Четвртак, 16.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Економски раст на туђим основама

Непрестано расте део БДП-а који припада страном капиталу по основу акумулираних инвестиционих улагања и кредита, расте дефицит квалитетне радне снаге, што због емиграције, што због негативне демографије, расте зависност економије од прилива девиза по основу страних инвестиција и дознака из иностранства, а смањује сувереност државе у вођењу развојне и економске политике
Pixabay

Кад наши државни челници говоре о економском напретку непознатом у новијој историји Србије, а богами и Европе, а о томе стално говоре,  човеку пада на памет помисао, да се то све ради из страха од стварности, а нарочито надолазеће стварности, коју могу само да наслуте добро упућени. А у такве сигурно спадају и наши државни челници, без обзира на то што свакодневним оптимистичким изјавама искључују негативан сценарио.

Кључна реч сталног монолога о економском напретку јесте бруто домаћи производ или скраћено БДП, који, узгред речено, вредносно представља збир новостворене вредности (НВ)  у току године, увећан за индиректне порезе (ПДВ и акцизе) и представља део бруто вредности (БВ) створених производа и услуга у току године.

У мору информација о могућем овогодишњем расту БДП-а чак од седам одсто, председник нам најављује овогодишњи БДП од 51 милијарду евра, колики, каже,   Србија није никад имала. Сасвим тачно, само је проблем што је тај БДП већи од оног из 1989. године, једва за неких десетак одсто. Дакле, требало нам је скоро двадесет година да реално надокнадимо губитак БДП-а у последњој деценији претходног века. Управо, наш основни економски проблем јесте екстремно мали БДП, апсолутно и у односу на ангажоване капацитете, број становника и број запослених који га стварају, а такође и у односу на бруто вредност створених производа и услуга, због огромног увозног садржаја у бруто вредности створених производа и услуга.  Према томе садашња вредност БДП-а је апсолутно неупоредива вредност са земљама с којим се, у последње време, некритички поредимо, и није вредност за било какву похвалу. Напротив.

Мала вредност БДП-а је, нужно, условила политику расподеле, изворе финансирања инвестиција и ток укупних економских кретања. Напросто, из малог БДП-а се не може све намирити. Нешто мора да трпи, или текући живот или будућност, тј. инвестиције. И претходна власт, а ова нарочито, с обзиром на то да им је владавина заснована на популизму, определила се за текући живот.

Претходна је 2008. и 2009. године, фактички на почетку светске економске кризе, заиста, подигла пензије без реалног покрића, због чега их је ова власт оптужила да су земљу довели пред банкрот, иако је и дефицит буџета и износ јавног дуга у моменту преузимања власти био знатно мањи него неку годину касније.

Без инвестиција се не може, без обзира на малу касу и непостојање институционалних и системских услова за задовољавајуће јавне и приватне домаће инвестиције. И наравно, кад нема домаће акумулације, ту је вишак страног капитала за привредне инвестиције и страни кредити за јавне инвестиције. Стране приватне инвестиције долазе под условима које не могу ни у сновима обезбедити у другим релевантним државама, уз, не ретко, непоштовање еколошких и социјалних стандарда, нудећи, притом, неквалитетно и несигурно запослење које је, заједно са актуелном кадровском (партијском) политиком запошљавања на државним пословима, више него јасна порука свима који могу и желе да своје услуге понуде послодавцима у развијеним економијама.

Јавне инвестиције иду на терет текућег буџетског дефицита и из страних кредита, а граде се, углавном, по принципу – чије паре његови и извођачи, па је и поред огромних јавних инвестиција последњих година, њихов допринос домаћем БДП-у несразмеран, а ризици исплативости тих инфраструктурних инвестиција, трошкови сервисирања дугова и трошкови одржавања путева и пруга, из године у годину све већи.

Неизбежна последица. Непрестано расте део БДП-а који припада страном капиталу по основу акумулираних инвестиционих улагања и кредита, расте дефицит квалитетне радне снаге, што због емиграције, што због негативне демографије, расте зависност економије од прилива девиза по основу страних инвестиција и дознака из иностранства, а смањује сувереност државе у вођењу развојне и економске политике, и др. Мало ли је за озбиљну забринутост нашом стварношћу. Ипак,  захваљујући вештини величања постигнутог, још многи верују да смо на добром путу.

