Понедељак, 27.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како спасити Арачу

Бенедиктинска опатија из средњег века и својим рушевинама сведочи о монументалности некадашњег здања
Остаци древне цркве у близини Новог Бечеја (Фото: А. Исаков)

Суботица – На петнаестак километара од Новог Бечеја, у сред њива кукуруза и грашка, издижу се зидине некадашње монументалне цркве Арача. На мађарском језику ова црква означава се и термином ‒ црква на пусти, јер заиста око ње нема ничега, осим непрегледних ораница.

И оно што је од цркве остало сведочи о некадашњој важности и лепоти. Данас су ове рушевине бенедиктинске опатије са почетка 13. века заштићени културно-историјски споменик првог реда.

Сматра се да је романичка базилика подигнута око 1230. године, након страдања обновљена је залагањем Јелене Анжујске 1370. године, али су археолошка ископавања показала да је црква подигнута на темељу неке старије цркве, како се претпоставља из 11. века.

Током читавог средњег века око цркве је било и насеље, али његове куће од набоја и трске нису опстале. Црква у Арачи 1417. године постаје посед Стефана Лазаревића. За време опсаде Бечеја, без борбе је предата Турцима, који су је спалили.

Ово здање још недовољно истражене историје било је тема приликом недавног сусрета премијерке Ане Брнабић и Иштвана Пастора, председника Скупштине Војводине и Савеза војвођанских Мађара. Наиме, мађарска влада је спремна да посредством Мађарског националног савета у заштитне и истраживачке радове на овом локалитету уложи 5,5 милиона евра. Од српске стране се очекује да изгради приступну саобраћајницу до Араче, уместо садашњих пет километара прашњавог атарског пута, да до места доведе електричну енергију, воду, интернет и телефонску линију. То су неопходни услови да би био формиран и визиторски центар за истраживаче и туристе, који би такође требало да изгради Србија

Све то подразумева потписивање споразума између Србије и Мађарске, али каже Пастор, његови основни елементи још нису договорени.

„Месецима се боримо да дефинишемо основне елементе споразума и да радови почну. Заједничким подухватом били би створени услови да овај локалитет постане туристичка атракција”, навео је Пастор, прецизирајући да је вредност овог сложеног и захтевног улагања око 10 милиона евра.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Александар Првуљ
Са мађарима треба опрезно. Данас да паре, а сутра полаже право на то. Треба мало да смањимо гас, историја нас учи да мађари воле само себе. И то јако.
Sotir Gardačić
Jelena Anžujska 1370?
Лујза
Чини ми се нормално да Мађарска обнавља споменике у Војводини, да Турска обнавља отоманске споменике у Србији и Босни, да Србија обнавља споменике српске културе ван Србије.
Jovan bez zemlje
Nema tu sta da se spasava. Taj objekat stoji tako u polju oduvek. E sad zasto neko hoce da od toga pravi atrakciju? Madjarima odgovara da se njihovo, katolicko prisustvo u Vojvodini sto bolje vidi pa zato ulazu a zasto mi da u to ulazemo?
Милош
То би се и за Петроварадин могло рећи, знате? А у оном кукурузу ником не доноси паре од туриста, то је сигурно.
Petar
Puszta je mocvarno i neplodno zemljiste gde se uzgajaju domace zivotinje. Takav je bio nekad deo terena ist. od Tise, koji je melioracijom i isusivanjem pretvoren u plodno zemljiste - oranice. Znamo da nam trebaju prijatelji ali treba znati i da u Madjarskoj postoji znatan zal spram Trijanonskih sporazuma, kojim su oni stavljeni u sadasnje granice. A niko se ne usudjuje da im kaze da je to "velikomadjarski" kao nama. Ne dobijaju packe. A Araca je tamo bila pre nekih dr. zdanja, ako me razumete.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.