Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Живе културне везе Ужица и Сарајева

Изложба „Ужице у Динској бановини” потврдила да су вековне везе два града-шехера одолели искушењима ововремених збивања
Карта предратне Југославије са Дринском бановином, на изложби у Ужицу (Фото: С. Јовичић)

Ужице – Да су вековне везе Ужица и Сарајева, некад два града-шехера, одолеле и искушењима ововремених збивања, потврђује изложба „Ужице у Дринској бановини (1929‒941)”. Отворена у изложбеном простору ужичке Јокановића куће у оквиру обележавања 75 година Народног музеја у Ужицу. С том установом на овом подухвату (подржаном од Министарства културе Србије) сарађивале су и историјски материјал уступиле сарајевске институције: Архив БиХ, Хисторијски архив Сарајева, Музеј Сарајева и Музеј књижевности и позоришне уметности БиХ.

На изложбеним паноима једни уз друге постављени су подаци из прошлости два града, у доба краљевине спојена у Дринску бановину. Са оним што их је зближавало, везама, сличностима и разликама. Овде, рецимо, читамо да је Сарајево (име добило од речи сарај-оваси: поље око двора) први пут поменуто 1507, а основао га је Иса бег Исаковић. Ужице се помиње још раније, први пут 1329. године у старим дубровачким списима.

„Захваљујући прузи уског колосека Београд‒Сарајево (саграђеној двадесетих) ужичка варош почиње да гравитира према Сарајеву, с којим остварује богату трговинску размену. Значајан допринос културно-забавном животу у Ужицу давала су гостовања културно-уметничких друштва и позоришта из Сарајева и других градова бановине. Тако је Народно позориште из Сарајева више пута гостовало у Ужицу”, наводи се о тој давној прошлости (и сада сарајевско позориште редовно учествује на ужичком позоришном фестивалу „Без превода”). Има податак да је у Сарајеву једна од најпосећенијих кафана четрдесетих била у власништву Угљеше Цуцића, пореклом из ужичког краја, док су у Ужицу радиле кафане „Гостионица Босна” и „Сарајевска пивница”.

Аутори изложбе Станојка Миливојевић и Немања Обрадовић, историчари ужичког Народног музеја, подсећају да је 1929. Краљевина Југославија подељена на девет бановина, названих (по угледу на француска решења унутрашње управе) по именима река. „Бановински систем требало је да онемогући било какав вид национално-историјског организовања и да према економским критеријумима обликује бановине у веће целине.” Дринска је заузимала средишњи положај у тој држави, Сарајево је било њен центар, а Ужице шести град по броју становника.

Отварајући поставку, историчар проф. др Предраг Марковић је рекао да је она још једна иновативна тековина ужичког музеја већ истакнутог по томе што је први реконцептуализовао устанак 1941. и направио неидеолошку слику Ужичке републике.

– Сарајево и Ужице заиста личе, добро је да та два града заједнички организују ову изложбу. А бановине су нападане као хегемонистичке и унитаристичке, а уствари имале потпуно другу намеру. Краљ Александар је био искрени Југословен, покушао да избрише националне границе. Бановине су биле направљене тако (сем словеначке) да буду мешовите. Хтели су мешањем становништва да у будућности створе јединице које ће превазићи националне границе и бити нека врста привредних целина. Али рат је спречио да остваре ту идеју, да се створи идентитет који неће бити везан за крв и тло. У томе је разлика између бановина и послератних република које су биле националне државе. Бановине су више личиле на модерне концепције заједнице – истакао је Марковић, додајући да догађаји много утичу на такве ствари:

– Други светски рат је направио страшну трауму код људи, а после су деведесете направиле нову трауму. Не знам које би заједништво издржало два таква ударца.

О значају поставке говорио је ужички градски већник Ратко Трмчић, а директорка Народног музеја у Ужицу Славица Стефановић изразила је очекивање да ће ова изложба гостовати и у БиХ.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

kirilo krstić
Обична продаја југоносталгичне магла. Једина веза била је у томе што су Ужичани носили златиборски кајмак и пршуту да продају на сарајевским пијацама.
Марко Латиновић
То, да ће ова изложба организована у Србији видјети свјетлост дана у муслиманском Сарајеву су пусти снови. БХ-муслимани граде свој нови идентитет на мржњи према Србима, феномен који није непознат међу конвертитима. Немојмо мјешати примјере појединаца који прескоче ту јаму звана мржња са захтјеваним офцијелним групним понашањем. Модел Алијине Босне је исламсака Босна која нема ама баш ништа заједничко са Србијом и Ужицем. Да ли ће вријеме то промјенити, тешко је сада прогнозирати. Можда и хоће?
Milosav Popadic
Nije DINSKA nego DRINSKA. Kraljevina Jugoslavija bila je podijeljena na devetbanovina, od kojih se samo Drabska poklapalasa Slovenijom, sve druge bile su multinacionalne. Da je ostaala ta podjela, mozda se SFRJ ne bi raspala. Ko zna, mozda je to najkrupnija greska KPJ. Ali, nema smisla liti suze nad prolivenim mlijekom, kazu Englezi.
Немања Опанчаревић
Треба радити више на повезивању Срба и Бошњака, памтити трауме, али не дозволити да оне ремете године добре, године сарадње, комуникације, разумевања! 'Речне' бановине су биле најнапредније решење, али недовољно добро за национално фрустриране...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.