Петак, 24.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дина јефтинија, али се мање користи него стране картице

За три пута већи промет преко страног пластичног новца наплаћене су више од тридесет пута веће накнаде него код домаћег
Трошак банака по основу „дина” картице је искључиво приход буџета Србије (Фото А. Васиљевић)

Домаћа дина картица је јефтинија, али и даље се мање користи него стране, виза и мастеркард. Кад се каже јефтинија значи да она мање кошта онога код кога се провлачи, трговца на пример, као и банку која је издаје, али је као и стране потпуно бесплатна за власника, односно све оне који их користе, односно провлаче на пос-терминалима.

Народна банка Србије (НБС) већ годинама улаже напоре да промовише домаћу дину с поменутим аргументима. Поготово од 2018. од када су картичарске накнаде смањене Законом о међубанкарским накнадама. НБС је чак обавезала банке да клијентима морају да издају и домаћу картицу, поред постојећих страних. Многима, међутим и даље није јасно зашто морају да је узму, па то доживљавају као намет.

У периоду од пет година, од 2016. до 2020, укупне накнаде које су банке у Србији платиле иностраним картичним системима биле су више од тридесет пута веће него трошкови према домаћем „Динакард” систему, иако је промет иностраним картицама био свега три пута већи.

„Укупни трошкови банака према картичним системима у том периоду износили су 24,24 милијарде динара, то јест 203,80 милиона евра. Од тога више од 97 одсто чине трошкови које банке плаћају иностраним картичним системима, док истовремено промет који су грађани и привредни субјекти наше земље извршили иностраним платним картицама износи 75 процената укупних картичних плаћања. С друге стране, учешће плаћања путем националног картичног бренда „Динакард” у укупном промету је 25 одсто, а трошак банака по овом основу износи три процента. Другим речима, за три пута већи промет наплаћене су више од тридесет пута веће накнаде”, наводи се у анализи централне банке.

Са друге стране, трошак банака по основу дина картице је искључиво приход буџета Србије.

Интернационални картични системи попут система „Виза”, „Мастеркард” или „Американ експрес” нису показали интересовање да се региструју као платни системи у нашој земљи

Високе трошкове које банке плаћају картичним системима надокнађују не само кроз провизије које наплате трговцима, већ и кроз накнаде које наплате корисницима банкарских услуга као што су одржавање рачуна, електронско и мобилно банкарство и друго, с обзиром на то да се поменути трошак не може наплатити од корисника приликом куповине производа том картицом онда се он наплаћује кроз друге врсте банкарских услуга. Трошковна ефикасност националних картичних система један је од главних разлога због чега све више земаља у свету развија своје националне системе, а велики број најбогатијих земаља има их већ деценијама. Од почетка примене Закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица у децембру 2018, остварен је знатан раст прихватне мреже, као и раст броја и вредности картичних уплата. Укупан број трансакција повећан је за 28 одсто, број физичких продајних места за 11, а виртуелних продајних места за 172 процента.

„Раст броја и вредности картичних уплата од великог је значаја за пораст безготовинских плаћања на тржишту Србије и НБС на том плану већ дужи низ година спроводи активности које дају резултате. Пошто пораст броја трансакција доноси и пораст трошкова, веома је важно да се стимулише и повећава употреба знатно јефтинијих безготовинских платних инструмената како би пораст броја трансакција пратило и снижавање трошкова процесирања безготовинских плаћања”, наводе у централној банци.

Иначе, интернационални картични системи попут система „Виза”, „Мастеркард” или „Американ експрес” нису показали интересовање да се региструју као платни системи у Србији, иако је Законом о платним услугама пружена могућност свим учесницима на домаћем тржишту да под једнаким условима своје пословање региструју у складу са његовим одредбама. Платне картице из наведених система издају се и прихватају преко домаћих пословних банака, које имају закључене споразуме непосредно са интернационалним картичним системима.

Самим тим што нису регистровани овде, НБС не може да контролише њихово пословање. Имајући у виду да поменути картични системи послују више деценија на нашем тржишту и да одавно имају велико учешће, Законом о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код трансакција платним картицама НБС је уважила њихову величину и значај, али и покушала да заштити домаће кориснике утврђујући обавезу да сваки корисник мора да има макар једну платну картицу чије се домаће трансакције обрађују у платном систему земље. Законом о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција платним картицама, ограничена је висина међубанкарске накнаде, односно провизије коју банка прихватилац плаћа банци издаваоцу за сваку трансакцију плаћања коју изврши корисник картице. Максимални износ ове накнаде је 0,2 одсто износа плаћене робе уколико је извршено дебитном картицом, односно 0,3 одсто за плаћања кредитном картицом, чиме су ове провизије смањене шестоструко у односу на период пре доношења закона.

Коментари25
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pera Kojot
Mislim da ne još ne postoji bez-kontaktna Dina kartica. A retke su i sa čipom. To sve govori o razlozima manje upotrebe. Trebala je NBS da propiše tehnologiju koju će kartica da ima, jer ovako banke namerno ostavljaju Dina kartice na zastarelim tehnologijama bezbednosti i plaćanja pa ih ljudi zaobilaze.
милојко
Кеш је последње уточиште слободе. За кеш не постоји посредник. Онда када држава одштампа 1000 динара, трансакција се обавља искључиво између купца и продавца. Милион пута и нема плаћања транскације. Код сваке дигиталне трансакције ви плаћате провизију. Пљачка 21. века. Без икакве потребе унели сте неколико посредника који вам отимају велике новце. Десетине милиона евра из Србије иде тим системима. ДИНА је барем тај процес појефтинила и одржала у интересу државе.
puno ime
dozvolite da se troskovi transakcije prikazu i naplate kupcu transparentno na racunu pa mu nece biti sve jedno koju karticu daje na kasi
Pitam se
A kad platim kešom, znači trebalo bi da bude jeftinije? Onda nema provizije nikom. Dakle, ja uvek plaćam isto, kako god bilo i uvek sam oštećena strana, jer ostali uračunaju trošak. Zašto Narodna banka ne interveniše za takve slučajeve, nego sad svi žale nesrećne prodavce. Nas kupce ne žali niko.
Ekonomska politika države
Prodaju sve banke strancima i onda glume patriotizam. Kasno je sad. Ovo su sve mrvice.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.