Незапамћен економски крах Либана

Либан је на коленима, а Светска банка процењује да је земља суочена с једном од најтежих економских криза, каква се у свету не памти последњих 150 година.

Више од половине од 6,7 милиона становника запало је у сиромаштво. Министар економије је седми пут од почетка године најавио нове, више цене хлеба. Свакодневни живот готово да је паралисан. Радње се затварају.

Здравство је у колапсу, апотеке су у штрајку јер немају лекове који се набављају из иностранства, а Централна банка не продаје доларе, тако да увозници не могу да отварају кредитне линије. Губици Централне банке процењују се на 50–60 милијарди долара. Монетарне резерве банке, чији се гувернер у Француској и Швајцарској сумњичи за високу корупцију, убрзано се троше на финансирање програма субвенција за увоз основних производа по цени од шест милијарди долара годишње – којих нема.

Несташица горива приморала је болнице и бејрутски аеродром, једини у земљи, да рационализују потрошњу и у неким деловима искључе клима-уређаје и светло. На све то долази и нови узлет пандемије, која бележи рекордних 577 случајева дневно.

Национална монета незадрживо пада у односу на долар – фунта је изгубила чак 90 одсто своје вредности – што поскупљује увоз основних прехрамбених производа или лекова, којих је све мање.

Либански парламент је пре две недеље одобрио закон о „тачкицама” за основне производе како би помогао најугроженијима. Сума од око 550 милиона долара, која замењује досадашњи систем субвенционисања, намењена је за око пола милиона породица које ће у периоду од годину дана добијати 93 долара помоћи месечно.

Депресија незапамћених размера довела је Либан на ивицу колапса, а командант националне армије генерал Жозеф Аун упозорава да се ситуација погоршава и да би финансијска криза могла додатно да подстакне политичке и социјалне тензије и створи хаос.

„Све заинтересоване стране морају хитно да раде како би се формирала влада способна да одмах имплементира реформе”, поручио је амерички државни секретар Ентони Блинкен.

Француски председник Емануел Макрон, који је за годину дана два пута посетио Либан, заказао је међународну конференцију под спонзорством УН која би требало да „одговори на потребе Либанаца чија се ситуација свакодневно погоршава”, каже се у саопштењу француског Министарства иностраних послова.

Конференција ће се одржати 4. августа, на прву годишњицу разорне експлозије у бејрутској луци, у којој је страдало више од 200 а рањено око 6.000 људи. Земљом од тада управља исти кабинет премијера Хасана Дијаба, који је поднео оставку после експлозије, али је сачуван у прелазном капацитету, а такав статус онемогућава да са Међународним монетарним фондом преговара о условима спасавања националне привреде.

Либан би од ММФ-а могао да добије 900 милиона долара, политичари верују да би се тиме купило време до избора наредне године, али брзи договори у оквирима секташки подељене земље у овом тренутку делују нереално.

Француска, бивша колонијална сила која се осећа одговорном за Либан, позива да Либан што пре именује новог премијера пошто је утицајни сунитски политичар Сад Харири после девет месеци почетком јула одустао од покушаја да формира нову владу.

Харири, који се са премијерске функције повукао октобра 2019. после великих протеста током којих су се тражиле озбиљне реформе и критикована читава либанска полуфеудална политичка елита, сада је као разлог одустајања навео немогућност договора о саставу владе с председником Мишелом Ауном.

По неписаним либанским правилима, председник републике долази из заједнице католика маронита, премијер из групе муслимана сунита, а председника парламента дају муслимани шиити. Повлачење Харирија значи да та заједница тешко може да нађе новог кандидата, па је политичка парализа извесна.

И док међународна заједница, предвођена Француском и САД, улаже све дипломатске напоре да обезбеди подршку Либану, локални политичари више се баве изборима наредне године него што покушавају да формирају владу и донесу план реформи и борбе против корупције, која је Либан довела на ивицу банкрота.

„Чекање још осам месеци на парламентарне изборе је чекање на спору смрт, а и нема гаранција да ће за осам месеци избори бити могући”, сматра Гасан Хасбани из партије Либанске снаге, хришћанске групе која се противи Ауну и шиитима из формације Хезболаха који подржавају председника.

Политичка па потом финансијска парализа директан су резултат инертности политичара који читав народ месецима држе као таоце сопствене неспремности на компромисе, што је највише допринело увећању тензије и свакодневним протестима по Бејруту и северном граду Триполију у којима је све више повређених.

Либан је преживео ратове, убиства и честе политичке кризе, али садашњи хаос је историјских размера и без хитне помоћи споља тешко ће се решити.