Уторак, 03.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ердоган у офанзиви за независно Косово

Турска има капацитет да лобира за признавање код широког спектра земаља, али не верујем да би учинци залагања Анкаре били спектакуларни, оценио је за „Политику” Дарко Танасковић
(Фото EPA-EFE/Kenzo Tribouillard)

Где год постоје „потлачене државе, ми смо ту да помогнемо, а једна од ових земаља је Косово, покушавамо да радимо на повећању броја земаља које признају Косово”, поручио је турски председник Реџеп Тајип Ердоган пред полазак на турски део подељеног Кипра. „Надамо се да ћемо ове године на Генералној скупштини Уједињених нација, на састанку који ћу имати с Бајденом, поново разговарати о овој теми, да по питању признања Косова заједно радимо”, навео је Ердоган. У односу на чињеницу да смо у последње време у јавности слушали бројне поруке о изванреднима односима Србије и Турске, ова Ердоганова изјава могла би да представља изненађење. Међутим, она не изненађује некадашњег амбасадора у Турској Дарка Танасковића. Овај познати исламолог за „Политику” каже да овакав Ердоганов став представља само наставак доследне турске политике према „косовској независности”. Наши саговорници подсећају да је ова земља, 2008. године била друга држава која је признала „Косово”.

А искусни дипломата Зоран Миливојевић у Ердогановим речима, између осталог, види жељу Турске да доминира регионом. Такође, Миливојевић подсећа да је Турска веома савесна чланица НАТО-а, да има интересе да учврсти односе с Америком и НАТО-ом, али и да има амбицију да буде један од лидера исламског света. „Косово је већ виђено као члан НАТО-а, под условом да се потврди као држава. Очигледно је да сада то питање добија веома важну димензију у којој Турска има велику улогу”, упозорава овај дипломата.

Несумњиви успон билатералних односа између Србије и Турске, чији смо сведоци и коме се можемо само радовати, како каже Дарко Танасковић, не би смео да нас завара у погледу континуитета два стратегијска приоритета Ердоганове спољне политике. „То су државно-национални интереси Турске, онако како их он види, и подршка свим оним муслиманским заједницама у свету, па и на Балкану, чије би јачање допринело позицији Турске на свеисламском плану”, каже Танасковић.

Подсећа да се мора схватити да у остваривању поменута два приоритета турски председник не зазире од повременог разилажења, па и сукобљавања, и са интересима држава које су светске силе, као што су САД и Русија, без обзира на то што с тим великим партнерима одржава и развија успешне или бар уравнотежене односе у неким другим доменима. Сложени односи са стратешким партнером Русијом, додаје Танасковић, у вези са Сиријом или Нагорно-Карабахом најбољи су пример. „Како онда очекивати разумевање за осећања Србије у погледу третмана ’Косова’? Било би то наивно. ’Косово’ је наш национални приоритет, а за Ердогана ствар рутинске подршке, како се изразио, ’потлаченим државама’. Није, свакако, случајно ни то што је ову изјаву дао пред посету турској републици северни Кипар, створеној турском војном интервенцијом, коју у свету признаје једино званична Анкара”, каже наш саговорник и додаје да није Турска једина држава с којом се, када је тзв. Косово у питању, наши билатерални односи крећу двоструким, односно паралелним колосецима.

Танасковић објашњава да Турска има капацитета да лобира за признавање „Косова” код широког спектра земаља, како муслиманских, тако и немуслиманских, укључујући неке у Азији и Африци, али не верује у велики успех. „Не верујем да би учинци турског залагања били спектакуларни из више разлога повезаних са спољном политиком Турске током последњих година, као и њеним релативним положајем у координатама међународних односа. Уосталом, и без изјава с највишег места, које се дају у одређеним тренуцима и са одређеним циљем, Турска је и до сада без много успеха лобирала за признавање независности ’Косова’”, додаје Танасковић и напомиње да се најава појачаног турског ангажмана у прилог „Косова” не би смела занемарити.

Зоран Миливојевић је прецизирао да би Турска могла да утиче на став Индонезије будући да је она највећа исламска држава која није признала Косово, као и на Тунис, Мароко и Алжир. Циљ је, како додаје, да се предупреди одустајање неких земаља од признања такозваног Косова. „Сад се потврђује теза да је косовско друштво једно од окосница турске стратегије на простору Балкана”, додаје наш саговорник. Очигледно је да је Запад усагласио нову офанзиву када је у питању признање „косовске независности” и да је у њој НАТО добио посебну улогу. Миливојевић сматра да заузимање простора западног Балкана добија све више на значају и да наша земља мора да реагује офанзивно будући да је кренула појачана офанзива Запада. Зато је неопходно да се укључе сви битни актери на светској политичкој сцени.

