Недеља, 19.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли ће Србија бити укључена у расправу о будућности Европе

Изостанак нашег формалног учешћа у планирању будућности континента којем припадамо послао би погрешну поруку
(EPA-EFE/Olivier Hoslet)

Будућност је у твојим рукама, нека се твој глас чује. Под овим слоганима на двадесетчетворојезичном порталу Конференције о будућности Европе од априла, када је покренут, до сада исписано је више од 5.500 порука грађана о томе како виде будуће устројство Европске уније. Да, Европске уније, јер Конференција о будућности Европе подразумева широку, паневропску јавну дебату која треба да покаже како реформисати ЕУ. Притом, када кажу Европа, не мисле на овај њен балкански део. Чланице западнобалканске шесторке нису званично позване да учествују.

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић каже да је у недавном разговору са Гашпером Довжаном, државним секретаром Министарства спољних послова Словеније, која до краја године председава Савету ЕУ, нагласила да би за Србију и западни Балкан био веома важан политички сигнал да ЕУ покаже спремност и нађе модалитет да учествујемо у Конференцији о будућности Европе. „Мој саговорник је тада нагласио да ће Словенија настојати да, као један од својих приоритета у председавању, подстакне расправу о томе у каквој Европи њени грађани желе да живе. Тиме би додатно подржали и иницијативу неколико држава ЕУ да и Србија и наш регион добију прилику да на том форуму искажу своје идеје о будућности Европе. Ипак, како је рекао, није извесно да ћемо званични позив и добити”, истиче Јоксимовићева за „Политику”.

Како додаје, пошто су кључне теме те значајне дебате управо главни стратешки изазови с којима се Европа суочава, односно очување и унапређење европских вредности, мисли да је Србији ту и формално место као држави која историјски, географски, економски и политички припада Европи, као држави која је придружена чланица ЕУ. „Као што је још у Париској повељи за нову Европу 1990. године речено да је ера подела нашег континента окончана, иако је нажалост демантована управо сукобима на простору бивше Југославије, а и држећи се још тада дефинисаних начела о целовитости Европе, верујем да је једино исправно да у Конференцији о будућности учествују сви Европљани, укључујући и грађане западног Балкана, или пак да тај форум буде само разговор о будућности Европске уније као организације”, наглашава Јадранка Јоксимовић, која је и главни преговарач за вођење преговора о приступању Србије Европској унији.

Почело је у новембру 2019, када су Немачка и Француска званично објавиле иницијативу за Конференцију о будућности Европе од 2020. до 2022. у којој би требало да се искристалишу предлози о евентуалним изменама кључних политика ЕУ, можда и оснивачких уговора, и о нужним институционалним променама, на чему инсистира француски председник Макрон. Конференција је требало да почне с радом прошле године, али је због пандемије и неслагања у ЕУ око начина рада и домета, почела званично ове године, 9. маја, на Дан Европе. Ипак, завршиће се како је првобитно планирано, у првој половини 2022, током француског председавања Савету ЕУ. Приступ је „одоздо нагоре”, што значи да се инсистира на широком учешћу грађана, цивилног друштва, стручњака, младих и свих заинтересованих. Коначни извештај треба да буде усвојен консензусом представника националних парламената земаља чланица ЕУ, Европског парламента, Европске комисије и Савета ЕУ.

„Ако ми и Црна Гора нисмо позвани – то је велики пропуст”, сматра др Слободан Зечевић из Института за европске студије. Указује да су приликом ранијих расправа о будућности, земље кандидати активно учествовале, давале своје предлоге и представљале своје визије ЕУ у будућности. И чак су, додаје он, присуствовале потписивању уговора о реформи ЕУ, као на пример у Лисабону 2007. (Лисабонски уговор је на снази од 2009. године).

И Матеја Норчич Штамцар, заменик шефа делегације ЕУ у Србији, поменула је недавно, на скупу о обнови поверења између Србије и ЕУ, колико је за њену државу, Словенију, било значајно што су били позвани на Конвенцију о будућности Европе 2002, када су учествовале државе кандидати за чланство. „Било нам је то тада важно јер смо први пут видели како ЕУ функционише. Зато сам сада сигурна да ће се наћи начин да и државе западног Балкана некако суделују у Конференцији о будућности Европе”, навела је она.

Принтскрин

Зечевић сматра да треба да протестујемо што нисмо позвани. Питање је, каже, да ли ће наше идеје и ставове да усвоје, али битно је да будемо у процесу. „У ЕУ су последњих година направили велике пропусте. Нарочито прошле године у доба пандемије, када државама кандидатима нису дали исти третман и исту помоћ као чланицама. Одлагали су то, па смо се ми окретали Кини и Русији”, истиче Зечевић.

Половином јануара прошле године Европски парламент је усвојио резолуцију о предстојећој конференцији у којој износи оцену да би у њен рад требало укључити земље кандидате за чланство у ЕУ. Одмах потом су премијери Вишеградске четворке на састанку с аустријским канцеларом Себастијаном Курцом усвојили заједнички став о укључивању држава кандидата у Конференцију о будућности Европе. Поновили су апел и у јуну ове године.

