Петак, 24.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Јавићу се у затвор кад положим испит”

Осуђеници одлажу издржавање казне због болести, смрти најближих, рођења детета и пословних обавеза, али некад су то лажни изговори. – За две године само у центру Београда расписано 555 потерница
(Фото А. Васиљевић)

Имам један неодложан посао који само ја могу да завршим. Јавићу се у затвор кад положим испит. Супруга треба да се породи, а нема ко осим мене да помогне око бебе.

Све су то разлози које осуђеници у Србији наводе када траже одлагање извршења казне. Има случајева да се ово законско право злоупотребљава. Иако су у обавези да за своје разлоге поднесу доказе, догађа се да су папири лажни.

Према информацијама из основних судова, који су надлежни за одлуке о извршењу казни према месту пребивалишта осуђеника, одлазак у затвор најчешће се одлаже због здравственог стања и пословних обавеза.

Адвокат Предраг Савић каже за „Политику” да је најмање пола милиона становника Србије имало додира са затворским решеткама, било да су прекршајно или кривично кажњавани, а велики број њих је покушао да одложи одлазак на издржавање казне.

– Највећи број молби подноси се због рођења детета или смртног случаја у породици, а затим и због болести и неодложних послова. Међутим, често се догађа да осуђене особе фалсификују лекарска уверења, да подносе лажне потврде да имају испите или да су сезонски радници. Свако лажно одлагање много кошта и може бити повод за нови кривични поступак због фалсификата и злоупотреба. Забележено је неколико случајева да су због лажних уверења осуђени лекари – објашњава Предраг Савић.

Закон о извршењу кривичних санкција (ЗИКС) прописује да осуђеник може одложити одлазак у затвор ако је оболео од тешке болести, ако супруга треба да се породи у року од три месеца, због болести или смрти брачног друга или родитеља, али и због пољских и сезонских радова, испитног рока и завршетка школовања.

Осуђеници често наводе да баш у том периоду када треба да се јаве на одслужење казне и проведу тамо неколико месеци или неколико година – имају заказано потписивање важног уговора или завршетак већ започетог посла, па би им њихово „одсуство са слободе” проузроковало знатну материјалну штету, односно изгубљену добит.

Познат је случај Кристијана Голубовића који је неколико пута одлагао извршење казне од осам година затвора због трговине наркотицима, из здравствених разлога и због принове, али је једном успео да остане на слободи због учешћа у ријалити програму. Суд је оценио да је реч о сезонском послу „услед чијег неизвршења може настати знатна штета”.

Због важног пословног уговора казну је 2010. одложио Стефан Карић, осуђен на годину дана за изазивање саобраћајне несреће у којој је његова сапутница остала инвалид. Он је у молби навео да би због његовог одласка у затвор у том тренутку велику штету трпеле привреде Србије и Белорусије. Након тога успео је још једном, због здравствених разлога, да пролонгира одслужење казне, да би на крају она била умањена Законом о амнестији на девет месеци а затим замењена казном кућног затвора са електронским надзором.

Забележен је и случај Ивана Павловића Икера, осуђеног за шверц дроге на девет и по година, који је успео да одложи боравак у затворској ћелији зато што се запослио као менаџер ресторана, где је морао да заврши започете послове око набавки и заказаних прослава. Уследила је убрзо вест да је претучен испред једног сплава, што се сигурно не би десило да је био у затвору, који је поново био одложен због повреда и лечења.

Вођа навијачке групе „Јањичари” Александар Станковића одлагао је петогодишњу казну због трговине дрогом чак 12 пута, али никада није ни отишао у затвор, већ је 2016. убијен у мафијашком обрачуну, и то у близини Централног затвора у Бачванској улици.

Ове године медији су највише пажње поклонили молби за одлагање казне једног од најпознатијих осуђеника у Србији – бившег председника Општине Брус Милутина Јеличића Јутке, осуђеног на три месеца због сексуалног узнемиравања. Он је навео здравствене разлоге три дана пре него што је требало да се јави у затвор, али је суд у Крушевцу одбио молбу, па је издржао казну.

Шта се дешава, међутим, када осуђеник једноставно не дође на пријемно одељење затвора оног дана када га тамо очекују на основу судског позива или када избегава да прими позив? Тада се сматра да је у бекству и расписује се потерница.

Према подацима Првог основног суда у Београду, који је надлежан за осуђенике са Врачара, Савског венца, Старог града, Звездаре и Палилуле, током протекле две године расписано је 555 потерница. У истом периоду овај суд је имао у раду 1.740 предмета осуђених на затвор и кућни затвор.

– Осуђеници који су уредно примили позив за издржавање казне могу у року од три дана од пријема позива поднети молбу за одлагање почетка издржавања казне, из свих разлога предвиђених чланом 59 ЗИКС-а. Највећи број молби подносе због свог лошег здравственог стања или чланова уже породице, или зато што су у обавези да заврше започети посао. Осуђеници су у 2019. поднели 191 молбу за одлагање почетка издржавања казне. Од тога је одбијено 129, усвојено 45, а одбачено 17 молби – наводи судија Бојана Станковић, портпарол Првог основног суда.

У 2020. години поднето је 166 молби за одлагање, од којих су 102 одбијене, усвојено је 47 а одбачено као неуредно 17.

– Према особама које се нису уредно јавиле на издржавање казне иако су примиле позив, као и према онима која нису примили позив, у 2019. расписане су 294 потернице, а у 2020. години 261 – додаје наша саговорница.

У Основном суду у Новом Саду било је у истом периоду 1.949 предмета поводом извршења казни затвора.

– Од тог броја је око 1.800 њих ступило на издржавање казне, а за 130 је донета наредба о расписивању потернице, јер се нису добровољно одазвали нити су били доступни полицији. Последице које осуђене особе сносе избегавањем одласка на издржавање казне, односно спровођењем путем полиције, су губитак привилегија у току одслужења казне затвора – каже Милош Стојшић, портпарол Основног суда у Новом Саду.

Ако осуђеници избегавају пријем позива, оставља им се обавештење да ће позив бити истакнут на огласној табли суда, чиме се достава сматра уредном, објаснио је Стојшић.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

13. пут свако мора
"Вођа навијачке групе „Јањичари” Александар Станковић одлагао је петогодишњу казну због трговине дрогом чак 12 пута, али никада није ни отишао у затвор, већ је 2016. убијен у мафијашком обрачуну, и то у близини Централног затвора у Бачванској улици." Мени ово изгледа сасвим коректно и праведно, мада, можда, правно није баш сасвим ваљано. Било би можда добро да овај пример није усамљен.
Jovan cvijic
No coment
VesaD
.pola miliona..??..jel to mnogo ili malo ..u Titovo vreme u zatvor je išao samo onome kome se stvarno čitalo mnogo..
nikola andric
''Uslovne kazne'' postoje ali ne kako ih ''lice in casu'' zamislja. Kazne dolaze ''od gore'' a primenjuju se ''na dole''.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.