Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лети је најтеже наћи слободан сеф у банци

Многе банке немају ову услугу па је и то разлог што постоје листе чекања
Pixabay

Много времена, кликова по интернету, звања телефоном, било је потребно нашој читатељки да пронађе слободан сеф у некој банци. Сезона је годишњих одмора, казали су јој банкари, тражња је велика и како се један ослободи за њега постоје листе чекања. Они циничнији би рекли било лето или зима, годишњи одмори, празници, тек у банкама је слободних јако мало и они којима су потребни морају да се поприлично распитају о томе. Ситуација се мења свакодневно, тако да информација да имају слободних сутра више не важи.

Тако је већ годинама, а разлог је свакако и то што многе банке не нуде такву услугу. Сефове за изнајмљивање немају Евробанка, Нова Љубљанска, као ни Адико банка.

Пандемија је корисницима додатно искомпликовала њихову употребу, јер они који нису могли лично да користе сеф, морали су некога да овласте код нотара, уз то да овлашћено лице поседује кључ од сефа.

У сефовима се најчешће чувају драгоцености – хартије од вредности, накит, злато, племенити метали или породично наслеђе, у чији садржај банка нема право увида. Банке, иначе, клијенте не саветују да у сефовима држе новац. У њима се не смеју чувати оружје, предмети подложни експлозији и изазивању пожара, затим квару и распадању, као и друге ствари које могу угрозити здравље запослених, сигурност банке и других сефова. Банка има кључ, али не сме без дозволе суда да га употреби, нити да контролише садржај.

У Рајфајзен банци тренутно је расположив јако мали број слободних сефова. Они их имају у Београду, Новом Саду, Суботици, Нишу у чак 19 величина, а најам се плаћа квартално, од 1.920 динара за најмањи сеф до 3.360 за највећи. Оставља се и 4.000 динара депозита. У Комерцијалној банци, у којој такође има мало слободних „чувара вредности”, кажу да корисник сефа са банком закључује посебан уговор, са детаљним условима коришћења. Уговор се закључује на одређени рок, који не може да буде краћи од месец дана. Сефом се може руковати лично, или преко једног или више овлашћених лица. Уколико корисник (домаће или страно физичко лице) има отворен текући рачун, приликом уговарања, потписује трајни налог којим овлашћује банку да може задужити рачун за износ доспелих месечних накнада за закуп сефа. Уколико нема отворен рачун, потребно је да депонује 100 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан полагања депозита о чему са банком потписује посебан уговор. У случају правних лица само они који су клијенти банке могу да закупе сеф, при чему се не отвара трајни налог, односно не полаже гарантни депозит. Ова банка издаје сефове грађанима и правним лицима на десет локација у Србији, од којих је пет у Београду, а остале су у Панчеву, Вршцу, Крушевцу, Врбасу и Новом Пазару.

Војвођанска банка која је постала део ОТП банкарске групације има сефове, а пошто је податак о слободним променљив, саветују да се клијенти распитају о тренутном статусу, да ли има празних сефова и да ли им одговарају расположиве димензије. Што се тиче омиљене локације, клијенти се опредељују за оне које су им ближе. Корисницима их нуде и у оквиру пакета производа. Сефове имају у три величине – мале, средње и велике запремине, а закуп на месечном нивоу је за мали сеф 500, средњи 670 и велики 840 динара. Закуп се наплаћује са текућег рачуна клијента, месечно, заједно са накнадом за коришћење пакета, што корисницима преставља олакшавајућу околност када је реч о начину измирења месечних обавеза. Употреба пакета није временски ограничена, те самим тим сеф је могуће закупити на онолико дуг период колико клијент има један од наведених пакета рачуна. Банка нема право увида у садржину сефа, међутим постоје прописи који дефинишу шта није дозвољено држати у њему. У сефу се не сме налазити предмети наоружања, предмети подложни експлозији и изазивању пожара, ствари подложне кварењу и распадању, предмети чији је промет и држање забрањено законом, као ни све друге ствари или производи који могу угрозити сигурност банке или других сефова.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.