Економиста

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Djole Petrović
Postoji li u zemlji Srbiji ekonomista koji može realno da opiše stanje ekonomije - jedni kažu tako, drugi ovako... U pitanju je matematika u kojoj su jedan i jedan dva. Nije u pitanju nikakva politika.
Мома
Ако би смо уважили аргумент против страног капитала онда би Кина била у минусу. Толико о томе.
Trifun
@Vojislav Guzina Zasto je problem "u tome je što na sadašnji bruto domaći proizvod, pravo, u sve većoj meri pripada, stranom kapitalu"? Firme u Srbiji,u vlasnistu stranaca,su i dalje pravni subjekti Srbije,koje posluju po zakonima Srbije,placaju poreze i doprinose,zaposljavaju radnike..,doprinose stvaranju BDP-a Srbije i razvoju..Kao Volvo u Svedskoj/ vlasnistvo Kineza,IBM u SAD/vlasnistvo Kineza i sl..Zelezara Smederevo i RTB Bor su,pre Kineza,bile propale firme na teretu gradjana Srbije..
Trifun
@Vojislav Guzina Zasto podcenjivati nesto,na cemu priznanje Srbiji odaje Američki Stejt department,koji je "visoko ocenio investicionu klimu u Srbiji u izveštaju za 2021,ističući višegodišnje sprovođenje makroekonomskih reformi, fiskalnu disciplinu i finansijsku stabilnost kao glavne faktore koji su doprineli poboljšanju uslova za strana ulaganja"(Tanjug;23.7.2021.) Sl. priznanja odaju EK,MMF, Svetska banka..Srbija ima vise investicija od svih ostalih zajedno u regionu,zaslugom aktuelne vlasti.
Trifun
@Vojislav Guzina Bez investicija nema razvoja,a investicija nema bez kapitala..Ratovima i sankcijama iznurena Srbija,bez vlastite akumulacije,prinudjena je da razvoj obezbedi iz stranih izvora..Kao sto rade i druge exkomunisticke zemlje.I to Srbija mora da radi boreci se u konkurenciji drugih zemalja,koje stimulacijama privlace investitore..Koje su "strateske firme prodate jeftino"?Da li mislite na "Zelezaru" Smederevo ili RTB Bor,koje su pre Kineza bile propale firme na teretu gradjana Srbije?
Vojislav Guzina
Pa ne očekujete valjda da kažu što misle. Da su dobri uslovi za strane investitore, zato što smo prinuđeni da jeftino prodajemo strateške firme, banke, da poklanjamo zemljište, i da ne nabrajam. Što subvencijama finansiramo plate jeftine radne snage, a parama od stranih investicija pokrivamo deficit tekućeg računa platnog bilansa i uredno izmirujemo ino dugove i još uvek nadprosečne kamate na te dugove. Verujte im slobodno.
Nikola
Gospodine, potpuno podzavam to sto ste napisali, ali bi hteo da mi bar jedan ekonomski analiticar objasni kako treba aktivno finansirati svoju ekonomiju u danasnja vremena kada su svetske finansije pod uticajem zapada, kada su oni geopoliticki protiv Srbije, kada kontrolisu mnogo medija u Srbiji, kada kontrolisu sve nase komsije... Mislim da se moze malo raditi to sto vi pisete, ali ako se to bude radilo na veliko i pocne davati rezultate, gotovi smo. Nismo mi Rusija ili Kina.
Trifun
@Dare Srbija delimicno i oprezno,deficitom budzeta/"stampanjem novca",finansira razvoj.Samo je to limitirana opcija,koja se mora primeniti krajnje oprezno da ne bi pokrenula inflatornu spiralu,narusila finansijsku stabilnost,poremecaje na deviznom trzistu i sl..Upravo od toga beze investitori..Neograniceno stampanje novca je opcija za SAD,EU i sl.,koje stampanjem enormne kolicine dolara,eura..,svoju inflaciju rasporedjuju na ceo svet..Zato od dolara,kao svetske valute,beze Rusija,Kina,Indija..
Dare
Ako Srbija pocne mnogo finansirati svoj razvoj na razne nacine (stampanje novca, stednja...) i pocne se brzo razvijati, zapad ce to primetiti i da ne bi smo bili primer slicnim drzavama probace to sto pre da zaustavi. Zasto bi se neko sam razvijao kad moze uz zapadne investitore i kredite i time pravi potraznju za njihovim stampanim novcem. Ali, takodje mislim da drzava ima jos prostora da pomaze nase, da pomaze nase fabrike, tipa, staklena ambalaza, poljo masine, IT, prerada voca i povrca...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.