Уторак, 03.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Раст цена челика и бакра добар за српски извоз

Бор ће следеће године бити други извозник бакра у Европи (Фото И. Милутиновић)

Смедеревска железара најавила је да ће 16. августа покренути другу пећ, која је годину дана била у режиму „тихог хода” због смањене тражње узроковане пандемијом и квотом на извоз челика из Србије у државе Европске уније. Према краткорочној прогнози Светске асоцијације челика, потражња за овом врстом гвожђа требало би да порасте у текућој години за 5,8 процената и да достигне 1.874 милиона тона, након пада за 0,2 одсто у 2020. години. Уз раст тражње, расте и цена. Слично је и са бакром.

Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, каже да је од почетка године цена индустријских метала на светском тржишту у знатом порасту, око 20 одсто. То је последица економског опоравка привреде након рецесије у 2020. изазване пандемијом вируса корона. Бакар и челик представљају базне сировине које се користе у индустрији, која је 2021. покретач привредног опоравка.

У првих пет месеци ове године извоз бакра из Србије у свет у односу на исти период 2020. повећан је за око четири одсто, док је вредносно у еврима повећан за 46 процената (као последица раста цене бакра на међународном тржишту). Са друге стране, у истом посматраном периоду извоз челика је мањи за око седам одсто количински, али је вредносно повећан за око 26 процената (такође услед раста цене сировине).

– Извоз челика и бакра у ЕУ је количински смањен за 19 и 1,3 одсто, док је услед веће цене вредносно повећан за 16 и 35 процената. Ипак, чињеница је да извоз индустријских метала у ЕУ релативно опада, имајући у виду да се смањује удео ЕУ у укупном светском извозу ових индустријских метала из Србије. Тако на пример, вредносно учешће ЕУ је опало са 81 на 74 одсто у укупном извозу челика, односно са 44 на 40 процената у погледу бакра. Ово може бити у вези са царинском политиком ЕУ, али треба имати у виду и раст тражње на тржиштима ван ЕУ – наводи Станић.

Према његовим речима када је реч о производњи у Србији, приметно је да она у првих пет месеци ове године расте, уз релативно добру реализацију на иностраном тржишту. Такође, нове инвестиције у производне погоне охрабрују у погледу средњорочне перспективе ове привредне делатности.

Ипак, како наглашава, треба имати у виду да ће продужење ЕУ квота на увоз челика из Србије умањити извозни потенцијал наше земље у текућој години, док нове регулативе које се односе на контролу емисије угљен-диоксида (декарбонизација) могу имати утицаја на средњорочну и дугорочну перспективу извоза Србије, посебно када је реч о индустрији.

Компанија „Србија Циђин Купер”, која је тренутно наш највећи извозник, остварила је боље резултате од оних на које се обавезала уговором с Владом Србије, рекла је недавно министарка привреде Анђелка Атанасковић.

– Некада је Бор био шести извозник бакра у Европи, а судећи према резултатима које данас остварује „Циђин”, следеће године ће највероватније бити други извозник бакра у Европи – истакла је министарка, а наведено је у саопштењу компаније.

Генерални директор „Србија Циђин Купера” Ђен Симинг рекао је да је у првој половини 2021. произведено 30.100 тона катодног бакра, што је за 11,83 одсто више него у истом периоду прошле године.

– Количина произведеног злата износила је 691,17 килограма, катодног бакра 35.400 тона, приход од продаје био је 492 милиона долара, што је међугодишњи раст од 76,91 одсто – додао је Ђен Симинг.

Нагласио је да је „Циђин” откако је преузео функцију управљања, па до краја јуна ове године, компанија произвела 189.500 тона катодног бакра, 3.417 килограма злата и 19.235 килограма сребра.

– Током претходне две и по године остварили смо приход од продаје у износу 1,708 милијарди долара, тако да смо ове године заузели прво место на листи извозника у Србији – изјавио је он.

Према његовим речима, Уговором о стратешком партнерству са Србијом било је прецизирано да „Циђин” у наредних шест година у заједничку компанију инвестира 1,26 милијарди долара, а укупне инвестиције у планираном периоду ће премашити тај износ и достићи ће 1,9 милијарди америчких долара.

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Evroskeptik
Po komentarima, vidim da ljudi ne shataju da u kapitalistickom svetu, u ogromnom broju slucajeva, vlasnici fabrika nisu drzave, nego privatna lica i ta privatna lica nisu lojalna drzavi gde su rodjeni, nego svom dzepu, pa tako novac od zarade nece odneti tamo gde su rodjeni, nego tamo gde im se isplati. Zi djin je drzavna firma i normalno je da je preuzela Bor zbog profita, ali mi nismo mogli da rukovodimo uspesno Borom, a sada njima profit, a nama plate, doprinosi i rudna renta.
Киза
Причати о користи од извоза страних компанија је исто као кад гладан човек стоји испред ћевабџинице! Види роштиљ-мајстора како обрће ћевапе, миомирис му голица чула, вода цури на уста.... али и даље је гладан! У ствари још и више! Само кажем...
Киза
[email protected]Велика "корист" од страних компанија (и то само оних које користе домаће сировине) се огледа у 5% (просечних) рудне ренте, што је прошле године било нешто више од 400 милиона €. Да су компаније у нашем власништву добит би била већа од 8 милијарди (!!!) €! Од оних других фирми немамо ни оволико јер оне сем доприноса на плате ништа друго и не уплаћују (а неке су и ослобођена пореза, док су све добиле бесплатну инфраструктуру и дотације државе од 10-12 хиљада € по раднику! Само кажем...
Evroskeptik
Imamo velike koristi od stranih kompanija, jer da ne izvoze ne bi nasi radnici radili u njima, ne bi uplacivali doprinose za penziknere i zdravstveni sistem i ne bi dinar bio stabilan.
Milan
Srbiji ce ostati samo vise pepela i dima.
Jagodinac
Ovo nema veze sa logikom. Smederevska zelezara je u vlasnistvu Kineza. Koliko se ja razumevam u tu vrstu biznisa profit ostaje vlasniku kad isplati bedne ili manje bedne plate najamnoj radnoj snazi uglavnom lokalcima. Kako to moze biti pisati o srpskom izvozu? Verovatno Kinezi ne placaju ni porez a zelezaru su dobili za dzabe. Nisu ulozili deo profita ni u zastitu jadnika koji zive i Smederevu. Jadno.
Никола
У том производу осим Кинеске памети, наше радне снаге иде и наша струја, гас из Русије, руда из Украјне... Пошто је финални производ из Србије на остварену добит наша држава узме 15% одмах а ако желе новац да понесу из још 15%.
Lillah
Šta je bila alternativa za Srbiju i za (ne)zaposlene? Niko je nije hteo.
veselnik
Izvoz kineskih kompanija iz Srbije, njima raste profit, Srbiji rudna renta i to onoliko koliko te kompanije same obracunaju i prijave, a sve se lepo dopise u BDP. Zlatno doba za ekonomskog tigra!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.