Изражавајући захвалност Аустрији, Чешкој, Мађарској, Пољској и Словачкој што су покренуле иницијативу да се и Србија и западни Балкан придруже дефинисању нових праваца развоја ЕУ, министар Јадранка Јоксимовић указује да морамо бити свесни да има и оних држава које су скептичне не само према учешћу држава из приступног процеса у тој дебати него и према самој Конференцији о будућности Европе. „Не мислим да је такав став неповерљивости према отвореним расправама добар ни за грађане ЕУ јер једна од темељних идеја ове активности ЕУ и јесте да она буде више демократична, а мање бирократизована у доношењу стратешких одлука од којих зависи добробит свих грађана Европе”, истиче она.

И Национални конвент о ЕУ је пре десетак дана свим важним актерима у ЕУ упутио Апел за укључивање западног Балкана на пленарне дебате конференције преко представника својих влада и парламената, а имајући у виду више пута јавно изнесене ставове о стратешком интересу ЕУ за интеграцију западног Балкана, као и сигурну корист коју она доноси и једној и другој страни. Како је наведено, све кризе из последњих десетак година показале су неопходност да се траже заједнички одговори.

Има један суштински проблем у целој тој причи, наглашава Слободан Зечевић. Како каже, великим државама чланицама ЕУ одговара овај статус кво и практично уопште нису мотивисани нас да приме. Узели су српско тржиште и тржиште западног Балкана, наше потрошаче, они овде остварују невероватне профите у односу на оно мало што ми добијамо од њих. „Обично кад некоме отворите тржиште за његова предузећа, он вам даје компензацију, даје вам помоћ за развој”, напомиње он и указује да нека истраживања говоре о томе да ЕУ даје Србији десет пута мању помоћ (по глави становника) него рецимо Хрватској или Грчкој. „После се буне што Русија и Кина инвестирају у Србији. Па како иначе да покренемо развој?”, истиче Зечевић.

Јоксимовићева: Наш изостанак послао би погрешну политичку поруку

Заиста мислим да би изостанак нашег формалног учешћа у планирању будућности континента којем припадамо послао погрешну политичку поруку о међусобном поверењу и искрености, истиче министар Јадранка Јоксимовић. Додаје да би као важан део јачања кредибилности наставка приступног процеса, које је реафирмисано почетком примене нове методологије проширења ЕУ, свакако значајну улогу имало учешће западног Балкана у Конференцији о будућности Европе. „То је нешто на шта сви највиши званичници Србије указују у разговорима са својим европским партнерима, не само због Србије већ и због веродостојности саме Европске уније. Министарство за европске интеграциjе и ја смо у потпуности спремни да с колегиницом Чомић и Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог покренемо заједнички оквир и платформу за активно учешће наше земље у овој дебати”, наглашава она.

Коментари34
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божидар Анђелковић
Орбан одлучио: референдум о питањима заштите деце која су уздрмала ЕУ! Референдум би требало да се одржи због борбе против притиска Европске уније да промени недавне амандмане на законе о образовању и заштити деце. Реч је о новом закону којим се забрањује да се у школама користи материјал у којима се промовише хомосексуалност.
Божидар Анђелковић
ГЕНОЦИДА НИЈЕ БИЛО: „Након темељне истраге Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године, закључује се да се у Сребреници није догодио нити појединачни злочин геноцида нити геноцид уопште." Извештај, на 1.036 страна, као и закључци, управо су објављени у целини на српском и енглеском језику на сајту Комисије коју предводи израелски историчар Гидеон Грајф.
Боривоје Банковић
Неће.
Michael Rad
Pokusavam da zamislim kako bi ta Evropa u buducnosti izgledala kad bi o takvoj raspravi odlucivali Balkanci! Pa mi se vise svidja ona stara Evropa koja ce biti "trezna kao Irac, da kuva kao Britanac, da bude saljiva kao Nemac, Da vozi kao Francuz, da bude organizovana kao Grk, i skromna kao Spanac, velikodusna kao holandjanin, kontrolisana kao Italijan, fleksibilna kao Svedjanin, strpljiva kao Austrijanac, brbljiva kao Finac, tajanstvena kao Danac, iskrena kao Poljak, istinita kao Hrvat", itd
Luis
Samoljubiva kao Srbi?
nikola andric
Problem Evrope je isti kao problem svake zemlje u odnosu na dohodovne razlike. Razlike izmedju ''bogatih'' i ''siromasnih'' koje se uvecavaju. Ta razlika je resavana Robin Hud metodom nazvanom ''progresivni porezi''. Svedska sa 90% , Holandija sa 72 % . Doticni poreski obaveznici su smanjili sopstveno radno vreme tako da je ishod bio porazavajuci. Taj metod se , mirabile dictu, jos uvek propagira dok mu je PDV ''cista suprotnost'' : solidarnost svih klasa sto se poreza tice.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.