Недеља, 24.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шпијунским програмом, осим терориста, прислушкивани и новинари

Велика медијска истрага утврдила је да су се на мети израелског „Пегаза” нашли и мобилни уређаји неколико чланова арапских краљевских породица, најмање 65 директора компанија, 85 активиста за људска права и више од 600 политичара
И мобилни телефон турске новинарке и Хашогијеве веренице Хатиџе Џенгиз био је заражен „Пегазом” (Фото: EPA-EFE/Sedat Suna)

Израелски шпијунски програм „Пегаз”, направљен за праћење терориста и криминалаца, продаван страним армијама, полицијским службама и обавештајним агенцијама широм света, коришћен је и за хаковање најмање 37 мобилних телефона новинара, активиста за људска права, директора компанија, утврдило је до сада истраживање „Вашингтон поста” и 16 медијских партнера, међу којима су „Гардијан” и „Монд”.

Медијска истрага открила је да су злонамерним софтвером израелске компаније „НСО група” били заражени телефони турске новинарке Хатиџе Џенгиз, веренице убијеног саудијског дисидента и новинара Џамала Хашогија, саудијске активисткиње за женска права Лужеин ал Хатул, француског адвоката Жозефа Бреама, индијског активисте Умара Халида...

На процурелој листи оних који су, наводно, надзирани путем овог малвера налазе се телефонски бројеви 50.000 особа за које се верује да су били на мети појединих влада, али и компанија. Форензичком анализом до сада је прегледано 67 паметних телефона јавних личности широм света за које се сумњало да су биле на мети хакерских напада. Утврђено је да су 23 уређаја била успешно „заражена”, док су на 14 телефона утврђени покушаји хакерских „напада”.

Са овог списка, до којег су дошли париска непрофитна организација „Забрањене приче” и Амнести интернешенел”, новинари су идентификовали више од 1.000 појединаца у 50 земаља које су наводно клијенти НСО-а изабрали за потенцијални надзор.

Медијско истраживање засновано на овом списку открило је да су на хакерском нишану „Пегаза” били мобилни уређаји неколико чланова арапских краљевских породица, најмање 65 директора компанија, 85 активиста за људска права и више од 600 политичара, укључујући шефове држава, премијере, министре, дипломате и војне и безбедносне службенике.

На мети овог шпијунског програма, према листи која датира из 2016. године, наводно су се нашли и бројеви телефона и новинари неколико водећих медијских кућа: Си-Ен-Ена, АП-а, „Гласа Америке”, Фајненшел тајмса”, „Њујорк тајмса, „Блумберга”, „Монда”, „Ал Џазире”…

Израелска „НСО група”, која је произвела овај софтвер који може да инфицира ајфон и андроид мобилне уређаје и потом заинтересованим оператерима омогући извлачење порука, фотографија и електронске поште, али и омогући тајно снимање позива, не прихвата олако ово истраживање. Поготово што сваку продају „Пегаза” у иностранству мора да одобри израелска влада.

„Компанија брине о новинарима и активистима и цивилном друштву уопште. Истражићемо све наводе, јер оптужбе за злоупотребу крше поверење између нас и купаца програма. Схватамо да би у неким околностима наши купци могли да злоупотребе софтвер, што смо и пријавили у нашем извештају о транспарентности и одговорности”, каже извршни директор „НСО Групе” Шалев Хулио за „Вашингтон пост”.

Међу купцима јединственог шпијунског софтвера за мобилне уређаје налази се 60 обавештајних  агенција и полицијских служби из 40 земаља света. Медијска истрага је утврдила земље у којима су мобилни телефони највише били на удару „Пегаза”: Азербејџан, Бахреин, Мађарска, Индија, Казахстан, Мексико, Мароко, Руанда, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати. Истраживач Бил Марцак из „Ситизен лаба” Универзитета у Торонту открива да су ове земље и купци лиценце за коришћење шпијунског програма специјално направљеног да хакује мобилне уређаје.

„НСО група”, произвођач овог софтвера који може да инфицира ајфон и андроид мобилне уређаје и потом заинтересованим оператерима омогући извлачење порука, фотографија и електронске поште, али и омогући тајно снимање позива, не прихвата олако ово истраживање

Поводом сумњи да Виктор Орбан користи „Пегаз” за шпијунирање политичких противника, новинара и активиста невладиних организација, кабинет мађарског премијера је на упит вашингтонског листа поручио да се сваки надзор врши по закону:

„У Мађарској владине и невладине институције редовно надгледају државна тела овлашћена за употребу тајних инструмената. Да ли сте постављали иста питања владама САД, Уједињеног Краљевства, Немачке или Француске?”

„НСО група” је до сада раскинула уговоре с пет клијената који су користили њен софтвер „Пегаз” и због тога је ова израелска компанија изгубила 100 милиона долара. Незванично се сазнаје да је само у последњих годину дана НСО прекинула сарадњу са Саудијском Арабијом и Дубаијем из Уједињених Арапских Емирата.

„’Пегаз’ је веома користан у борби против организованог криминала”, каже Гиљермо Валдес Кастељанос. Али укупан недостатак је слаба контрола, што значи да софтвер лако завршава у приватним рукама и користи се за политичку и личну корист”, каже шеф мексичке обавештајне агенције ЦИСЕН од 2006. до 2011.

Мексико је, иначе, био први инострани купац овог шпијунског програма још 2011. године. На процурелој листи надзираних телефона до које су дошле две организације за заштиту људских права налазе се бројеви чак 15.000 Мексиканаца. Накнадно медијско истраживање је међу овим бројевима пронашло и 25 мексичких новинара. На мерама овог шпијунског софтвера нашла се и једна од најпознатијих истраживачких новинара у овој земљи, Кармен Аристеги, која је радила и за Си-Ен-Ен.

„’Пегаз’ је нешто што долази у вашу канцеларију, дом, кревет, сваки кутак вашег постојања. То је алат који уништава суштинске цивилизацијске кодове”, каже Кармен Аристеги. Лајен: Неприхватљиво шпијунирање новинара путем софтвера

Праг – Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је јуче да је употреба софтвера за шпијунирање новинара апсолутно неприхватљива. „Ако је то тачно, то је апсолутно неприхватљиво”, рекла је председница ЕК током посете Прагу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.