Јавићу се у затвор кад положим испит

Имам један неодложан посао који само ја могу да завршим. Јавићу се у затвор кад положим испит. Супруга треба да се породи, а нема ко осим мене да помогне око бебе.

Све су то разлози које осуђеници у Србији наводе када траже одлагање извршења казне. Има случајева да се ово законско право злоупотребљава. Иако су у обавези да за своје разлоге поднесу доказе, догађа се да су папири лажни.

Према информацијама из основних судова, који су надлежни за одлуке о извршењу казни према месту пребивалишта осуђеника, одлазак у затвор најчешће се одлаже због здравственог стања и пословних обавеза.

Адвокат Предраг Савић каже за „Политику” да је најмање пола милиона становника Србије имало додира са затворским решеткама, било да су прекршајно или кривично кажњавани, а велики број њих је покушао да одложи одлазак на издржавање казне.

– Највећи број молби подноси се због рођења детета или смртног случаја у породици, а затим и због болести и неодложних послова. Међутим, често се догађа да осуђене особе фалсификују лекарска уверења, да подносе лажне потврде да имају испите или да су сезонски радници. Свако лажно одлагање много кошта и може бити повод за нови кривични поступак због фалсификата и злоупотреба. Забележено је неколико случајева да су због лажних уверења осуђени лекари – објашњава Предраг Савић.

Закон о извршењу кривичних санкција (ЗИКС) прописује да осуђеник може одложити одлазак у затвор ако је оболео од тешке болести, ако супруга треба да се породи у року од три месеца, због болести или смрти брачног друга или родитеља, али и због пољских и сезонских радова, испитног рока и завршетка школовања.

Осуђеници често наводе да баш у том периоду када треба да се јаве на одслужење казне и проведу тамо неколико месеци или неколико година – имају заказано потписивање важног уговора или завршетак већ започетог посла, па би им њихово „одсуство са слободе” проузроковало знатну материјалну штету, односно изгубљену добит.

Познат је случај Кристијана Голубовића који је неколико пута одлагао извршење казне од осам година затвора због трговине наркотицима, из здравствених разлога и због принове, али је једном успео да остане на слободи због учешћа у ријалити програму. Суд је оценио да је реч о сезонском послу „услед чијег неизвршења може настати знатна штета”.

Због важног пословног уговора казну је 2010. одложио Стефан Карић, осуђен на годину дана за изазивање саобраћајне несреће у којој је његова сапутница остала инвалид. Он је у молби навео да би због његовог одласка у затвор у том тренутку велику штету трпеле привреде Србије и Белорусије. Након тога успео је још једном, због здравствених разлога, да пролонгира одслужење казне, да би на крају она била умањена Законом о амнестији на девет месеци а затим замењена казном кућног затвора са електронским надзором.

Забележен је и случај Ивана Павловића Икера, осуђеног за шверц дроге на девет и по година, који је успео да одложи боравак у затворској ћелији зато што се запослио као менаџер ресторана, где је морао да заврши започете послове око набавки и заказаних прослава. Уследила је убрзо вест да је претучен испред једног сплава, што се сигурно не би десило да је био у затвору, који је поново био одложен због повреда и лечења.

Вођа навијачке групе „Јањичари” Александар Станковића одлагао је петогодишњу казну због трговине дрогом чак 12 пута, али никада није ни отишао у затвор, већ је 2016. убијен у мафијашком обрачуну, и то у близини Централног затвора у Бачванској улици.

Ове године медији су највише пажње поклонили молби за одлагање казне једног од најпознатијих осуђеника у Србији – бившег председника Општине Брус Милутина Јеличића Јутке, осуђеног на три месеца због сексуалног узнемиравања. Он је навео здравствене разлоге три дана пре него што је требало да се јави у затвор, али је суд у Крушевцу одбио молбу, па је издржао казну.

Шта се дешава, међутим, када осуђеник једноставно не дође на пријемно одељење затвора оног дана када га тамо очекују на основу судског позива или када избегава да прими позив? Тада се сматра да је у бекству и расписује се потерница.

Према подацима Првог основног суда у Београду, који је надлежан за осуђенике са Врачара, Савског венца, Старог града, Звездаре и Палилуле, током протекле две године расписано је 555 потерница. У истом периоду овај суд је имао у раду 1.740 предмета осуђених на затвор и кућни затвор.

– Осуђеници који су уредно примили позив за издржавање казне могу у року од три дана од пријема позива поднети молбу за одлагање почетка издржавања казне, из свих разлога предвиђених чланом 59 ЗИКС-а. Највећи број молби подносе због свог лошег здравственог стања или чланова уже породице, или зато што су у обавези да заврше започети посао. Осуђеници су у 2019. поднели 191 молбу за одлагање почетка издржавања казне. Од тога је одбијено 129, усвојено 45, а одбачено 17 молби – наводи судија Бојана Станковић, портпарол Првог основног суда.

У 2020. години поднето је 166 молби за одлагање, од којих су 102 одбијене, усвојено је 47 а одбачено као неуредно 17.

– Према особама које се нису уредно јавиле на издржавање казне иако су примиле позив, као и према онима која нису примили позив, у 2019. расписане су 294 потернице, а у 2020. години 261 – додаје наша саговорница.

У Основном суду у Новом Саду било је у истом периоду 1.949 предмета поводом извршења казни затвора.

– Од тог броја је око 1.800 њих ступило на издржавање казне, а за 130 је донета наредба о расписивању потернице, јер се нису добровољно одазвали нити су били доступни полицији. Последице које осуђене особе сносе избегавањем одласка на издржавање казне, односно спровођењем путем полиције, су губитак привилегија у току одслужења казне затвора – каже Милош Стојшић, портпарол Основног суда у Новом Саду.

Ако осуђеници избегавају пријем позива, оставља им се обавештење да ће позив бити истакнут на огласној табли суда, чиме се достава сматра уредном, објаснио је Стојшић.