„Најава Ердогана да ће у Уједињеним нацијама разговарати с Бајденом о косовском питању показује да у том троуглу Турска–Америка–НАТО већ постоји усаглашена стратегија. То дефинитивно показује да садашња америчка администрација задржава право да поштује само оне одредбе Вашингтонског споразума које иду у прилог садашњој власти. Став Куртија увелико показује да не жели да поштују овај споразум који је прописао мораторијум на лобирање за признавање ’Косова’. Такође, ово је прилика да ЕУ направи отклон од овог документа који је резултат Трампове политике”, објашњава Миливојевић.

Када су у питању наши даљи односи с Турском Дарко Танасковић каже да, с једне стране, треба истрајно и уверљиво развијати што конструктивније и садржајније односе са овом земљом, али да истовремено морамо, у билатералној дипломатској комуникацији, указивати на то да пренаглашена активност Анкаре на линији афирмисања тзв. државности Косова не доприноси укупном развоју обострано корисне сарадње. Такође, неопходно је, како закључује, интензивно и диференцирано радити и са трећим странама.

Јелена ПопадићАнтрфиле

Које „добре вести” Приштина очекује из Грчке

Министарка спољних послова привремених приштинских институција Доника Гервала каже да Приштину ускоро очекују „добре вести” из Грчке и поручује да је „притерала уза зид” пет чланица Европске уније које још нису признале такозвано Косово и да не сумња да ће од њих добити признање. „Не могу да кажем ни датуме, ни месеце, ни недеље, јер није озбиљно говорити о стварима које би могле да се догоде у будућности, спекулишући с датумима. Али, могу да вам кажем да смо с Грчком на врло добром путу”, рекла је Гервала, преноси Танјуг.

Дипломата Зоран Миливојевић објашњава да Гервала нема могућности никога да притера уза зид, већ да је у питању свеукупна западна стратегија. „Очигледно је да Запад жели брзо да реши косовско питање, а стратегија према поменутих пет европских земаља већ је зацртана. Ове земље су веома важне јер би тада била отворена могућност да Европска унија призна ’Косово’”, каже Миливојевић. Он подсећа да је Грчка најслабија карика када је у питању признање „Косова” јер има најмање мотива за непризнање. Њен главни мотив је управо питање Кипра. Ипак, ова земља је, подсећа Миливојевић, под константним притиском Запада, а налази се у веома неповољном економском положају и има великог интереса да се политички оснажи кроз деловање у региону, а то би било могуће уколико се укључи у трансатлантске циљеве који подразумевају афирмацију Косова.

Коментари29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Evroskeptik
Nema mnogo zemalja koje Erdogan moze nagovoriti da priznaju nezavisnost Kosova, a da to vec ranije nisu ucinile, ali sigurno ima vise zemalja koje mi mozemo preobratiti da povuku priznanje. Kljucna ce biti Francuska. Pitanje je samo vremema kada ce politicka opcija Le Pen pobediti u Francuskoj a ona ce povuci priznanje Kosova. Za njom ce odmah uslediti povlacenje priznanja jos nekoliko evropskih drzava, a pre svih Madjarske, Ceske, Poljske i verovatno Italije.
JOLE NOKOLIC-TAMNAVAC
Sad se svi pravimo englezi,pa kad srbi trguju kosovom sto nebi turci.Prva prodaja kosova i to veoma brutalna dogodila se 45- posle okupacije srbije od strane bogumila koji su preplivali drinu na ruskim tenkovima.Odmah su doneli dekret pod oznakom streljati o zabrani povratka srbima njih preko 300.000- danas bi tamo bilo 2 miliona srba.Kosovo su tada poklonili Staljinu za rodjendan kako bi bilo albansko.I danas Erdogan ima interes da pokloni kosovo Bajdenu,sta je tu cudno.Potrebna je pamet.....
nikola andric
Ko su ''zastitnici'' Svajcarske i Norveske? Pitanje je da li je Srbija ''autarkicna drzava'' koja moze da proizvede sve sto joj je potrebno? Medjunarodna razmena je zamisljena tako da svaki ucesnik od nje treba da profitira. Proizvodnjom robe za koju ima najpogodnije uslove. U stvari medjunarodna ''podela rada''. Na zalost o slobodnoj trgovini imamo samo basne. Jedna trecina EZ buzeta se trosi na zemljoradnju tako da i Holandija sa ''nasavrsenijom zemljoradnjom na svetu'' dobija subsidije.
nikola andric
Umesto ukazivanja na ljudsku nezajazljivost historija nas uci da se divimo Aleksandru, faraonima , Napoleonu , kineskim carevima itd . plackasima. Kako je Grcka zivela od ''robovske proizvodnje''? Odakle im robovi? Aristoteles je u ''Etiki'' pisao ''kako treba da se ponasamo prema nasim robovima?'' On je vladao zapadnim obrazovanjem preko 2000 godina. Jos uvek vidimo njegove ''sustine''' i ''esencije'' za kojima tragaju narocito socioloske nauke. Erdogan je primer navedene nezajazljivosti
slavkoD
Pitanje nije Turska,nego Srbija.To jest zasto je Srbija prekinula diplomatsku kampanju o ne priznavanju KiM-a?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.