Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Глобални удар „државних хакера” на демократију

Висока комесарка УН за људска права Мишел Башеле упозорава да је надзором телефона новинара, заштитника људских права и политичара софтвером „Пегаз” пређена црвена линија уз потпуну некажњивост
Хаковани су и телефони педесетак људи изокружења мексичког председника АндресаМануела Лопеза Обрадора док је био у опозицији (Фото EPA-EFE/Jose Mendez)

Париско тужилаштво отворило је јуче истрагу после навода француског портала „Медијапарт” да је Мароко хаковао мобилне телефоне двојице њихових новинара користећи израелски шпијунски софтвер. Ово је први званични корак утврђивања истинитости навода шокантног открића да је 50.000 бројева телефона новинара, невладиних активиста, опозиционих политичара широм света било на мети злонамерног програма „Пегаз”.

Иако је званични Рабат ове наводе одбацио као „неосноване и лажне”, из „Медијапарта” поручују да је независна правосудна истрага једини начин да се открију размере шпијунирања које тајна служба Марока спроводи у Француској.

Док глобални скандал у вези с тајним надзором комерцијалним програмом „Пегаз” потреса многе земље, медијска истрага на основу процурелих података до којих су дошли париска непрофитна организација „Забрањене приче” и „Амнести интернешенел”, открива нове личности које су биле на удару софтвера израелске компаније „НСО група”.

У време док је садашњи левичарски мексички председник Андрес Мануел Лопез Обрадор био у опозицији, мобилни уређаји најмање 50 људи из његовог окружења, укључујући супругу, децу и личног лекара, били су хаковани. Поводом избијања афере „Пегаз” огласио се и бивши председник Мексика Фелипе Калдерон, који је потврдио да је био на удару шпијунског програма у време кад је његова супруга Маргарита Завала најавила председничку кандидатуру са Странком национална акција 2015.

На листи хакованих нашли су се и мобилни уређаји Раула Гандија, политичког ривала индијског премијера Нарендре Модија и Карине Канимба, ћерке Пола Расесабегина, затвореног руандског активисте који је био инспирација за филм „Хотел ’Руанда’”.

Због истраге коју спроводе „Вашинтон пост”, „Гардијан”, Монд” и остали медијски партнери, у којој је откривено и да су мобилни телефони појединих мађарских новинара и опозиционих политичари били хаковани, опозициона Демократска коалиција затражила је од владе Виктора Орбана писмени одговор ко је противзаконито прислушкиван.

Јанош Халас, заменик председника парламентарног одбора за безбедност из владајуће странке Фидес, поручио је да су „извештаји о прислушкивању објављени у левичарским медијима неутемељени и циљ им је да посеју политички немир”.

Размере злоупотребе шпијунског комерцијалног програма израелске компаније „НСО група”, развијеног превасходно за праћење криминалаца и терориста, шокирале су свет и осуде стижу са свих страна. Сви се слажу да овакав неовлашћени надзор не угрожава само људска права, већ је и опасна претња за демократију.

„Открића која се тичу очигледне употребе софтвера ’Пегаз’ за шпијунирање новинара, заштитника људских права, политичара и других у разним земљама крајње су забрињавајућа и делује да потврђују неке од најгорих страхова о могућој злоупотреби технологије за надзор за незаконито кршење људских права појединаца”, поручила је висока комесарка Уједињених нација за људска права Мишел Башеле.

Она каже да је забринута због коришћења софтвера за шпијунирање јер, „ако су наводи о коришћењу овог програма само делимично тачни, онда је та црвена линија поново пређена уз потпуну некажњивост”.

Шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен поручила је да је слобода штампе суштинска вредност ЕУ и да је шпијунирање новинара неприхватљиво. Корак даље отишао је бивши белгијски премијер, сада европосланик, Гај Верховштад, који је због неовлашћеног коришћења шпијунског програма НСО у Европи затражио да Европски парламент спроведе истрагу о афери „Пегаз”.

Челници Удружења новинара Немачке затражили су ограничење за извоз оваквих технологија за праћење. А Едвард Сноуден, бивши узбуњивач који је 2013. године открио размере глобалног надзора које спроводи америчка НСА, затражио је да владе уведу глобални мораторијум на међународну трговину шпијунским софтвером, или у противном више ниједан мобилни телефон на свету неће бити безбедан од напада „државних хакера”.

„Ако су открили начин да хакују ’ајфон’, онда су пронашли могућност да шпијунирају и све друге мобилне уређаје”, каже за „Гардијан” бивши амерички агент, који сада живи у Русији.

Упитан како се може заштити од упада злонамерног програма, Сноуден је одговорио контрапитањем: „Шта људи могу учити да се заштите од нуклеарног оружја?”

Забринутост да је злоупотреба „Пегаза” угрозила медијске слободе одразила се и на берзи. Акције „Епла” су пале 2,4 одсто, после сазнања да су њихови „ајфон” телефони били хаковани овим шпијунским програмом, упркос тврдњи компаније да су безбедни.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.