Понедељак, 27.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОД ЛУПОМ

Ноле и олимпијада – много више од игре

Ако успе у Токију, радоваћемо се бескрајно. Ако посрне, а и то се у животу и спорту догађа, ништа се неће променити. Јер, симболички и буквално: Ноле је наше злато

„Драги Ноле, видим да се колебаш око учешћа на Олимпијским играма. Игра се без публике. Ограничења су велика и претерана. Радости си нам већ много приуштио. Ипак, молим те да размислиш још једном. Твој одлазак на ОИ био би фантастичан гест и порука. Не мора уопште медаља. Ти си наше злато.”

Овај помало неуобичајени твит и апел написао сам 12. јула, након вести да Ђоковић преиспитује своју намеру да учествује на Играма у Токију.

Наравно да у тенису Олимпијске игре и олимпијска медаља немају онај и онакав статус какав имају, на пример, у атлетици, пливању и неким другим спортовима. Уосталом, тенис је тек релативно однедавно уврштен, тачније, враћен међу олимпијске дисциплине. Али олимпијске игре су ипак олимпијске игре. И имају „малчице” дужу историју од гренд слемова и АТП тура. Најзад, у једној години имају четири гренд слем турнира, а игре се одржавају само једном у четири године.

Но, чак и да нема те очигледне разлике, чињеница је да је на своја три претходна олимпијска учешћа Новак забележио скроман биланс од само једне бронзане медаље. Нико му то није замерио. Већ само његово појављивање у дресу и под заставом Србије било је велика ствар. Али немојте сумњати да је Ноле ове своје негативне олимпијске статистике био и те како свестан и да га је – иако му, као што рекосмо, то нико није пребацивао – она ипак мало пекла.

Нема наравно никакве гаранције да ће овога пута бити боље. Игра се без публике и у само два добијена сета – што Ђоковићу, реално, не одговара (јер он своје противнике са сигурношћу меље и добија у три сета). Теоретски, треба одиграти шест мечева за осам дана, при чему ће сваки противник дословно кидати не би ли на највећој и најпраћенијој светској спортској манифестацији постао јунак дана тиме што је скинуо највреднији скалп у савременом спорту.

Поред ових легитимних разлога за дилему око учешћа, појавили су се били – поготово на мрежама – и неки крајње проблематични. Од тога да не треба да иде јер „ова држава не заслужује да се ико за њу бори на било ком плану”, па до критика како би, у случају евентуалног успеха на ОИ, морао да се захваљује и „прима честитке од диктатора”.

Ипак, ма шта мислили о тренутном стању у држави, као и ономе ко јој тренутно стоји на челу – а није никаква тајна да аутор ових редова не мисли много добро – бесмислено је, па и ружно потезати такве аргументе као разлог да се неко не бори за своју земљу на најважнијем спортском такмичењу, па и на свим другим пољима.

У међувремену, након што је објављено да Новак ипак путује у Јапан на Олимпијске игре, појавила су се и тумачења како је у питању његова спортска „незаситост” (такорећи, похлепа?!) да „освоји све што се може освојити”. Као прво, то – чак и да је тачно – у спорту уопште није мана, већ пожељна особина. Али зашто, на пример, не помислити да он једноставно жели да учествује јер зна да ће тиме обрадовати милионе навијача, да ће репрезентовати своју земљу и усрећити своје сународнике широм света – који годинама здушно и фанатично за њега навијају, с њим се радују и тугују као неким најрођенијим?

Нико не може до краја знати шта је Новаку у срцу и шта је коначно преломило да ипак иде на ОИ, а сигурно је било више различитих фактора. Но, готово сам сигуран да је међу њима овај спортско-патриотски био међу најважнијим – вероватно и најважнији. И зато уопште није само фраза кад кажемо да је одлука да учествује на Играма Нолетова велика победа. Мени лично дража и од „календарског слема” који јури. А о Отвореном првенству САД – на коме су га колико прошле године најстрашније покрали и понизили престрогом дисквалификацијом – да и не говоримо.

Не треба сумњати да је на Новакову одлуку утицала и једна доза не само спортског него и личног и националног пркоса. Годинама је узалуд настојао да омекша хладна срца англосаксонске тениске публике. Шалио се и глупирао на свој рачун, јео траву, захваљивао на подршци и када су му масовно звиждали, а када би му организатори побркали српску и хрватску химно, нехајно говорио да је „то исто”. Ништа није помагало. Третиран је као „уљез” и узурпатор. А једино што је било горе, односно дегутантније од тог третмана јесте разумевање које је део (додуше, малобројан) овдашње „другосрбијанске” јавности имао за те испаде нетрпељивости, па и шовинизма према Ђоковићу широм западног света.

