Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Златне мајсторске руке на југу Србије

Због недостатка квалитетних и искусних радника у грађевинарству, надокнаде достигле ернормне вредности, а дневнице су и до 50 евра
(фото Т. Тодоровић)

НИШ – Звучи невероватно – квалитетни мајстори у грађевинарству у градовима и местима на југу Србије месечно могу да зараде као да раде у Немачкој и другим земљама западне Европе. Већ више од три и по године влада велики недостатак зидара, армирача, терацера, керамичара, водоинсталатера или електроинсталатера. Извођачи радова и инвеститори у стамбеној изградњи у Нишу, Књажевцу, Врању, Прокупљу или Алексинцу искусне неимаре и добре мајсторе приморани су да плаћају дневно чак и 50 евра. Мирко Ђошић, који тренутно инвестира изградњу две шестоспратнице у Нишу каже да је ситуација са грађевинским мајстроима из дана у дан све тежа, јер често и уцењују када се погађају за рад.

‒ Ангажовао сам јаку и поуздану фирму за изградњу и потписао уговор са власником у којем је прецизирано све – од квалитета, ефикасности до рокова. Нажалост, све што смо планирали да се заврши до краја маја ове године касни, јер од овог градитеља, због понуђених већих дневница од других фирми, одлазе врсни неимари. Обичне физичке раднике, значи без икаквих квалификација, прошлог лета овај извођач плаћао је од 20 до 25 евра дневно, што подразумева да су на грађевини од седам до 17 часова, а последњих недеља физикалци који су само помоћници мајсторима не пристају да раде испод 35 евра или 4.000 динара на дан. А мајстори са искуством, они који имају регуларне уговоре о раду са власником ове извођачке фирме у којој су запослени и који раде од понедељка до суботе, а недељом одмарају, плаћени су око 2.500 евра месечно, а они који воде градилишта и 500 евра више ‒ испричао нам је Ђошић.

У претходном периоду надалеко познати и вредни мајстори попут оних из околине Црне Траве и Власотинца, из Грделице, Сурдулице и места око Власинског језера, свој пословни ангажман пронашли су у Београда или градовима у Војводини, а многи и у иностранству. Њиховим стопама „у печалбу” одлазе одмах после завршетка школовања и сви млади који се образују и који су мајсторска звања стекли на југу Србије.

Тренутно стање са грађевинском оперативом последица је одласка великог броја искусних мајстора из Србије у периоду од средине 2017. године до почетка пандемије короне. Богдан Ристивојевић, који више од две деценије ради у Нишу као водоинсталатер, тврди да посла увек има, због чега и није нигде отишао, али и да су у последње време преовладале уцене, а мало се нуди квалитетно урађен посао:

‒ Са једним својим дугогодишњим колегом осим водоводних инсталација и керамике радимо и све молерске послове. Доскора смо радили по ценама које важе већ десетак година. У међувремену, многи приучени за послове на којим раније никада нису били ангажовани, због мањка добрих мајстора почели су да уцењују и траже да им се плаћа више него што вреде. Ми кречење наплаћујемо од 70 до 100 динара по квадратном метру, глетовање зидова је четири евра по квадрату, а многи други траже за молерај по квадрату и до 200 динара, а зидове неће да глетују испод седам до осам евра. Постављање керамичких плочица у купатилима, кухињама и на терасама је код нас десет евра, а новопечени и слободно могу да кажем набеђени који јуре брзу зараду, траже 15 и више евра по квадрату. О квалитету не желим да говорим, јер је јасно да високе цене уопште не гарантују и најбоље урађен посао.

Слична ситуација је и у свим другим областима „мале привреде” и са другим занатско-услужним делатностима. У Нишу је просто немогуће пронаћи добре аутомеханичаре, вулканизере, искусне мајсторе за рад у сервисима расхладних или тв и аудио-уређаја, инсталатере грејања, мајсторе за израду и поправку намештаја или столарије – прозора и врата, а ако се ипак до неког од њих дође, чека се данима и седмицама да би се они ослободили обавеза и да се дође на ред...

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Братимир
Зато су направили „мали шенген", да би увезли јефтиније раднике из Албаније и Скопља. Резон је: ако могу „ивеститори" са КиМ, ЦГ, ХР, могу и радници из Албаније.
Boris
Pa naravno kada je eksplozija raznih "menadzmenta" i ostalih beskorisnih sega mega fakulteta dovela do ovog. "Strucnjaka" za menadzment (inace je to notorna glupost, kao npr. diplomirani ministar) i razne pi-ar i slicne gluposti ko pljeve, al kad ti se pokvari vodokotlic 100 evra i jos cekas majstora mjesec dana...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.