio da emisija novca u drzavi potice iz kredita uzetih kod banaka.Svaki kredit naravno podrazumeva kamatu.Ako je to tačno onda ukupna masa novca koji treba vratiti bankama prevazilazi masu uzetog noca od banaka. To onda znaci da se stari dug plaća novim koji je naravno veći.Posledica mi se čini je nedostatak novca u sistemu i opasnost da banke ne namire svoja potrazivanja.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.