Када му звижде на Вимблдону и Ролан Гаросу оправдање је било: па, знате, тамо су Федерер и Надал хероји. А када је у питању Мелбурн, који је освојио „милион пута”, онда је „објашњење” било супротно – знате, много је доминантан, па публика тражи и навија за „нова лица”. Кад им се каже колико је то једно с другим противречно, нелогично и смешно, онда се прибегава „крунском аргументу” – много стење и псује – а то, је ли, „није џентлменски”. (На страну што у данашњем тенису приликом удараца стењу практично сви – добро, сем Федерера – а што се псовки тиче, у односу на нпр. једног Макинроа или Марија, Ноле делује, такорећи, као стидљиви члан Хора бечких дечака.)

Све у свему, не воле га јер није њихов. И још горе од тога – јер је „свој” и „наш”. А и он им је, да се не лажемо, на крају узвратио неком врстом аналогне мржње и презира. Али пошто су, је ли, сви џентлмени – а он плус јесте или управо постаје најбољи тенисер свих времена и у свим категоријама – онда ће вероватно то неподношење остати под контролом и углавном у границама пристојности. Рођен је да буде „грађанин света”, или макар „Југословен”. Они су га направили „Србендом”. А Срби га, убеђен сам, толико воле не само зато што је најбољи, него пре свега зато што у „маћехинском” третману који има од стране судија, тениске публике и глобалних медија препознају и своју колективну судбину.

Зато и случају Нолетовог учешћа на овогодишњим ОИ још много више него иначе важи и стоји оно олимпијско гесло – „важно је учествовати!” Већ само то учешће заиста јесте својеврсна порука и победа.

Ако успе у Токију, радоваћемо се бескрајно. Ако посрне, а и то се у животу и спорту догађа, ништа се неће променити. Јер, симболички и буквално: Ноле је наше злато!

Главни уредник НСПМ и бивши народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Ja živim u EU i slabo pratim prilike u Srbiji. Ali što se tiče Đokovića i olimpijade mogu da prenesem da sama njegova pojava znači mnogo . Verovatno zato što je od hiljada takmičara na OI Nole jedan od najbolje plaćenih i paraćenih sportista. Osim toga kad se 'konkrencija' priprema za velika takmičenja koja donose veliki novac , ON gubi vreme i snagu zbog olimpijske medalje koju možda i neće osvojiti ! A ni Miloš Obrenović nije ušao u pesmu iako je više učinio za Srbe od mnogih junaka !
Dragan Pik-lon
Djokovic i ne mora da igra u Tokiju,dovoljno je samo da ponese srpsku zastavu.Svi cemo mu biti zahvalni.Jer pobeda na olimpijskim igrama u tenisu je nizeg ranga od malo jaceg grend slema.Zato sto tenis nije kolektivan vec individualni sport.Postoje i drugi individualni sportovi kao sto je bacac diska ili koplja,no ti sportovi se neguju od prvih igara do dana danasnjeg.Takodje ti sportovi nemaju neku drugu medjunarodnu pozornicu kao sto ima tenis na velikim svetskim grend slemovima.
Ненад Рајковић Форцхајм Немачка
Дискутабилне тезе о светским позорницама спорта те и тениса. Додао бих само да Новаку фали управо та златна медаља. Овог лета Боже здравље. Било би изузетно, да се и ту упише. Ја му желим добро здравље и срећу.
Milan Bozic
Voleo bih da sam rechit, pa da ispravno pohvalim ovaj text, gosp. Djordja, ali nisam. Smo, svaka Vam chast.
minus politici za objavu teksta
ne mesajte Noleta u politiku
Mudronja
Zaista je glupo ako bilo ko misli da Nole predstavlja danasnju politicku garnituru Srbije. Ja verujem da ni najveci SNS-ovci ne bi mogli u to da poveruju. On se takmici za sebe a takodje i sve nas bez razlike od naseg politickog opredeljenja.
Masa
I deca znaju da je sport na kraju politika jer da nije, ne mi ameri dosli do genijalne ideje da apriori dikvalifikuju ruske sportiste sa svetskih takmicnja, a da pri tome njihovi sportisti nemaju obaveznu doping kontrolu. Bravo gosp. Vukadinovicu za tekst.
Ива
Навијамо за Нола, поносни смо на њега и не разумемо зашто га свет не воли. А баш бих волела да знам зашто. То да није "њихов" ми не звучи реално. Не верујем да Енглези, Французи и Аустралијанци имају толико заједничког да би неко био "њихов"? Стењање и псовање такође није разлог. То што је Србин још мање. Ето, на пример, Грци немају добру репутацију на Западу, али Циципас има пуно симпатизера, као и неке тенисерке из Источне Европе. Зашто, онда, али стварно?
slavko radovanovic
Bio bi njihov kada bi osudjivao srpski narod.
Mara
Neiskorenjeni kolonijalni stavovi su jos uvek u prisutni prema zemljama kako oni nazivaju "treceg sveta" ili sve sto nije G7.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.